Armin Petras

ANA KARENJINA

OdštampajOdštampaj

Armin Petras

ANA KARENJINA

 

Drama prema istoimenom romanu Lava Tolstoja

Prevod sa nemačkog Jelena Kostić Tomović

Premijera: 26. april 2014. u 19:30

 

Reditelj Jug Radivojević

Scenograf Aleksandar Denić

Kostimograf Momirka Bailović

Scenski govor Radovan Knežević

Dizajner svetla Srđan Jovanović

Dizajner zvuka Dušan Arsikin

Saradnik psihijatar - psihoanalitičar dr Srđa Zlopaša

Asistent režije Maša Radović

Izbor muzike Jug Radivojević

Asistent kostimografa Aleksandar Kovačević

 

LICA

 

ANA KARENJINA.........................Nina Janković

KARENJIN...................................Tihomir Stanić/Sergej Trifunović

VRONSKI....................................Viktor Savić

STEFAN......................................Aleksandar Radojičić

DAŠA..........................................Milena Vasić / Snežana Jeremić - Nešković

KITI............................................Tamara Aleksić

LJEVIN........................................Igor Đorđević

SERJOŽA KARENJIN.....................Stefan Jovanović, Petar Jekić

DAŠINA I STEFANOVA DECA.......Olivera Vukadinović, Aja Radojičić

 

„Ana Karenjina“ u  Operi i teatru „Madlenianum“ predstavlja projekat kojim se čvrsto utemeljuje repertoarska orijentacija ka naslovima koji predstavljaju najviše umetničke domete, te slavni i obožavani roman Lava Tolstoja na sceni kruniše više godina utvrđivan put koji kuća ima od osnivanja dramske scene. Naslov koji već više decenija nije bio na beogradskom pozorišnom repertoaru biće scenski predstavljen kroz veoma uzbudljivu i već na svetskom nivou kvalitetom potvrđenu dramatizaciju nemačkog dramskog pisca Armina Petrasa.

Jug Radivojević biće reditelj ovog komada (što predtsvalja njegovu jubilarnu stotu pozorišnu režiju) i ispričaće nam „tužnu ljubavnu priču, najtragičniju zbog spoznaje gubitka naizgled idealne ljubavi i uzaludnosti žrtve“. Armin Pertas se u svojoj drami opredelio za sedam lica, a po rečima reditelja, svako od tih lica ima svoj specifičan put kojim se kreće kroz ovu večito aktuelnu priču. „Za Anu je možda najvažnije pitanje životnog koncepta. Za Karenjina to je privid (forma važnija od suštine), za Vronskog strast, za Stefana dekadencija, za Dašu religija, za Kiti potraga za identitetom, a kod Ljevina – uspostavljanje patrijarhalnog sistema. Danas, najpre možemo da se identifikujemo sa glavnom junakinjom. Šta se dešava kad napustimo određeni životni koncept, a potom se novi (zbog kog smo stari napustili) izjalovi? Pitanje životnog koncepta je i pitanje koncepta jednog grada, države, koje bi trebalo da izrodi slobodu bez tragičnih posledica“.

Tumači izuzetno atraktivnih i teških uloga biće Nina Janković kao Ana Karenjina, Sergej Trifunović kao Karenjin, Viktor Savić kao Vronski, Igor Đorđević kao Ljevin, Milena Vasić kao Daša, Tamara Aleksić kao Kiti i Aleksandar Radojičić kao Stefan. Autor scenografije biće Aleklsandar Denić, a kostimograf Momirka Bailović.

 

 

Reditelj Jug Radivojević:

Koncepti  Ane Karenjine...

Poraz Tolstojeve junakinje nije osuda društva, njen poraz je gubitak koncepta i vere u ljubav...

Za Anu je najvažnije pitanje životnog koncepta, Karenjinu je najvažnija forma, privid, Vronskom strast, Stefanu dekadencija, Daši religija, Kiti potraga za identitetom, Ljevinu uspostavljanje patrijarhalnog sistema...

Danas, najpre, možemo da se identifikujemo sa glavnom junakinjom. Šta se dešava kad napustimo određeni životni koncept, a potom se novi, zbog koga smo stari napustili, izjalovi?“ Ana Karenjina“ je i priča u kojoj se jedno društvo zamenjuje drugim, posle carske Rusije, dolazi Oktobarska revolucija.  Pokušaću da današnjem gledaocu približim tu priču, smeštajući je u vreme između Gorbačova i Jeljcina. Nedefinisani sistem. Pitanje životnog koncepta je i pitanje koncepta jednog grada, države...

Ljubav Ane i Vronskog je pre svega, pitanje hrabrosti. Ljubav koja ništa ne stavlja na tas u najboljem romantičarskom smislu je zanos. Ali, to je i priča o vremenu prošlom, sadašnjem i budućem. Vreme uspeva da izdevalvira tu ljubav, spremnost da se sve za nju žrtvuje, ostavljajući bolne posledice za sobom i za njihove bližnje. Tako se i životni koncept urušava. Strast prolazi a na površinu izlaze životne banalnosti, romantiku zamenjuje suvi realizam, Ana postaje ljubomorna i histerična, a Vronski nezainteresovan...

Ovo je tužna ljubavna priča, najtragičnija zbog spoznaje gubitka naizgled idealne ljubavi i uzaludnosti žrtve.

Online knjiga utisaka

Online repertoar

Pišite nam