TVOJE TAJNO ORUŽJE PROTIV NEUKROTIVOG CELULITA

Radio Beograd 2 – Emisija "U prvih pet"
Emisiju priprema i vodi Sara Arsenović
Gost: pozorišna kritičarka Jelena Perić

S. A.: Jelena, ti ćeš se osvrnuti na premijeru predstave u Operi i teatru Madlenianum. Reč je o komediji zanimljivog i neobičnog naziva – „Tvoje tajno oružje u borbi protiv neukrotivog celulita“. Autor teksta je španski pisac Injigo Ramírez de Aro, a režiju potpisuje mlada rediteljka Tijana Vasić. Jelena, kakvi su tvoji utisci – kakva je to predstava?

J. P.: Kada sam pošla na premijeru, bila sam pod znakom pitanja – „Šta je zapravo ovo?“ Jer, svi znamo, kad se u pozorišnom kontekstu pomene celulit, prva asocijacija je „Pomorandžina kora“, i očekujemo priču o estetici, lepoti i nametnutim standardima – i, naravno, o celulitu. Međutim, španski autor, koji je inače diplomata, aristokrata, inženjer i dramaturg, izuzetno je zanimljiva ličnost – a takav je i njegov tekst.

Koncept predstave je neobičan, rekao bi neko čak i začudan. Rekla bih da je reč o vrlo smeloj režiji mlade Tijane Vasić. Glumci su imali nesvakidašnji zadatak, jer je i sam pristup drugačiji. Ovo nije predstava koju možete lako svrstati u određeni žanr ili rediteljski pravac. Deluje gotovo kao performans. Peta uloga, pored četvoro glumaca na sceni, pripada – publici. Publika je kolektivni junak i čini važan deo predstave.

Neću otkrivati previše, jer se ova predstava mora doživeti. Početak je neobičan, gotovo zbunjujuć – u jednom trenutku se zapitate: „Šta ja zapravo tražim ovde? Hoće li ovo uopšte početi?“ Goran Jevtić, koji igra neku vrstu naratora, odnosno lika reditelja, uvodi vas u priču, ali ne znate kuda će vas ona odvesti. A onda shvatite da ste deo ozbiljne priče – o nametnutim standardima lepote, o problemima u braku, odnosima između muškarca i žene, o frustracijama – i muških i ženskih likova – o potrebi za brzom slavom, brzom zaradom… Sve ono što živimo, što nam se svakodnevno nameće kroz medije i društvene obrasce ponašanja.

Rekla bih da je ovo crnohumorna komedija, a ne klasična. Publika će se svakako smejati, ali će iz pozorišta izaći sa znakom pitanja: „Gde mi to zapravo živimo? Gde nas je dovela ta opsesija estetikom, glamur, Holivud, ideja da sve mora biti savršeno, zategnuto, lepo?“ Postali smo površni – ne posvećujemo se odnosima, ne brinemo o sebi duhovno, već samo spolja.

Ovo je inteligentna komedija, s primesama britanskog humora – bez jeftinih gegova i štosova, gde se smisao traži između redova i gde je smeh zapravo put do dubljih pitanja.

Paulina Manov u predstavi i peva – čak je i tekst svog songa sama napisala. Najviše me je iznenadio Aleksandar Vučković. Navikli smo da ga gledamo u ozbiljnim dramskim ulogama, kao što su one u „Urnebesnoj tragediji“ ili „Očevima i ocima“, a ovde je potpuno drugačiji. Svi su bili vrlo upečatljivi. I koliko god predstava bila čudna – ona je u potpunosti uspela.

S. A.: Pretpostavljam da je ovo preporuka za naše slušaoce?

J. P.: Apsolutno.