Sreda, April 25, 2018

Orkestar

Početak predstave: 19:30h

Orkestar

LGT Young Soloists

OdštampajOdštampaj

MLADI SOLISTI EL-GE-TE”/ LGT YOUNG SOLOISTS, Lihtenštajn

Violine:

Alexander GILMAN, umetnički direktor (Nemačka)

David NEBEL (Švajcarska) - Leo ESSELSON (Rusija)

Sophie BUND (Austrija) - Christa-Maria STANGORRA (Nemačka)

Lir VAGINSKY (Izrael) - Ludwig BALSER (Nemačka)

Viole:

Anna KRZYŽAK (Poljska) - Anuschka PEDANO (Holandija) 

Violončela:

Oliwia MEISER (Poljska) - Samuel WEILACHER (Nemačka)

Phillip SCHUPELLIUS (Nemačka)

Kontrabasi: 

Dušan KOSTIĆ (Srbija) - Marcus Elliott GAVED (Velika Britanija)

Klavir:

Marina SELTENREICH (Rusija)

 

P r o g r a m:

D. Wiren:

Serenada za gudački orkestar

 

P. Hindemith: “Jutarnja muzika” za violu i orkestar

Solista: Anna Krzyzak

 

F. Waxman:

Fantazija „Karmen”, za violinu i orkestar

Solista: Leo Esselson 

 

P a u z a

 

G. Tartini:

Sonata za violinu i bas kontinuo u ge-molu, op.1/4, „Đavolji triler“

Solista: Christa-Maria Stangorra 

 

G. Holst:

Svita „Svetog Pola“, op. 29/2 za orkestar

G. Bottesini:

Veliki koncertantni duo, za violinu, kontrabas i gudače

Solisti: David Nebel i Dušan Kostić

Uz Vivaldija najveći predstavnik italijanske violinske umetnosti u 18. veku, i jedna od najizrazitijih ličnosti svog doba u kojoj su sjedinjeni slavom ovenčan, briljantan virtuoz prekrasnog tona, pedagog, naučnik i kompozitor, Đuzepe Tartini (1692-1770), poznat je u širim krugovima pre svega po romantičnoj priči o nastanku sonate Đavolji triler, koja jezikom strasti govori o inspiraciji rođenoj u snu, gde đavo svira trilere uz pratnju na dve žice, i o stvaralačkom naporu da se zamišljene vratolomije zapamte i zabeleže. I upravo takvi tehnički problemi izraženi su u ovoj popularnoj Tartinijevoj kompoziciji, koja svedoči o fascinaciji tonaliteteom g-mola, u čijoj se sferi prepliću barokna motorika i uzastopno sekvenciranje, s prefinjenom elegancijom rokoko stila, klasicističkom homofonijom i ranoromantičarskom inspiracijom.  

Opus engleskog kompozitora Gustava Holsta (1874-1934), određen specifičnim interesovanjima za nacionalni folklor i stari elizabetanski madrigal, ali i indijsku filozofiju, teologiju i poeziju, kao i mistiku astronomije i astrologije, najizraženiji je u vokalnoj muzici. Ipak, sva dela ovog žanra, uključujući i instrumentalne kompozicije, ostala su u senci orkestarske svite Planete op. 32, koja je postala njegovo najpopularnije ostvarenje. Četvorostavačnu Svitu Svetog Pola,  svoje najčuvenije delo za studentske ansamble, komponovao je za gudački orkestar istoimene Devojačke škole gde je bio muzički direktor od 1905.do 1934. godine. Posle živog-robusnog prvog stava (Jig) sledi Ostinato u tempu Presto otvoren figurom u drugim violinama provučenom kroz ceo stav, dok prva violina vodi glavnu temu. Originalna verzija kompozicije sadrži još Intermezzo i finalni Dargason (Allegro), zasnovan na čak tri engleske narodne teme.

Pored FantanazijeKarmenjedne od najznačajnijih kompozicija Pabla Sarasatea, još jedno reprezentativno ostvarenje za violinu i orkestar predstavlja i istoimeno delo iz 1946, nemačko-američkog kompozitora jevrejskog porekla Franca Vaksmana (1906-1967), autora muzike za neke od najslavnijih holivudskih filmova (Rebeka). Takođe zasnovana na najpoznatijim fragmentima jedne od najpopularnijih opera svih vremena, skoro šest i po decenija mlađa Fantazija na teme iz opere Karmen Žorža Bizea deo je muzike za romantični film Humoreska za koju je Vaksaman dobio Akademsku nagradu, pa i nominaciju za Oskara. Umesto planiranog Jaše Hajfeca, snimak za film realizovao je tada mladi Isak Štern (svirajući umesto glavnog glumca Džona Garfilda), majstorski izražavajući najfinije nijasne, autentični duh i karakter briljantnog izvora. Po želji izvanrednog violiniste, kompozitor je načinio preradu Fantazije za potrebe emitovanja na popularnom radio programu „The Bell Telephone Hour”, da bi njeno premijerno predstavljanje doživelo veliki uspeh. Hajfec ju je od tada interpretirao na koncertnim turnejama širom sveta. Delo je danas prisutno na programima mnogih  svetskih violinista, često i u preradama za druge solističke istrumente (trubu, violu) uz orkestarsku pratnju.

