Intervju sa Branislavom Podrumac

PESMOM PROTIV VIRUSA

Za one koji još nisu upoznali Branislavu Podrumac, a verujem da je takvih malo, ova multitalentovana umetnica, velike moći transformacije, koja podjednako vlada scenom u operi, opereti, mjuziklu i drami ovih dana je došla u žižu javnosti jer se već skoro 50 dana bori protiv korone pevanjem na svom FB profilu. Svako veče u isto vreme Brana pruža podršku svojim fantastičnim glasom. Naime, kako to ona kaže, krenulo je slučajno, kao podrška prijateljima i njihovoj deci, a onda joj je tolika pažnja i podrška dala volju da nastavi. Iako ima veliki repertoar i znatno pozorišno i koncertno iskustvo, ponestaje joj numera i raduje se što se ova izolacija uskoro završava. Mi navijamo da nešto od repertoara koji je pevala sama i sa kolegama i iz regiona predstavi na sledećem solističkom koncertu.

Diplomirala je solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Radmile Smilјanić. Usavršavala se na majstorskim kursevima u Beogradu, Beču i Hagu, kod Olivere Milјaković, Katarine Jovanović, Zone Gazarijan, Džejmsa Mekreja i Rite Susovski. Na operskoj sceni je debitovala 2003. godine kao član Operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu naslovnom ulogom u Pučinijevoj Sestri Anđeliki. Održala veliki broj koncerata, resitala, javnih i televizijskih nastupa. Od koncertnih nastupa izdvajaju se izvođenje Bernštajnovog adiša sa Horom i Simfonijskim orkestrom RTS-a (2003) i nastup na Novogodišnjem koncertu Beogradske filharmonije (2011).
Posebno mesto u njenoj karijeri predstavlјaju negovanje tradicionalne i duhovne muzike, ali i izvođenje savremenih dela klasične muzike. Zapažena su njena tumačenja uloga Elizabete u plesnoj operi Derišta Filipa Glasa (2009) i Nimfe u kamernoj operi Narcis i Eho (2003) Anje Đorđević. Pored pevanja, bavi se i pedagoškim radom. Takođe je bila glavni protagonista dokumentarno – igranog filma Gorana Paskalјevića Beograd: otići ili ostati (2002) u produkciji nemačko – francuske televizije Arte.

"Od strane stručne kritike upravo su njene kreacije, i vokalne i dramske, ocenjene najvišim ocenama, a od strane publike na svakoj predstavi doživljava ovacije. Nazvali su njenu pojavu otkrovenjem, a nju novom zvezdom beogradskih scena. " (dr Branka Radović, muzikolog - iz obrazloženja nagrade UMUS-a za najboljeg mladog umetnika u 2012. godini za tumačenje glavne ženske uloge (Ja) u hit mjuziklu Rebeka Silvestera Levaja). Ovom ulogom započela je uspešnu saradnju sa operom i teatrom Madlenianum, gde trenutno tumači uloge: Nede u operi Pajaci, Eponine u mjuziklu Jadnici i Hane Glavari u opereti Vesela udovica, a igrala je još u opereti Bečka krv i muzičkoj drami Male tajne. Večeras je gledamo kao Papagenu u verziji Mocartove Čarobne frule za decu .

 

Tvoja prva operska uloga u Madlenianumu bila je Papagena, ipak publika te bolje poznaje u mjuziklu, pre svega Jadnicima, nedavno si imala premijeru operete Vesela udovica, a na našoj sceni zapevala si i šlager, u svakom žanru se dobro snalaziš, ipak koji je tvoj omiljeni žanr? 

Istina je da sam na scenu Madlenianuma prvi put kročila kao Papagena, to je bio projekat kluba mladih i znatno se produkcijski razlikovao od ove druge postavke koja je dugo opstala na repertoara i koja će biti će biti prikazana i onlajn. Posle su sledili Rebeka, Jadnici, Bečka krv, Male tajne... nakon tolikih predstava Madlenianum zaista doživljavam kao svoju matičnu kući, iako ova kuća ne poseduje stalni ansambl, i uloge se dobijaju  putem audicija. što izuzetno poštujem. Sa druge strane, kao slobodni umetnik, u ovom trenutku osećam da mi je omiljeni žanr i uloga, ona prva sledeća koja će mi biti ponuđena. 

Poznata si kao sjajan kolega, koji rado daje savete mlađim pevačima, a u nekoliko projekata si bila i voice couch, da li sebe vidiš u pedagoškim vodama?

Mislim da je za dobrog pedagoga podjednako važno i teorijsko znanje ali i velika praksa na sceni. Ne mislim da sam još i sama savladala sve "trikove zanata" i da bih bila spospobna da ih adekvatno prenesem drugima.     

Od početka pandemije si došla u žižu javnosti svojim svakodnevnim nastupima na FB, prvo sa Diznijevim repertoarom, potom sa filmskom muzikom, ruskom...koji nam ciklus sledeći pripremaš, da li je teško držati pažnju publike, pogotovo onih najmlađih?

Drago mi je da se sve ovo polako završava, i ukidanjem vanrednog stanja i ja završavam sa svojim dnevnim objavama. Ostalo je još par numera koje želim da snimim i objavim kasnije, ali za sada drago mi je da je ovome kraj!

 

Šta tebi najviše nedostaje u ovo doba izolacije, kako ubijaš vreme, sem što pevaš?

Najviše mi nedostaje scena naravno, ali i mogućnost da kada ne radim barem mogu da otputujem i obiđem majku u rodnoj Baranji. Ona radi u jednom staračkom domu i volela bih da mogu da joj bar malo budem od koristi i pomoći. Ovako, poštujem preporuke i propisane mere, sedim kod kuće i gledam neke serije koje sam propustila.