Intervju sa Konstantinom Kostjukovim

BOŽANSKA IGRA

Konstantin Kostjukov, prvak Baleta Narodnog pozorišta i njegov dugogodišnji direktor je pre svega umetnik velike  harizme, ko je ijednom prisustvovao nekoj njegovoj predstavi imao je priliku da učestvuje u čaroliji potpunog poistovećivanja sa likom, tehničkoj preciznosti i virtuoznosti; ali ono što Kostjukova čini velikim je njegov kontakt s publikom, njegova magičnost kojom očarava od najmlađih pristalica baleta do ozbiljnih baletskih kritičara. Naš balet ima sreće što je Kostjukov posle angažmana u Baletu Teatra Ševčenko u Kijevu prešao u Beograd gde je 1991. godine dobio angažman u Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu kao prvak. U Narodnom pozorištu je igrao sve vodeće uloge na repertoaru, ali će ostati zapamćen po ulogama savremenog plesnog izraza, od kojih svakako treba pomenuti dva uloge ostvarene u Madlenianumu, s kojom je osvojio i svetske scene, pa čak i daleke Kine - Orfej u podzemlju za koji je nagrađen "Zoranovim brkom" u Zaječaru i Nižinski - Zlatna ptica po kojoj će ga sigurno pamtiti posetioci Madlenianuma. Kostjukov je diplomirao na Međunarodnom Centru pozorišnog instituta Ukrajine u Kijevu kao pedagog i koreograf i magistrirao koreografiju na Državnom univerzitetu u Hersonu. Kao koreograf postavio je balet u operi Aida u Temišvaru, kao i u Narodnom pozorištu u Beogradu . U Pozorištu na Terazijama postavio je  koreografiju za mjuziklu Spusti se na zemlju i balet za mjuzikl Fantom u operi. Autor je koreografije i režije baleta Krcko Oraščić u Narodnom pozorištu u Beogradu i u Sarajevu, kao i baleta Romeo i Julija u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Osvojio je brojne nagrade tokom karijere od Prve nagrade na VI svetskom takmičenju baletskih parova u Osaki u Japanu 1991. godine, koju je osvojio zajedno sa Ašhen Ataljanc, posle koje su se nizale nagrade za njegove veličastvene kreacije, od kojih svakako treba pomenuti Vukovu nagradu, Zlatni beočug, Davidoff, Terpsihoru...i Pečat Narodnog pozorišta za poseban doprinos radu nacionalne institucije koji je dobio prošle godine. Uspeli smo da ga uhvatimo između brojnih obaveza i da ga zamolimo da nam kaže nešto o svom pripremanju božanstvenog Vaclava Nižinskog. Ostatak možete čuti i videte u dokumentarnom filmu Zlatna prica - Prilog biografiji Konstantin Kostjukov.

Jedan od najupečatljivijih perioda moje igračke karjere, je bila priprema uloge Vaclava Nižinskog u predstavi Nižinski -  Zlatna ptica u Madlenianumu. Osim vrlo zahtevne koreografiie, koja je  dosta kompilikovana tehnički i vrlo zahtevna za kondiciju, za mene  je bio veliki izazov i velika inspiracija, da se posvetim glumačkom zadatku ovoga ne svakodnevnog ili neordinarnog umetnika-genija. Neverovatna posvećenost Nižinskog prema baletskoj umetnosti, fascinantna, ta spremnost do samopožrtvovanja je bila više od fanatizma, za njega balet je bio nešto uzvišeno, duhovno, sveto. I smatrajuci sebe robom baletske umetnosti on je, može se reći, izgoreo i psihički i fizički nažalost u jako kratom roku. Ali za vreme svog stvaranja za njega je saznao ceo svet, on je uspeo da značajno unapredi mušku igru sa novima skokovima, osavremenio je izvodjenje već postojećih koreografija, i jedan od prvih koj krenuo kao koreograf da otvara u baletskoj umetnosti, granu modernog baleta. Zahvalijući takvima genijama , koji su bukvalno posvetili celokupno vreme i život svojoj ideji i profesiji, danas su naši životi i profesija značajno unapredjeni i obogaćeni. Koliko bi mi bili siromašniji da nije postojao Nižinski.

Kako je bilo igrati ovu ulogu u Sankt Peterburgu preko puta Marijnskog teatra, kakve su bile vaše emocije povodom gostovanja baleta na proslavi 300 godišnjice grada?

Trenutke, kao naprimer gostovanje predstave Nižinski u Sankt Peterburgu povodom  300 godina ostaju zapamćeni za ceo život. Pre svega velika trema pred publikom, koji su možda najveći sladokusci, a u isto vreme i poznaoci baletske umetnosti, a i Nižinskog. Velika odgovornost pred celim timom koj je  radio na predstavi, odgovornost pred likom Nižinskog koga ja moram da prenesem publici i odgovornost za našu kulturu, to je trenutak kad možemo da se prikažemo našima inovativnim idejama  u baletskom svetu. Trema je bila neopravdana, sećam se da je predstava prošla jako uspešno i sa  dobrima kritikama i od strane publike, a takodje i od strane profesionalnih umetnika Sankt Peterburga. Negde duboko u sebi imao sam osećaj da će se predstava dopasti publici, pre svega izbor predivne muzičke kompilacije, koja apsolutno prati dramaturgiju života i stvaranja Nižinskog, dinamična i puna inovacija koreografija i odličan ansambl naših prvaka i solista, koji su odlično savladali i koreografske i glumačke zadatke u svojima ulogama. U svakom slučaju nikad ne možeš da zaboraviš grad sa posebnom lepotom, kao što je Sankt Peterburg, neki ga zovu,grad - muzej. Stvarno neopisiva lepota, kao što je bila i igra Vaclava Nižinskog.

Uživajte u predstavi!

K.K.