O KOPRIVI
Odštampaj
Kad je neprijatna, ima bodljice, niko je ne voli u svojoj blizini. Ipak, kopriva je simbol istrajnosti, izdržljivosti, biljka koja je prva iznikla pošto je na dva japanska grada u Drugom svetskom ratu bačena atomska bomba, na Hirošimu i Nagasaki, 1945. godine
Biljka koja u dodiru sa rukama i telom žari, ali je veoma lekovita, od nje se prave čajevi, leče mnoge bolesti, a koristi se u kozmetici, od nje se prave šamponi za kosu.
Kad neko ne voli da jede i majka ga stalno zbog toga prekoreva, onda mu pripremaju koprivu na razne načine da popravi krvnu sliku.
U svakom razredu ima neki učenik koji ne komunicira lako sa ostalima, izdvaja se, buni se kada se preduzimaju zajedničke akcije, ne druži se, a ostala deca često beže od njega, kao od koprive, jer je on nabusit, grub, hoce da udari i ne pokazuje osećanja. Međutim i takav drug, nedrug, često krije neke svoje strahove i ne pokazuje dobrotu i osećajnost koju vrlo često poseduje. Treba mnogo ljubavi i strpljenja da bi on od koprive „prikavice“, biljke koja u dodiru stvara plikove, dospeo do lekovite biljke i ispoljio prirodu humanog bića. I u tome treba da pomognu drugovi, jer to jeste mera drugarstva.
Stihovi Moše Odalovića, smederevskog pesnika i Budimira Nešića pevaju se u posebnim numerama, a prozni tekst je pisao reditelj Ivica Klemenc.