BALADA O MESECU LUTALICI
Odštampaj
Povratak na balet Dva srpska baleta
Balada o mesecu-lutalici, burleskna ljubavna igra u tri slike (balet) –
opus 5, premijera: Narodno pozorište, 19.H 1960.
Sa nepunih trideset godina (1957), Dušan Radić (1929-2010) započeo je rad na svom prvom baletu, burlesknoj ljubavnoj igri u tri slike - Balada o mesecu-lutalici. Već svojim podnaslovom delo ukazuje na osobenu izmeštenost iz polja klasičnog baleta i potvrđuje već osvojene pozicije svog autora kao kompozitora sklonog razlitičim vidovima subverzija, ili najpre neprestanom preispitivanju kanonskih vrednosti visoke umetnosti. Svakako podstaknut iskustvom pariske specijalizacije kod Darijusa Mijoa, kompozitora čiji su scenski eksperimenti sinonim za hedonističke pariske dvadesete godine 20. veka, Radić se odvažno upušta u sličnu žanrovsku kombinaciju u svom baletu (balet sa recitatorom) sa jedne, kao i raznolika ukrštanja simuliranih elemenata popularnih muzičkih žanrova (u rasponu od srpskog kola, preko starogradske, kako je on naziva ”kafanske”, muzike do džeza) sa medijskom i žanrovskom ”infrastrukturom” klasičnog baleta, sa druge strane. Delo ipak, u svakom pogledu, zahvaljujući i činjenici da je zasnovano na istoimenoj poemi Bore Ćosića, svedoči o atmosferi ”otvaranja” karakterističnoj za Jugoslaviju poznih pedesetih, koju obeležava prodor popularne kulture i sa njim promena životnih navika i vrednosti, no i atmosferi koja podrazumeva kako individualnu angažovanost umetnika, tako i njihovu zaniteresovanost za pitanja otuđenosti i probleme savremenog života uopšte. Našavši se, kao slobodni umetnik, u tako osobenom "tržišnom" okruženju, Radić komponuje Baladu. Povodom toga kompozitor kaže:
”Kada su se adolescentna uzbuđenja stišala, kada su razrogačene oči počele trezvenije da gledaju, svet se menjao u burlesku; maštom sam prikrivao preozbiljne stvari. Iskustvo je donosilo pouku da igru treba nastaviti mnogo ležernije i da nezgode ne treba bukvalno shvatiti. Okrenuo sam se pozorištu. Počeo sam da pišem balet, pa operu, sve s namerom da lako prihvatljivom muzikom pružim samo podsticaje slušaocima, gledaocima, podsticaje samostalnog rešavanja životnih zagonetki." (Radić, Spisak kompozicija i komentari)
Siže:
1. slika: Zemlja. Pesnik čeka svoju dragu. Vreme protiče. Pesnik uporno čeka.
2. slika: Nebo. Pesnik traži svoju dragu među zvezdama. Domoroci ga najure.
3. slika: Zemlja. Pesnik nalazi svoju dragu. Taj susret mu razbija sve „lepe iluzije“ i njemu ne ostaje drugo nego da, posle uobičajene tuge, započne nove iluzije.
dr Vesna Mikić, muzikolog
Povratak na balet Dva srpska baleta