Intervju sa Tadijom Miletićem

MOJ ŽIVOT JE POZORNICA

Tadija Miletić je od onih pozorišnih ljudi na koje možete da se oslonite u svakom trenutku. Veliki poznavalac teorije, prisutan na mnogim projektima na različitim pozicijama, pozorište je upoznao iznutra, još od najmlađih dana, s obzirom da potiče iz glumačke porodice. Ipak, nije se odlučio za glumu, već za najsavršeniji scenski žanr - operu, a kao svoju misiju je izabrao da operu približi širim krugovima, pogotovo mladima. Nakon završenih odseka za klavir, solo pevanje i muzičku teoriju u Muzičkoj školi "Stanković", diplomirao je dramaturgiju u klasi Siniše Kovačevića na Akademiji umetnosti u Beogradu, a nakon toga i master studije režije u klasi Nikite Milivojevića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno na doktorskim studijama pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Radi u Operi i teatru Madlenianum od 2007. godine, a od 2019. godine i kao docent na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. U decembru 2011. godine, zajedno sa dvadesetak uspešnih mladih umetnika osniva organizaciju "Kulturni element", sa kojom je do sada imao skoro stotinu kulturnih i humanitarnih aktivnosti. Do sada, imao četrnaest samostalnih režija i trinaest asistencija režije, a radio je u brojnim projektima kao dramaturg. U Madlenianumu je tokom prvih godina imao niz solističkih i horskih uloga u operama i mjuziklima. Profesionalno se bavio brojnim vidovima umetničkog stvaralaštva. Bio je predsednik žirija pri nekoliko književnih manifestacija i pozorišnih festivala. Bio je član predsedništva Mense Srbije, gde je od 2014. godine glavni i odgovorni urednik časopisa „MozaIQ“. Od 2015. godine radi kao urednik za Festival monodrame i pantomime kao i za Novi Tvrđava teatar, gde 2017. godine postaje glavni i odgovorni urednik. Autor je televizijske serije "Prva tarifa" koja je premijerno prikazana na Prvoj televiziji. Aktivno drži operska i literarna predavanja i seminare širom zemlje. Stručno se usavršavao u Monaku u Operi Monte Karlo i u Nagoji u Japanu. Ovog puta ga upoznajemo kao dramaturga I reditelja opera za mlade Ljubavni napitak.

Od samog početka svog angažovanja u Madlenianumu 2007. godine na proslavi 400 godina opera (bili ste uključeni u muzičku radionicu sa Papa Nikom) bavili ste se animiranjem publike i približavanje opere najmlađima, koja je najbolja metoda za privlačenje publike muzičkom teatru?

Metoda i načina je mnogo, ali je pre svega važno približiti ideju dela publici. U ovo vreme koje nema mnogo strpljenja, smatrao sam primarnim cilj da putem namenskih projekata formiramo novu opersku publiku i naučimo mlade ljude i decu koliko toga lepog i zanimljivog mogu videti u muzičkim predstavama, a pored toga, interaktivnost, diverzitet i gradacija su se uvek pokazali kao jednostavan recept za uspešnu predstavu. 

Vaš prvi samostalni projekat u Madlenianumu je opera za mlade Ljubavni napitak, koja je formula za držanje pažnje tinejdžerima, spoj čega?

Kada sam osmislio koncept Ljubavnog napitka, ideja je bila da se predstava dešava svuda oko publike. Od samog trenutka ulaska u foaje, mladi ljudi bivaju uvučeni u veliku pijacu koja se odigrava svuda oko njih i u kojoj učestvuje ansambl predstave, a zatim i publika i ansambl zajedno ulaze u salu. Ukidanjem tzv. trećeg zida publilka je učesnik u predstavi, uz poseban tretman opere, prevod i adaptaciju kako bi sve to postalo dostupnije tinejdžeru koji je prvi put na operskoj predstavi. Ima tu mnogo toga što je važno uraditi i pripremiti kako bi to sve bilo odgovarajuće.

Bavite se dramaturgijom, režijom, edukacijom i pevanjem, poznati ste po tome da lako uskačete u uloge u mjuziklu Jadnici, da li sve uloge znate napamet, koji Vam je bio najveći izazov do sada u Madlenianumu?

Radujem se što mi je Madlenianum, kao moja matična kuća, za ovih trinaest godina pružio mnogo izazova i još više projekata. Kao što sam već ranije spominjao u medijima bilo je tu mnogo različitih pozorišnih profesija kroz koje sam ovde prošao tokom ovih godina, a najveći izazov je svakako bio trenutak kada sam prvi put kao asistent režije stao pred ansambl kojem sam počeo da dajem savete. Važno je samo jasno znati šta želimo da postignemo i onda sve ide mnogo lakše

Kako provodite vreme u izolaciji, šta Vas inspiriše ovih dana? Da li imate neki savet za mlađe kolege?

Kako stvari stoje, dolazimo do kraja izolacije. Sa ukidanjem vanrednog stanja sve će se uskoro uspostaviti kao i ranije, a ovo vreme sam iskoristio da završim niz stvari koje sam dugo želeo. Savet za kolege je uvek isti, dajte više od onoga što ste planirali, potrudite se da bude najbolja verzija sebe, napravite plan, budite produktivni i borite se za ono što želite da dobijete. Kako u životu, tako i u pozorištu.