Radomir Putnik

ZEMUNAC KOSMOPOLITSKOG ZAMAHA

Ako se za nekog čoveka može reći da je svojim profesionalnim učinkom, znanjem,stručnošću, poštenjem, neumornim nadahnućem i nadasve vrednoćom STUB u nekoj sferi društvenog života, onda  za Radomira Putnika moramo reći da je nesumnjivo bio jedan od nosećih STUBOVA našeg teatarskog bitisanja, dramaturgije, estetike treatra, istoriografije pregalaštva i najviših umetničkih dometa na srpskoj sceni. Nemogućno je ukratko prikazati, pa ni pobrojati sve ono što je za 79 godina života (tačnije za šest decenija produktivnog perioda) uradio, pokrenuo, realizovao, napisao taj čovek nevelike fizičke, ali ogromne duhovne snage, taj neumorni tragalac, analitičar, savesni pratilac gotovo svih važnih zbivanja u teatru, na televiziji, radiju, filmu i u stručnom izdavaštvu. Njegov razuđeni, neverovatno obimni, sveobuhvatni opus sadrži 16 originalnih dramskih tekstova, priredio je  11 antologija i drugih posebnih izdanja dokumentarnog žanra: Godinama je pratio pzorišni život kao kritičar najuglednijih naših javnih glasila (oko neverovatnih 1.500 objavljenih recenzija na Trećem kanalu Radio Beograda, u „Politici“, „Politici ekspresu“, „Dnevniku“!). Gotovo da nema ni jednog naslova naše kulturne periodike bez prilooga Radomira Putnuika.  Kreirao je sadržaje i bio glavni urednik tako važnih izdavačkih poduhvata kao što su časopisi „Scena“ i „Teatron“; objavio je veliki broj zbirki pesama, uložio mnogo istraživačke strasti,  upornosti i stvaralačke snage u realizaciju složenog autorskog televizijskog produkta „Kraj doinastije Obrenović“. Svojom blagom upornošću, mirnoćom, gospodstvenim manirom, ali uvek sigurnog i suptilnog kriterijuma, vodio je Dramu Narodnog pozorišta u Beogradu i Kulturno-umetnički progrm Radio televizije Beograd u svojstvu glavnog i odgovornog urednika…

Inicirao je i realizovao mnoge poduhvate u sferi dramaturškog stvaralaštva (festivale, konkurse), teatrrolog od rafinmana, ukusa, zdravog   realnog odnosa prema vrednostima i značaju onoga čemu se svesrdno posvećivao. Radomir Putnik ostavlja neizbrisiv trag u srpskoj kulrturi, kao žrec jedne nove vere u misiju kulture, inspirativne vere koja je okrenuta čoveku i čoveštvu. Kad se podvuče crta ispod bilo koje bogate biografije, ispod neke nesumnjivo blistave  karijere, šta ostaje za onima koji su u nešto uložili svu svoju životnu energiju, snove, misli,  moralne principe? Ostaje suma čovečnosti. altruizam, težnja ka lepom i uzvišenom, dodaknut zenit  onoga što će ovaj naš sumorni život učiniti prihvatljivijim, što će probuditi nadu u konačnu pobedu onog dobrog što održava i spasava čovečanstvo.

Radomir Putnik je bio uistinu građanin sveta, otvoren za sve što dolazi sa svih strana, dijalektički um intelektualca u najpotpinijem smiaslu reči. No, on je ostao Zemunac, zaljubljen u ovaj pridunavski deo Beograda, ponosan što u njemu živi i  dejstvuje Opera i teatar Madlenianum, zadovoljan što ga je porodica Zepter rihvatila i razumela, i omogućila mu da izda dve veoma značajne knjige koje ostaju spomenik jedne uspešne saradnje. Siguran sam da u svetu našeg teatra i jnjiževnosti nema nikoga ko nije voleo i poštovao tog skromnoig, nenametljivog, strpljivpog stvaraoca koji je zadužio kulturu Srbije kao retko ko pre njega.

                                                                                                                                                                                                            Miodrag Mija Ilić