ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

U Operi i teatru Madlenianum, u subotu 31. januara 2015. će biti održana srpska premijera drame ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

Ova predstava je produkcija Muzeum Ljubljana koja je imala svoje slovenačku premijeru u januaru mesecu i doživela ovacije kako na premijeri, tako i na pretpremijeri.

Dramski tekst koji je napisao Ivo Svetina, a na zahtev Muzeum-a Ljubljana, temelji se na razdoblju 1831-35. godine u Beču i tematizuje strukturisanje slovenačkog i srpskog jezika kao evropskih jezika, a sve to kroz međusobne odnose velikana:  Jerneja Kopitara, Vuka Karadžića, Matije Čopa i Franca Prešerna, čija se ljubav prema jeziku i istraživanjima prepliće sa sukobima i pritiscima cenzure i sistema.

Predstava će se igrati na tri jezika – slovenačkom, srpskom i nemačkom, a izvodiće se, pored Opere i teatra Madlenianum, i u Prešernovom gledališču u Kranju i u Cankarjevom domu.

U ulozi Jerneja Kopitara naći će se Peter Musevski, Vuk Karadžić je Ivan Bekjarev, u ulozi Mine (ćerke Vuka Karadžića) biće Aleksandra Balmazović, a Matiju Čopa, France Prešerna i Antonia Hoefferna tumači će Borut Veselko, Jure Ivanušič i Vesna Pernarčič.

U predstavi čiji je autor teksta Ivo Svetina, režiju i scenografiju potpisuje Barbara Novakovič Kolenc, dramaturgiju Jana Pavlič, kostimografiju Alan Hranitelj, koreografiju Sanja Nešković Peršin.

koproducenti predstave:

ODLOMCI IZ KRITIKA

U priči se prepliću istorijski činovi sa tada veoma aktuelnim azbučnim ratom, odnosno pravdom u prvom planu uz dosta maštovitih intervencija samog autora, najupečatljiviji je odnos slikarke Mine Karadžić i  portretisanog Franca Prešerna. Ivo Svetina napisao je divan tekst, koji nas vodi u školske dane, kada smo učili o tome, kako je nastao slovenački jezik. Među glavnim protagonistima vlada duhovitost i sklonost igri (nestašluk), posebno su drage scene sa Karadžićem (Ivan Bekjarev) i Jernejem Kopitarom (Peter Musevski), Matijom Čopom (Borut Veselko) i Francem Prešernom (Jure Ivanušič), dok su ljubavno intimni ili očinski pokroviteljski njihovi odnosi sa obe glumice - Minom Karadžić (Aleksandra Balmazović) i Antonijom pl. Hoffern (Vesna Pernarčič). Rediteljka Barbara Novaković Kolenc, koja je postavila maštovitu i vremenu priče dosta ubedljivu scenu, predstavila nam je tekst u obliku dvadesetak slika , koje se kroz predstavu ređaju kao nekakve filmske sekvence.
Gorenjski glas, 25. januar 2015 
Igor Kavčič: Nostalgija uz čupak mašte

Predstava ne sadrži samo nostalgiju uz čupak  mašte, ona sadrži aluziju aktuelnog stanja odnosa među balkanskim narodima, koji su davno bili udruženi pod zastavom dvoglavog orla.Samo je rečnik drukčiji. Englesku reč »junction« Slovenci shvataju drugačije nego Hrvati. A odluka će pasti na engleskome, razume se..
Gorenjski glas, 25. januar 2015 
Igor Kavčič: Nostalgija uz čupak mašte

 

Svetinin ABC Krieg , za razliku od njegovih inače aktuelnih i društveno angažovanih predstava, u kojima postavlja ogledalo savremenom društvu, čudesno je maštovit izlet u prvu polovinu 19. veka, u vreme, kada je na krilima romantike stihove pisao Prešern, dok su se gramatičari od Beča pa do granica Otomanske imperije bavili normiranjem  jezika naroda.
Gorenjski glas, 25. januar 2015. 
Igor Kavčič: Nostalgija uz čupak mašte

Svetinov tekst se usredsređuje na živahno bečko vrvljenje kroz kojeg idu Prešeren i Čop, da ispregovore »Kranjsku Pčelicu« kod presvetlog cenzora Kopitara, tamo Karadžić i njegova kći Mina tragaju za izgubljenim rukopisom, pa se ljudi upletu u ozbiljne polemike o pravopisu, broju slova za glas i o mogućnosti prenosa zapovesti »piši kao što govoriš« na slovenački jezik.
Mina se, dok portretira Franca, mekša uz njegovo recitovanje, kad iskrsne kolera i potamani je , Čop, kojeg nekoliko puta vidimo u društvu udovice  Antonije, inače sestre misijonara  Barage, ipak  okonča u Savi.
Časopis DELO, 23. januar 2015.
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici

 

Svetinov tekst se drži za istorijske fakte, karakterizacijom i značajnošću polemike se svrstava blizu literarizovanim biografijama i serijama, dramama o Prešernu ili Trubaru, prema tome  je narodotvoran   i didaktičan.
Časopis DELO, 23. januar 2015.
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici

 

Predstava je istorijski kroki, obrađeni okrnjak nacionalne i lingvističke povesti, u ovom je slučaju pregledna i poučna, istovremeno povezuje pogled prema Beču, kao jednoj od bivših metropola i prema mestu živahnog protivurečenja oko različitih pogleda na razvoj mišljenja, gramatike, pisma i pesništva.
Časopis DELO, 23. januar 2015.
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici

 

Fantazija o »azbučnoj pravdi« ne poseduje puno raskošnih pesničkih uložaka, ona je prizemljenija, realnija, prikačena na istoriju, upućenija, manje prikazuje veliki um  i njegove unutarnje bure, ali su zato bujnije polemike. Razračuna se sa Kopitarevom tezom o nedovoljnoj kondiciji narodovoj za pravo romantičko pesništvo kao i sa njegovim preferencama u vezi sa narodnom književnošću i sakupljanjem  narodnog blaga.
Časopis DELO, 23. januar 2015
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici