Intervju sa Robertom Boškovićem

SVETLOSTI POZORNICE

Mladi hrvatski reditelj Robert Bošković, koji je u februaru mesecu postavio hit predstavu “Vesela udovica”, vratio se u Beograd da za Dan Madlenianuma režira svečani koncert pod nazivom “Svetlosti pozornice”. O tome šta će publika moći da vidi u ovom nesvakidašnjem koncertu 30. januara i o svojim angažmanima priča za sajt Madlenianuma.

Ponovo se vraćate na našu scenu, kakvo nam iznenađenje pripremate za 30. januar režirajući koncert “Svetlosti pozornice”?

Izuzetna mi je čast da se nakon “Vesele udovice” ponovo vraćam u Beograd, u Zemun, u vaše divno pozorište gde sam se sprijateljio sa svima. Direktor Andreja Rackov me je zvao sa idejom da za Dan pozorišta smislim nešto manje klasično od standardnog koncerta. Sa Igorom Weidlich-om, mojim autorom i dramaturgom, osmisli smo zanimljiv program pod nazivom “Svetlosti pozornice”, koji pored numera ima dosta glumačkih scena. Čitava stvar je osmišljena kao generalna proba pred koncert gde se događaju razne zgode i nezgode, koje se inače događaju kada se priprema neki program. Tako da smo na zanimljiv način prikazali publici svet teatra iza scene, ovo nije klasičan koncert, već kroz glumačke scene predstavljamo muzičke numere.

Sa nekim od ovih umetnika ste radili, da li druge poznajete iz drugih projekata, kakvi će biti njihovi zadaci?

Sa Andrejom Rackovim smo se dogovorili koji umetnici će biti deo koncerta. Kvartet “Habanera” je sjajan, devojke su talentovane, genijalne, simpatične, atraktive, Milivoje Veljić je sjajan pijanista, svira na odličnom Stenveju. Što se tiče solista, Branislavu i Minu znam iz “Vesele udovice”, gde su obe pokazale svoj raskošni talenat i umeće na sceni, osim toga su divne osobe. Sa Dušanom Svilarom sam se upoznao pre nekih godinu i po dana, gledao sam njegove koncerte i predstavu i drago mi je da nastupa na sceni Madlenianuma. Ivana Bosiljčića znam od 2002. godine, redovno se čujemo i pratimo, divno je da konačno i sarađujemo. I na kraju u koncertu učestvuje Dimitrije Cincar Kostić koji glumi jednu od glavnih uloga u “Veseloj udovici”, a koji je “zaradio” svoju šansu u teatru Madlenianum da podjednako u alternaciji sa Bosiljčićem igra ovu ulogu, kad koji može. Drago mi je da će Dimitrije ponovo pokazati publici svoj talenat i divan baritonski, holivudski, old school glas. Njihovi zadaci su pored pevačkih i glumački, a glume sebe.

 

Koliko vam iskustvo u radu na projektu “Ples sa zvezdama” pomaže kod ovakvih revijalnih programa?

Iskustvo je dobro došlo, iako je to TV format, sličan je koncept, set je drugačiji, ali je baza slična, mora biti zanimljivo, veselo, dinamično, mora biti brzo, bez praznog hoda, svetlosne promene su značajne. Tako da mi to iskustvo u revijalnim programima svakako pomaže u radu na ovom koncertu, gde će se osetiti spektakl televizije, ali sa dušom pozorišta.

 

Šta je lakše režirati operu, operetu, mjuzikl?

Ja bih dodao i dramu. Baza opere, operete i mjuzikla je ista - pevanje, triple threat je nužan, umetnici moraju pevati, glumiti i plesati. U operi su pevačke numere teške, moje režije opera potiču iz režije dramskih komada jer mi je dramaturgija bitna. U sve tri kategorije baza je dramska, dramske situacije se ne smeju izgubiti. Svakako se držim spektakla koji sprovodim kroz scenografiju i kostim, kao i koreografiju. Sve moje opere su muzički jake, ali su dosta dramske, koreografski su nabijene, svetla su bitna, često koristim mlade glumce koji pomažu u sporednim ulogama. Opereta je preteča mjuzikla, pre muzičke numere ide dramska scena, ali je ona muzički postavljena operno. Ali je važan i ovaj dramski i koreografski deo, mora da bude glumački i igrački snažan, i da bude zanimljivo publici. Mjuzikli su najbliži dramskom komadu, dok je pevanje pop. Po meni je mjuzikl najteži od svih žanrova jer mora biti najprecizniji.

 

Premijera operete “Vesela udovica” je proglašena hitom, rangirana je među 5 vrhunskih muzičkih događaja u prošloj godini, kakvo je vaše osećanje posle distance od skoro godinu dana?

Već sam jednom obnavljao ovu predstavu na početku sezone, posle duge pauze. Meni je celokupan rad na predstavi i prvi dolazak u Madlenianum ostavio toliko predivnih sećanja, da kako se približavam Beogradu srce mi ustrepti. Od direktora do svih u pozorištu, tehnike i ostalih zaposlenih, svi su mi omogućili da stvari teku glatko. Na audiciji sam izabrao najbolji cast. Nemojmo zaboraviti da smo mi tu predstavu pripremili za samo mesec i po dana, i to sa dva casta. Ponovo se “Vesela udovica” vraća 7. februara, radićemo probe pred predstavu. I na koncertu ćemo videti delove scenografije iz ove predstave. Srce mi je ogromno kad pomenem ovu produkciju. Svakako je najveći uspeh da su nas struka i kritičari proglasili među prvih pet muzičkih događaja predhodne godine.

 

Premijera operete “Vesela udovica” se dogodila malo pre lock down-a, šta se od tada dešavalo sa vama, da li ste mogli da nastavite svoj posao?

Radio sam puno posle vaše premijere. Uradio sam operu “Lombardijci” u HNK Split. Prekinuli smo pripreme na dva meseca zbog lock down-a, pa smo morali produkciju da prilagodimo izvođenju na otvorenom za samo mesec dana, prilagođavali smo scenografiju i režiju, ali je na kraju sve ispalo sjajno. U Zagrebu sam radio scensku režiju “Zvjezde pjevaju” na HRT-u. Radili smo pod posebnim uslovima, preko leta smo radili sa malobrojnom publikom u studiju sa maskama, finale smo snimali u 11. mesecu bez publike, a jedna emisija je čak išla live. U HNK Osijek sam počeo raditi operni spektakl “Samson i Dalila”. Nažalost, došli smo do tehničke probe i stali, jer je u Hrvatskoj službeno na snazi da se muzičke predstave ne smeju izvoditi. Verujem da će to biti još jedan spektakl.

Tako da je divno da mogu raditi u Beogradu na ovom koncertu. Naročito me raduje što se vraća “Vesela udovica”, jer svi smo željni ove predstave. 7. februara će na sceni biti spektakl emocije, želje izvođača da pokažu ono što su napravili radeći na ovoj predstavi.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp