Sreda, Januar 30, 2019

Krunislav Simić

Početak predstave: 19:30h

Krunislav Simić

KRVAVA SVADBA - BOLERO

OdštampajOdštampaj

PREMIJERNA OBNOVA: 16. novembar 2018. u 19:30

Repriza: 29. novembar u 19.30
Velika scena MADLENIANUMA

 

Drama Krvave svadbe Federika Garsije Lorke inspirisala je koreografa Krunislava Simića da napravi celovečernji balet u dva dela u kome je vešto spojio muziku Španije i Lorkine likove, kreirajući balet nabijen emocijom, čežnjom i strastima. Simić je uspeo da „dočara strasnu cigansku noć Alhambre, koja je najromantičniji deo Granade, sa mesečinom i bodežima, sa topotom konja i Lorkinim stihovima...tugu i samoću u pokrete je znao da prenese Simić, upredajući ih (igrače) u neobuzdane vratolomne španske ritmove koji se probijaju kroz setu...uspostavljajući figure u vazduhu koje prkose zemljinoj teži.“, napisala je Gordana Krajačić posle premijernog izvođenja 2015. godine.

Žena i ženska duša u centru su baletske igre koja se razvejava na muzici najvećih španskih kompozitora i onih koji su se nadahnjivali španskim folklorom (Hoakin Rodrigo, Emilio de Diego, Manuel de Falja, Moris Ravel).

U Boleru, čuvenom Ravelovom delu, orgijastičnom i čulnom, strast polako zauzima devičanske prostore narastajući  do kulminacije u snažnim i strašću nabijenim prostorima čovekove seksualnosti. Jedan od najvećih orkestratora svih vremena koncipirao je svoje delo za veliki simfonijski orkestar kao orkestarsku etidu, koja narasta od najtiših do najjačih prostora zvuka i zvučnosti. Jedna tema španske igre – bolera, jedini je motiv, ideja, fraza i melodija koja se, prolazeći kroz različite orkestarske grupe i pojedine solističke nastupe, menja u boji, dinamici, registru, kombinacijama instrumenata i grupa ostajući ista.

Španski Cigani, lepe Ciganke, sevanje noževa na mesečini, ljubav, ljubomora, patnja i čežnja predstavljaju okvir uzbudljivih događaja izraženih ljudskim telom, akcijom, plesom gradeći baletsko-dramsku prozu visokog naboja. Priča ispričana uz fantastičnu muziku: Manuela de Falja, velikog španskog kompozitora iz prve polovine 20. veka, poznatog po delu Noći u španskim vrtovima, koja je natopljena mirisima, dahom, strašću i jakim emocijama španskih ljudi, pejzaža, zemlje, folklora; zatim Hoakina Rodriga, koji je stekao svetsku slavu brojnim kompozicijama za gitaru, a njegov Concerto d’ Aranhuez, koncert za gitaru i orkestar, jedna je od najizvođenijih i najpopularnijih kompozicija 20. veka; spoj specifične španske izvorne muzike, posebno spoj lirike, nežnosti, ali i virtuoziteta, krase ovo izuzetno delo;i najizad Emilia de Diega poznatog filmskog stvaraoca i kompozitora, autora mnogih popularnih filmskih tema.

„Drama Krvave svadbe, znamenitog španskog književnika Federika Garsije Lorke, svojom gustom i nabijenom atmosferom gotovo da se sama pretvara u muziku i pokret. Taj izazov upućen telu, kod Lorke je neprestan i pretvara pokret u sliku, stanje, da bi se stvorila punoća strasti i ostrašćenosti, koja će se opet preobratiti u akciju u telu, sapetom trpljenjem, sputavanjem i zatomljenim erosom, izbiće kao prosvetljenje i pročišćenje duše. U jednom trenutku realizam, koji do tada vlada tragedijom, slama se i nestaje da bi ustupio mesto baletskoj fantaziji. Između prividnog mrtvila i naglih raskošnih događaja, potpuno iznenađujućih zatvaranja i otvaranja događaja, razapeta je baletsko-dramska proza o ženi i ženinoj duši u njoj.

Devičanska čežnja pobuđuje čuvstvo, poistovećuje se sa duhovnim i približava božanskom. Prenoseći se u prostor realnog, mada se sasvim ne izjednačava sa njim, ljubav postaje deo kosmosa, deo večnosti. Iluzija susreta sa voljenim je vrhunski trenutak ovenčan beskonačnošću: miri suprotnosti, premošćuje ponore i stvara simfoniju jedinstva. Prediskustveni i posleiskustveni devičanski i anđeoski prostor. Uzvišenost lepote, koju u sebi nosi, strastna je, a opet i oduhovljena. Bolero ponire u suštastvenost ljudskog  erosa, sugerišući da je ona najlepši dar, najveća sila i najveća dragocenost. Ona sama je neograničena i svemoćna.“ kaže za svoja dva baletska dela Krunislav Simić.

