Intervju Jurija Aleksandrova i Jevgenija Maligina

OPERA UPRKOS SVEMU

U poseti nam je opet državni kamerni muzički teatar Opera Sankt Peterburga na  turneji na kojoj ćemo videte dve potpuno raznolike predstave – Operu Nasilje nad Lukrecijom Bendžamina Britna (13. i 14. novembra na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu) i Otmica iz saraja Volfganga Amadeusa Mocarta (15. i 16. novembra u Operi i teatru Madlenianum). Turneja koja je trebalo da se održi u maju mesecu, a povodom proslave 75 godina Pobede nad fašizmom i pod pokroviteljstvom grada Petrograda dešava se u novembru, kada su epidemiološke prilike u obe zemlje veoma nepovoljne. Kako su i obećali, ansambl iz Petrograda je sleteo juče u Beograd specijalnim čarter letom i kako su nam potvrdili naši sagovornici - Jurij Aleksandrov, umetnički rukovodilac teatra i reditelj obe predstave i Jevgenij Maligin, generalni direktor Opere Sankt Peterburga došli su sa velikim poštovanjem i željom da ove dve predstave odigraju pred beogradskom publikom, jer umetnosti nam je svima potrebna. Na samom početku ovog razgovora smo ih pitali da li je bilo teško pokrenuti i dovesti ansambl od 150 ljudi?

Naše pozorište se razlikuje od svih ostalih po tome što uvek ispunjavamo svoja obećanja i što smo, uprkos svim teškoćama i pandemiji, uspeli da se izvučemo, tako da kažem, uspeli smo da probijemo blokadu u Evropi. Tek što smo se vratili iz Turske, a već se spremamo za Beograd. Naravno, sve to je bilo vrlo teško, odgovara Jurij Aleksandrov a nadovezuje se direktor pozorišta Jevgenij Sergejević Maligin:

Malo je reći da je sada teško organizovati gostovanje - to je zastrašujuće teško! Poremećaj avio saobraćaja, testiranje koje moramo da radimo pre svakog putovanja i po povratku… To je potvrda koliko vodimo računa o zdravlju svih zaposlenih u pozorištu i kako igramo predstave na svojoj sceni… Mnogo je problema sa granicama koje su čas otvorene, čas zatvorene, a posebno su teški medicinski problemi kada ljudi koji su već preboleli virus ponovo dobijaju pozitivan test mada su potpuno zdravi. Dakle, organizacija gostovanja podrazumeva rešavanje čitavog niza problema. Osim toga, do poslednjeg momenta nismo znali hoće li biti čarter leta ili ne… Uz brojne teškoće ipak smo u Beogradu…»

Zašto ste izabrali ove dve predstave za Beograd, imate visoko mišljenje o beogradskoj publici?

Mogu reći da donekle poznajem beogradsku publiku jer sam ranije režirao nekoliko predstava u pozorištu Madlenianum, a i gostovali smo u Beogradu... Izuzetno cenim poštovanje i, slobodno mogu reći, ljubav koje osetimo svaki put u kontaktu sa srpskom publikom. To su veoma obrazovani i duševni ljudi. Srpska publika uvek odlično razume sve naše namere. Čini mi se da je srpska publika veoma slična peterburškoj. U Beograd uvek dolazimo sa velikim zadovoljstvom i ljubavlju pa nam se čini da se vraćamo kući. Ovoga puta gostujemo u Beogradu u okviru projekta «75-godišnjica Pobede nad fašizmom». Zato izbor predstava nije slučajan. Odabrali smo dve veoma kompleksne predstave. To je virtuozni Mocart –  «Otmica iz saraja», opera koju ćemo izvesti u pozorištu Madlenianum. Predstavićemo dva ansambla jer su svi pevači našeg pozorišta na vrhunskom umetničkom nivou. Izvešćemo i Britnovu operu «Nasilje nad Lukrecijom» koja je kompozitorova reakcija na događaje Drugog svetskog rata, himna antifašizma, predstava koju smo više puta igrali u Evropi sa velikim uspehom. U Peterburgu publika veoma voli ovu predstavu. Dobila je najvišu pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga «Zlatni sofit». Dakle, za beogradsku publiku ćemo i ovoga puta izvesti najbolje predstave sa repertoara.

Kako vaše pozorište funkcioniše u doba korone, da li igrate predstave, sa kojim merama, kako čuvate svoj ansambl?

Naše pozorište radi kao i sva ostala. Epidemiološka situacija u celom svetu je veoma teška i mere borbe protiv korona virusa su sve strože, ali predstave se ipak igraju. Činimo sve što možemo da maksimalno zaštitimo izvođače i publiku jer umetnicima nedostaju gledaoci, a gledaocima umetnici.… Uslovi koje nam propisuje vlast, naravno, nisu u skladu sa umetničkim procesom i ne podstiču stvaranje. Mi ipak neprekidno radimo, trudeći se da umetnike zaštitimo od virusa, testiramo se jednom nedeljno… Zato našim domaćinima mogu da garantujem da je u Beograd doputovao apsolutno zdrav ansambl.

Šta je sa turnejama, nedavno ste bili u Turskoj, šta je sledeće u planu?

Gostovali smo u Turskoj jer me tamo dobro poznaju. Šest godina sam radio u Turskoj, režirao sam desetak predstava. Bilo mi je drago da ponovo, bar na kratko, posetim tu zemlju… To je bilo naše prvo "izletanje iz gnezda" posle više meseci... Gostovali smo u gradu Denizli. Mada nam je to bilo prvo gostovanje za vreme pandemije, još jednom smo se uverili da je naše pozorište u odličnoj formi. Turska publika je sa oduševljenjem dočekala naše izvođače, naše najbolje soliste koji će doći i u Beograd. Domaćini su nas odveli na jedno prekrasno mesto - u Pamukale. Bio sam oduševljen fantastičnom  prirodom i antičkom arhitekturom, kao i sve moje kolege… Došli smo na ideju da tamo organizujemo festival koji bi mogli da nazovemo «Pamukale fest», ali to je za sada samo ideja za neke buduće dane…

Da li ćemo ponovo gledati neku vašu režiju sa našim pevačima?

Srpski pevači zauzimaju posebno mesto u mom životu. To su veoma talentovani i radoznali umetnici. Prvenstveno sam kontaktirao sa mladim ljudima koji su me oduševili. U našem pozorištu takođe ima mnogo mladih pevača. Ako se pruži prilika, sa zadovoljstvom ću prihvatiti poziv rukovodstva srpskih pozorišta. Nameravao sam da u Srbiji organizujem svetsku premijeru Maršnerove opere «Vampir». To je divna muzika koju je komponovao Betovenov savremenik. Možda to bude i neka druga opera… U svakom slučaju, moji kontakti sa srpskim kolegama nisu ograničeni samo na Beograd. I druga srpska pozorišta imaju interesantne ideje. Važno je da imamo snage, vremena i zdravlja. Želim dobro zdravlje svima onima koji će doći na naše predstave.