Dag Viren (1905-1986), švedski kompozitor, pijanista, dirigent i muzički kritičar, nije šire poznat van granica domovine. Posle studija u Stokholmu proveo je tri godine u Parizu kao učenik Rusa Leonida Sabanjejeva, gde se upoznao i s muzikom Stravinskog, Prokofjeva, Honegera i francuske „Šestorice”. Raznovrsni Virenov opus filmske, pozorišne, vokalne, simfonijske, koncertantne i kamerne muzike obuhvata i Serenadu za gudače u promišljenom neoklasičnom, ali i romantičnom,  tehnički lično obeleženom stilu. Pišući onako kako je i sam govorio, da „veruje u Boga, Mocarta i Karla Nilsena”, kompozitor je bio verovatno pod uticajem Mocarta kada je stvarao ovo delo s kojim je postigao međunarodni uspeh. Poput njegove Male noćne muzike i Divertimenta K. 136-138, Virenovo ostvarenje je svetlo, spontano, koncizno, optimističko i kompaktno. Prvi stav je Preludium (Allegro molto) s dve kontrastne teme, široko kantabilne prve, i duhovite marševske melodije druge ideje. Andante espressivo donosi olakšanje i povremeno tamniji ton, s mirnom melodijom nad vrtoglavom pizzicato pratnjom. Treći stav je Scherzo (Allegro vivace), s neznatnom dozom napetosti u centralnom odseku, a završni Marcia prepoznatljv po popularnoj temi iz Bi-Bi-Sijevog kulturnog šoua „Monitor”. Počinje brzim, pretežno veselim „dečjim” maršem, u srednejm delu preobraženim u više „nemačku” koračnicu čvrstog paradnog karaktera.

Fenomenalna izvođačka umetnost Nikola Paganinija (1784 1840), predstavlja vrhunac italijanskog violinskog virtuoziteta. S malim izuzecima, ovaj prvi veliki umetnik gudala modernog doba, komponovao je za sopstvene koncertne svrhe, a njegova ostvarenja se stilski nalaze između Rosinija i francuske violinske klasike. Upravo ga je uzbudljiva, lirski intonirana Mojsijeva molitva iz istoimenog Rosinijevog  dela, tipična za belkanto operu, podstakla da napiše niz Varijacija na jednoj žici na temu iz opere ”Mojsije u Egiptu” ogromnih tehničkih zahteva, kojoj je Paganini dodao mnogo od lične inspiracije, naročito u njenim transformacijama u laganom tempu.

U svoje vreme obožavanom i svetski poznatom muzičaru, virtuoznom izvođaču na kontrabasu, dirigentu međunarodnog značaja, spretnom kompozitoru dela za svoj instrument, ali i autoru brojnih opera i kamerne muzike, Đovaniju Botesiniju (1821-1889), Rosini se diviо kao najvećem evropskom talentu. Poznat kao „Paganini kontrabasa”, umetnik je koncertirao širom sveta, od Rusije do Meksika, a ostao je zapamćen i kao veliki Verdijev prijatelj i saradnik, posebno kao dirigent svetskog praizvođenja njegove Aide  u Kairu, 24. XII 1871. Kao solista neprevaziđenog tehničkog umeća i prekrasnog tona, ali i vanredni poznavalac operskih dela svog doba, Botesini je komponovao i brojne komade za kontrabas bazirane na temama iz tada popularnih Belinijevih ostvarenja Mesečarka i Beatriče od Tende. Veliki koncertantni duo za violinu, kontrabas i gudače, u stvari je prerada originalno napisanog dela za dva kontrabasa, priređena za izvođenje u Londonu (1851), kada je jednu transkribovanu partiju svirao Paganinijev učenik Kamilo Sivori. U toj verziji kompozicija je postala privlačna za brojne čuvene violiniste koji su želeli da nastupaju s Botesinijem. Dugi kantabilni dueti između violine i kontrabasa, s promenama tempa i dinamike, raspoloženja i emocionalnih stanja, reminisciraju način na koji je Belini, „italijanski Šopen”, pisao za svoje pevače, pa je ovo „paradno” ostvarenje za „najvišeg“ i „najdubljeg“  gudača steklo popularnost među umetnicima na oba instrumenta.

