ZAPISNIK SA LICA MESTA

Povratak na vest Beogradski festival igre 2014.

14. april, 20h
Opera i Teatar Madlenianum

Kompanija Mišel Noare
Brisel, Belgija

Zapisnik sa lica mesta
Mišel Noare

koncepcija: Michèle Noiret, Patrick Jean
u saradnji sa: Dominique Godderis, Filipe Lourenço, Igor Shyshko, Lise Vachon
izvedba: Filipe Lourenço, Marielle Morales, Igor Shyshko, Lise Vachon
asistent koreografa: Marion Ballester, Dominique Duszynski
originalna muzika: Todor Todoroff, Jarek Frankowski
muzika: J.S. Bach, Bernard Herrmann
scenografija: Anne Guilleray
dizajn svetla: Xavier Lauwers
realizacija svetla: Marc Lhommel
tehnički direktor: Christian Halkin
realizacija zvuka: Jarek Frankowski
fotografije/photos: Sergine Laloux
umetnička saradnja: Pascal Chabot

premijera: 2010, Festival Montpellier Danse
trajanje: 75’
izvršna produkcija: Compagnie Michèle Noiret

Čovek je ostrašćeno, do beskonačnosti privržen onome što traje samo jedan tren, ili se dešava samo jedanput, čineći da sav zanos njegove ogromne ljubavi predstavi odraz i ulije večnost uzvišenoj nežnosti, i uvek iznova obnovljiv, šarm muzike za njega ostaje dragocen poput detinjstva, nevinost ili voljeni ljudi osuđeni na smrt za nas su nenadoknadivi, draž je nepostojana i krhka, dok se slutnja njene propasti obmotava poetskom melanholijom stanja milosti koju uzdiže.

                          Vladimir Jankélévitch, La Musique et l’ineffable, p.149

Samo je trenutak potreban kako bi se promenio tok života, kako bi se sve iznova izokrenulo. Između dva duga intervala uvek postoji ključni, blistavi momenat kada se usvaja prekid sa prošlošću, a budućnost počinje da se oblikuje. Ovaj trenutak nije deo nastavka. On je posve izvan vremena. To je događaj koji ostavlja trag u celini nečijeg života. To je zgodan, ponekad neblagovremen trenutak kada deluje da se sudbina umešala u naše živote.

Pošto je diplomirala u Bežarovoj Mudra školi u Briselu, Mišel Noare se susrela sa Karlhajncom Štokhauzenom. Izučavajući sistem notacije gestova ovog kompozitora, nastupala je sa njim kao solo igračica petnaest godina. Tokom ovog strogog, preciznog iskustva, osnovala je sopstvenu kompaniju 1986. godine. Noare je autor više od 30 koreografija, od kojih svaka pristupa jedinstvenom svetu, istovremeno poetskom i uznemirujućem. Od 1997. godine uvela je interaktivne tehnologije zvuka i slike u svoja koreografska istraživanja, ispitujući našu percepciju vremena i prostora. Korišćenjem ovih alata, ona voli da kombinuje različitosti i otkriva nesklad. Takođe, ona oduvek posvećuje veliki deo svojih istraživanja, razvijanju finog, preciznog i potpuno intimnog koreografskog rukopisa. Stvaranje istinskog plesnog bioskopa i kreacija koreografskih likova su karakteristike njenog rada. Od 2006. godine, Mišel Noare je umetnik saradnik Nacionalnog teatra u Briselu. Član je Kraljevske akademije Belgije.

Mišel Noare nam isporučuje razigran komad, prepun elemenata Hičkokovog stila filma noar, istovremeno otkrivajući ono najbolje u četiri fantastična izvođača... Vrlo brzo, sve postaje misteriozno u ovom komadu u kome mrtva tela ustaju da igraju i žene nestaju, otrgnute daleko rukom koja se pojavljuje niotkuda... Brilijantna koreografija gledaoca od početka do kraja drži u zamci, i nudi veličanstvene prelete između napetih scena, odigrane u savršenoj celovitosti sa realnijim ili narativnim scenama, oslanjajući se na neverovatnu fizičku virtuoznost izvođača.

Povratak na vest Beogradski festival igre 2014.