Krunislav Simić potpisuje libreto, koreografiju, režiju, scenografiju i izbor muzike, uz saradnike: kostimografa Ružicu Ristić, dizajnera svetla Srđana Jovanovića i asistenta koreografa Gordanu Simić.

Balet izvode najbolji igrači naše baletske scene: Ana Pavlović, Jovan Veselinović, Igor Pastor, Nada Stamatović, Gordana Simić, Milan Rus. U drugom delu, pod nazivom Bolero, igraju Milan Rus kao Muškarac i Brankica Mandić kao Žena. Učestvuje i baletski ansambl: Jovica Begojev, Tejlor Klov, Miloš Živanović, Nikola Bjanko, Miloš Marijan, Tijana Šebez, Jovana Nestorovska, Dejana Zlatanovski, Tatjana Tatić i Ada Raspor.

 

PREMIJERA: 20. novembar 2015.

Manuel de Falja, Hoakin Rodrigo, Emilio de Diego, Moris Ravel

balet u dva dela

Režija, koreografija, scenografija i izbor muzike: Krunislav Simić

Kostimograf: Ružica Ristić, Dizajn svetla: Srđan Jovanović, Asistent i korepetitor koreografa: Gordana Simić


Krvava svadba

Leonardo  ...................... Jovan Veselinović
Mlada  ............................ Ana Pavlović
Mladoženja  ................... Igor Pastor
Leonardova majka  ........ Nada Stamatović
Leonardova žena ............ Brankica Mandić
Ciganka - pripovedač ...... Milan Rus

Baletski ansambl: Jovica Begojev, Branko Sarić, Bernardo Badano, Nicola Bianco, Miloš Marijan, Tijana Šebez, Jovana Nestorovska, Dejana Zlatanovski, Jovanka Zarić, Ada Raspor


Bolero

Devojka .............. Gordana Simić
Mladić ................. Milan Rus

 

Baletski ansambl: Jovica Begojev, Branko Sarić, Bernardo Badano, Nicola Bianco, Miloš Marijan, Tijana Šebez, Jovana Nestorovska, Dejana Zlatanovski, Jovanka Zarić, Nada Stamatović, Ada Raspor, Brankica Mandić

Drama Krvave svadbe F.G. Lorke inspirisala je koreografa Krunislava Simića koji je u njoj čuo muziku i naslutio  pokret, buru strasti  vrtlog osećanja.
U likovima Lorkine drame, duboko suprotstavljenim i kontrastnim, pojavljuju se glavni motivi i elementi koji su mesec i smrt, kao simboli sudbine.
Žena i ženska duša glavni su i dodirni elementi drame i baletske igre koja se razvejava na muzici najvećih španskih kompozitora i onih koji su se inspirisali španskim folklorom (Hoakin Rodrigo, De Falja, Ravel )

U Boleru, čuvenom Ravelovom delu, orgijastičnom i čulnom, strast polako zauzima devičanske prostore narastajući  do kulminacije u  snažnim i strašću nabijenim prostorima čovekove seksualnosti.
Kosmos i kosmičko, večno i ljudsko, neograničeni prostori erotskog samo su podloga strastvene igre i plesa. Španski cigani, lepe ciganke, sevanje noževa na mesečini, ljubav, ljubomora, patnja i čežnja samo su okvir uzbudljivih dogadjaja izraženih ljudskim telom, akcijom, plesom gradeći baletsko-dramsku prozu visokog naboja.

J. Paligorić Sinkević

Početak predstave: 20:00h

J. Paligorić Sinkević

DOLCE VITA

OdštampajOdštampaj

Romantična komedija                                                                       

Tekst: Jelena Paligorić Sinkević

Režija: Jug Đorđević

Scenograf: Ivana Jelić

Kostimograf: Lara Popović

Koreograf: Anka Gaćeša

Kompozitor: Andrej Sinkević

 

