Intervju sa rediteljem Ivanom Vukovićem

Roman Džejn Ostin je obavezna knjiga svačije biblioteke, žene je sigurno čitaju po nekoliko puta, kakav je slučaj sa muškarcima?

Ne postoji muška i ženska literatura. Samo dobra i loša. Džejn Ostin opstaje u moru slične (naizgled) literature vekovima. Zašto? Jer je bolja. Važnija. Iskrenija. Veći umetnik. I umetnica. I sve ostalo. Ne znam ko čita Džejn Ostin, ali znam da bi trebalo da je čitaju svi.

Koliko je dramatizacija romana Izobel MekArtur aktuelna, da li se i ona bavi feminizmom kao roman, s obzirom da su glavni akteri žene?

Izobel Mekartur voli literaturu sa kojom se poigrava. Zato sme i može i ume i da je gleda u iskrivljenom ogledalu i u retrovizoru i u staklićima disko kugle i u staklu autobusa. To smo sve mi. Svi plaču. I smešni su dok to rade. Jer nisu mi.

Predstava u predstavi, kako ste zamislili dvostruke, čak višestruke uloge vaših likova?

Pozorište je najozbiljnija neozbiljna stvar na svetu. I zato pozorište nikada ne zaboravi da se našali na svoj račun, kad god se šali i na tuđi. A gde je to moćnije nego u pozorištu u pozorištu dok sedimo u pozorištu i gledamo pozorište.

Muzika je važan elemenat ove predstave, kako ste zamislili songove sa kompozitorom Draškom Adžićem?

Songovi u našoj predstavi su na tekstove nekih od najpoznatijih pesama naša kulture. I tu se kompozitor Draško Adžić stavlja u ulogu u koju se stavila Izobel. Šta je istinito a šta uverljivo? Može li Laza Kostić da bude hitmejker kao i Marina Tucaković...? Da.

Za vašu predstavu Pluća na našoj Maloj sceni traži se karta više, kao da ste anticipirali neke događaje sada kada je ekologija tema broj 1, koliko je ova tema zaista prisutna u našim životima i da li smo je svesni?

Ja sam pesimista. Osuđen da postanem optimista jer imam malo dete. Nikada mi nije lakše palo da skočim sebi u usta. Ja kada bih umeo da jednostavno saopštimo šta me mori, ja ne bih pravio cele predstave o tome. Ali imam osećaj da nisam sam. Da mnogo ljudi oseća da ne može sve da popravi filter na fotografiji. Ima nešto prljavo, ali lepo prljavo, u našim sitnim malim oh prelepim životićima. O tome su moje predstave. I Pluća i Gordost. Nek su na radost publici. To je najvažnije.

Razgovor vodila Tatijana Rapp