Eduard Ille

Ovih dana nas je napustio naš dragi prijatelj, gospodin Eduard Ille. Otišao je kao što je i živeo - tiho, nenametljivo, bez pozdrava, jer rastanke nije voleo. Doživeo je lepe godine uz svoju suprugu Teodoru Sujić i sinove Mihajla i Nikolu na koje je bio naročito ponosan, a sa nežnošću je pričao o svojim unucima. Neki od nas su imali sreću da su radili i sarađivali sa njim, a proveo je preko 20 godina u Operi i teatru Madlenianum.

Madlenianum je ponosan da je ovaj istinski gospodin, poliglota, kulturni emisar bio savetnik za gostovanja u zemlji i inostranstvu i za muzičke programe Madlenianuma, a u jednom delikatnom periodu za pozorište se prihvatio i mesta v.d. direktora.

Nakon veoma uspešne karijere na rukovodećim pozicijama u kulturnim institucijama, od kojih je poslednja bila u Jugokoncertu, gde je ostalo zabeleženo da je upravo on prvi put u Beograd doveo Zubina Mehtu, ali i ostalu plejadu vrhunskih muzičara poput Mstislava Rostropoviča, Gidona Kremera, Valerija Afanasijeva, hor „Glinka“… Gospodin Eduard Ille je prihvatio da umesto zaslužene penzije produži svoju uspešnu karijeru, kao savetnik gospođi Madleni Zepter za pozicioniranje Madlenianuma na domaću i svetsku umetničku scenu. Mnogobrojni su priznati strani umetnici koje je gospodin Ille doveo u Madlenianum, poput dirigenata Fuata Mansurova i Vladimira Kranjčevića, pijaniste Nikolaja Petrova, koreografa Renata Zanele, reditelja Jurija Aleksandrova, čija je Sanpeterburška opera imala nekoliko veoma uspešnih gostovanja na sceni Madlenianuma, a povodom 20 godina Madlenianuma i 150 godina Narodnog pozorišta u Beogradu je organizovana i prva zajednička turneja; nekoliko puta je doveo i fantastične umetničke ansamble iz Kine. Zahvaljujući gospodinu Illeu, Madlenianum u svom bogatom muzičkom programu ima zabeležene cikluse koncerata klasične gitare, čembala i harfe, čiji festivali su svoja prva izdanja imali u prostorima Madlenianuma.

Opera i teatar Madlenianum je zahvaljujući gospodinu Illeu nekoliko puta gostovala na važnim festivalima u zemlji, poput Mokranjčevih dana, smotre Mermer i zvuci, Zoranovih dana u Zaječaru, Masukinih dana, a naročito se zalagao da predstave Madlenianuma i ostale programe u našoj organizaciji vidi publika u inostranstvu: Sankt Peterburg, Budimpešta, Varna, Temišvar, Maribor, Velenje, Zagreb, Kadrica (Grčka), a sa baletskim predstavama smo stigli i do daleke Kine i to u nekoliko gradova (Peking, Šangaj, Jivu, Đinhua).

Eduard Ille nije bio samo Gospodin, i savetnik po umetničkim i poslovnim pitanjima, za mnoge od nas on je bio istinski prijatelj, očinska figura i nežni anđeo koji nam je davao nesebičnu podršku i pratio nas u našim težnjama da porastemo i da se uzdignemo do pozicija koje smo zavredeli svojim radom.

Dragi Monsieur Ille ostaje velika praznina u našoj Kući i bol u srcu vašim odlaskom. Počivajte u miru. Ostajete u najlepšem sećanju.

 

Posle bezbroj rođenja

i nekih sitničavih smrti,

kad jednom budeš shvatio

da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene

da te dotaknem svetlošću

i pretvorim u misao.

 

Besmrtna pesma, Miroslav Mika Antić