Tekst Jelene Paligorić Sinkević Dolce vita je izabran na  Konkursu za mlade pozorišne stvaraoce, a zadati žanr je bio romantična komedija. Jelena je pored teksta, okupila i autorski tim (najmlađi u ovom trenutku u beogradskim pozorištima): Jug Đorđević, reditelj, Ivana Jelić, scenograf, Lara Popović, kostimograf, Anka Gaćeša Kostić, koreograf i Andrej Sinkević, kompozitor, napisavši emotivnu priču za sjajnu glumačku ekipu u kojoj su: Snežana Jeremić Nešković, Ljiljana Stjepanović, Anka Gaćeša Kostić, Tamara Aleksić, Branislav Zeremski i Minja Subota, kao dobri duh predstave, a kuriozitet je da se kao Baba Dara pojavljuje Branka Veselinović. Publika Madlenianuma će premijerno da gleda praizvođenje na Maloj sceni 7. decembra, sa reprizama 10. i 13. decembra od 20 časova. Mlada dramska spisateljica stvorila je romantično dramsko tkivo namenjeno svojoj generaciji, ali i generaciji svojih roditelja i njihovih roditelja. Tim predstave Dolce vita podseća publiku na duh Beograda koji se nezaustavljivo prenosi iz generacije u generaciju i, iako na prvi pogled skrajnut od centalnih gradskih zbivanja, čini da srce Beograda kuca plemenitošću, toplinom, iskrenim zajedništvom i nežnošću. U Madlenianumu se iskristalisalo da u ovom trenutku gledaoce treba nahraniti osećanjima koja donose optimizam i ljubav prema životu.

„Romantičnu komediju sa songovima, Dolce vita, pisala sam kad je moj sin imao devet meseci. Potpuno ubeđena da je moguće napraviti mikrosvet, koji postoji nezavisno od sveta za koga je malo reći da je surov. Živeli smo u Pragu i ja sam hodala Vaclavskim namestima do škole jezika. Kada bih samu sebe pitala šta mi nedostaje odgovor bi bio samo jedan – miris kesten-pirea. Pišući ovaj komad ja sam izmaštala jedno mesto u pozorištu u kome u centar pažnje dolaze likovi koji vode obične živote, ali nisu marginalci. Oni su srećni u svom danu, njihove muke su postojeće iako se prećutkuju. Oni žive iako ih niko ne primećuje“, kaže spisateljica i dodaje „Verujem da je jedini način za čuvanje zdravog razuma izgradnja sopstvenog mikrosveta. Isto tako, gradeći nešto svoje, kako u životu, tako i u pozorištu, mi činimo ovaj svet boljim mestom. Moj izbor je bio da dam glas ljudima pored kojih svaki dan prolazimo, kojima se smejemo, ali koji nemaju dovoljno prostora. Dolce vita je priča o opstanku u svetu koji sistematski ne priznaje bilo kakvu nežnost.“

Dolce vita je komad:

O srećnoj prošlosti,

O stvarima koje nestaju i dolaze,

O porodičnim tajnama,

O receptu koji nedostaje,

O samoći,

O new age generaciji,

O ljubavi prema Beogradu,

O avanturama na koje nismo spremni,

O zaljubljenosti koja ne poznaje vreme,

O tortama, slatkišima i kolačima…

Kažu da je recept za sladak život poput recepta za savršen kolač! Ako je to i istina, i ako pronađemo taj savšreni recept za sladak život, šta se dešava onog trenutka kada se taj recept izgubi?! Komad Dolce vita u bukvalnom smislu pokušava da odgonetne i pronikne u gore postavljeno pitanje. Naime, u jednoj beogradskoj poslastičarnici, sa ogromnom tradicijom, zatičemo dve generacije žena, vlasnica te poslastičarnice, kako se bore da budu i ostanu u korak sa sadašnjim trenutkom. Jedna poseta neočekivane gošće „preti” da spase poslastičarnicu. Ali ni ta posetiteljka ne dolazi praznih ruku. Ona sa sobom nosi jednu veliku porodičnu misteriju u obliku recepta za savršen život.
Da li će naše junakinje uspeti da odgonetnu tu misteriju i spasu svoje nasleđe od zaborava?

Ova romantična komedija posvećena je ženskim prijateljstvima. Četiri žene, koje su u fokusu ove priče, napravile su bajku od svakodnevnice. Ljubavna priča dešava se između najstarijih aktera naše priče, onih koji su već u trećem dobu. U svetu terora mladosti i godina, u brzini svakodnevice Jelena Paligorić Sinkević je napravila priču o prijateljstvu i ljubavi. Važan aspekt ove priče je muzika. „Ona je citat na šlagere, na vreme kada se muzika slušala, a ne gledala“, kako kaže Jelena. Predstava Dolce vita nije romantizacija prošlih vremena već pokušaj da iz svega što je prošlo uzmemo najbolje i živimo u sadašnjosti.