Ilija Okrugić ŠOKICA

»Šokica« je igrokaz, ili pučka gluma, iz pučkog života, u 5 činova. Po autorovim rečima zamišljena i napisana je prema istinitom događaju, i nije imala tragičan završetak. Predpremijeru, na kojoj je bio prisutan i autor, »Šokica« je doživela 1886. godine u Beogradskom Narodnom Pozorištu, a ulogu Janje odigrala je poznata glumica Vela Nigrinova. Na istu sceni, ponovo je postavio ovu pučku melodramu, Josip Kulundžić, a ulogu Janje, ovaj put je odigrala Blaženka Katalinić. Uz scensku muziku Davorina Jenka, s tolerantnom ekumenskom idejom u središtu dramske radnje, ova je pučka melodrama pala kao melem na dušu nacionalno i konfesionalno izmešanom vojvođanskom puku, pa je zbog toga materinska reč u pozorištu bila na velikoj ceni. Ali koliko je ova drama bila omiljena i van pozorišta, potvrđuje činjenica, da je Šokica bila izvedena davne 1918. u Tuniskom mestu Bizerti, pred jugoslovenskim dobrovoljcima, a pripremio ju je Dimitrije Ginić, putujući glumac i reditelj.

Ilija Okrugić-Sriemac, katolički sveštenik, književnik, kompozitor, istoričar, završio je Karlovačku gimnaziju. Bio je prvi rimokatolički sveštenik koga je 1850. zaredio biskup Josip Juraj Štrosmajer. Bio je župnik crkve Sv. Jurja u Petrovaradinu i upravnik crkve Snežne Gospe na Tekijama. Ovo čuveno rimokatoličko marijansko svetilište temeljno je obnovio i proširio 1881 godine. Za zasluge na književnom polju, kralj Milan Obrenović odlikovao ga je najvišim srpskim, ordenom Svetog Save, a kralj Nikola crnogorski ordenom Danilovim. Živahan, neposredan, susretljiv, pun humora, bio je veoma omiljen među svojom pastvom u Petrovaradinu. Bio je prijatelj sa Lazom Kostićem, Jovanom Hranilovićem, Milanom Savićem i mnogim drugim novosadskim intelektualcima. Matica srpska ga je birala za člana svog Književnog odeljenja. Sva njegova pisana zaostavština je pohranjena u Rukopisnom odeljenju, Matice srpske u Novom Sadu.  Duhovno se formirao na idejama Ilirskog pokreta. Bio je narodni prosvetitelj, a zalagao se za slogu i slavensko bratstvo. Uz Branka Radičevića važio je za največeg veličatelja Srema i Fruške gore. Po rođenju, svojoj naravi i humoru, i sam se osećao velikim Sremcem, pa je svom imenu dodao pridevak Sriemac. Dramska dela su mu pisana sa mnogo elemenata pouke, te etnografskih detalja, a publiku su pridobile zahvaljujući popularnom tonu, prisnosti, obilju folklora i narodnih napeva, a i snažno izraženom porukom o narodnom jedinstvu Srba i Hrvata i njihovoj sudbinskoj povezanosti. Najviše uspeha imao je Ilija Okrugić kao dramski pisac. U tome mu je mnogo pomogla saradnja sa srpskim piscima i Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu, koje je izvelo pet njegovih komada: „Saćurica i šubara“, „Piščeva kubura“, “Unjkava komedija“, „Grabancijaši“ i „Šokica“.