Marija Adamov

MLADI SOLISTI EL-GE-TE”, Lihtenštajn

Po pisanju Novih ciriških novina u junu 2017, „zvuk ovog sastava u svojoj snazi stapa jednu kontrolisanu napregnutost i sugestivno dejstvo”, a Magazin Fanfare krajem iste godine ga naziva „jednim od najboljih omladinskih orkestara” koji svojim uzbudljivim izvođenjima na najvišem umetničkom nivou, oduševljava slušaoce širom sveta. Od svog prvog javnog koncerta održanog 11. XI 2016. u Teatru na crkvenom trgu (TAK) u Šaanu u Lihtenštajnu, a odmah i decembarskog gostovanja iste godine u Singapuru i Hong Kongu, daroviti muzičari pozivani su redovno u ugledne koncertne sale Njujorka, Pekinga, Šangaja, Abu Dabija, Moskve, Minhena, Beča, Ciriha, Tel Aviva. Gudački po sastavu, ovaj ansambl promenljivog broja članova, okuplja najdarovitije izvođače u dobi između 12 i 23 godine, od kojih većina, sa zajedničkim „prtljagom” od preko 80 nagrada na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima već gradi uspešnu solističku karijeru. Prošle sezone Mladi solisti „ЕL-GЕ-TЕ“ su s poznatim sopranom Julijanom Banze otvorili festival „Nedelje solo pesme” u dvorcu Elmau u Nemačkoj, da bi potom otišli na turneju po Izraelu, Nemačkoj, Lihtenštajnu i Švajcarskoj. U najuspešnije nastupe prošlog leta ulazi njihov debi na Muzičkom festivalu „Rajngau” u Nemačkoj i koncert u ciriškoj Tonhale, a bili su angažovani i kao rezidencijalni orkestar za četiri koncerta i dve otvorene probe na jezeru „Mattsee” u Austriji. Januara ove godine su realizovali već svoj treći kompakt disk Nordijski san snimljen u crkvi „Jesus Christus” u Berlinu za „Sony Music label RCA Red Seal”. Prethodilo mu je izdanje naslovljeno kao Ruska duša (ostvareno u istoj kući) s transkripcijama dela Čajkovskog, Arenskog, Rahmanjinova, Glinke i Kusevickog, koje je specijalno za njih načinio Pol Strak, kompozitor i aranžer sa sedištem u Moskvi. Zanimljivo je da je još prvi disk iz 2015, Italijansko putovanje, takođe urađen kod istog izdavača i ocenjen izvanrednim kritikama, nominovan za međunarodnu nagradu za klasičnu muziku, da bi februara 2017. doživeo i svoju De - Ve - De verziju.

Mladi solisti „EL-GE-TE” okupljeni su pre pet godina na inicijativu Aleksandra Gilmana i Marine  Zeltenrajh, uz podršku Privatne banke „EL-GE-TE”. Koliko jednostavan, toliko i jedinstven koncept njihovog rada podrazumeva zajedničko sviranje izuzetnih a ravnopravnih mladih talenata sa svojim kolegama, osmišljeno na različite načine: kao solista sa sopstvenim orkestrom, kao tutti izvođača, kao samostalnih solista, ali uvek s praćenjem jednih drugima i međusobnim (kao i s publikom), deljenjem svoje  ljubavi prema muzici.  Sve ove aktivnosti daju im priliku za redovno prisustvo na koncertnoj pozornici i sticanje iskustva kao solista, kamernih i orkestarskih muzičara, građenje repertoara i razvijanje scenskog iskustva. U svemu tome, Gilmanovo autoritativno, ali i posvećeno vođstvo u umetničkom i ličnom napredovanju mladih instrumentalista igra presudnu, postojanu i trajnu ulogu. Zahvaljujući pripadnosti različitim zemljama i kulturama i donošenju novih ideja i impulsa, ovaj dinamični ansambl uspostavlja međunarodne veze i prijateljstva, a posebnu pogodnost predstavlja i činjenica da njegovi članovi dobijaju mogućnost sviranja na vrhunskim instrumentima. Većina potiče iz radionica čuvenih majstora kakvi su bili Antonio Stradivari i Gvarneri del Đezu, a koje su im velikodušno obezbedili različiti sponzori. Sasvim izuzetno i prvo mesto pripada glavnom pokrovitelju, vlasniku i osnivaču ovog jedinstvenog orkestra, kneževskoj porodici iz Lihtenštajna, vekovima posvećenoj obrazovanju i čuvanju kulturne baštine. U svojoj dugoj istoriji, Kuća kneza iz Lihtenštajna sakupila je i formirala jednu od najznačajnijih privatnih umetničkih zbirki u svetu, Kneževsku kolekciju, a s duge strane, članovi ove ugledne porodice su stolećima održavali bliske veze s muzikom i uglednim stvaraocima, među njima i s Mocartom, Hajdnom i Betovenom. U tom smislu i duhu, i njeni potomci, danas lideri u međunarodnom privatnom bankarstvu i menadžmentu (njihova banka „EL-GE-TE“, stara preko 80 godina, zapošljava iznad 3000 ljudi u preko 20 lokacija širom Evrope, Azije, Amerike i Bliskog istoka nastavljaju čvrstu tradicionalnu obavezu negovanja kulture i umetnosti.