Tanc Lucern 10. april 2016.

Tanc Lucern 
Lucern, Švajcarska

Zla senka

muzika:  La Lupe
koreografija, kostim: Cayetano Soto
asistent koreografa: Mikiko Arai
dizajn svetla: Mariella von Vequel-Westernach
fotografije: Gregory Batardon

trajanje: 23’

premijera: 2015, Luzerne Theater

Malasombra (zla senka) je omaž kubanskoj pevačici Gvadalupe Viktoriji Joli Rajmond (1939–1992), poznatijoj kao La Lupe, Kraljici latino soula: ekscentričnoj, provokativnoj i uzbudljivoj ličnosti, čiji su obožavaoci između ostalih bili Ernest Hemingvej, Žan Pol Sartr i Marlon Brando. Nakon bega od Kastrovog režima, La Lupe je nastavila da niže uspehe u Americi, sve dok njen ugovor o snimanjuma nije poništen. Umrla je u svojoj 52-oj godini, siromašna i sama u Njujorku. Malasombra nije samo priča o La Lupe, već prikaz destruktivne moći negativnih osećanja.

Rođen u Španiji 1975. godine, Kajetano Soto je otpočeo svoje igračko obrazovanje u Pozorišnom institutu u Barseloni, i nastavio studije u haškom Kraljevskom konzervatorijumu. Sa diplomom klasičnog igrača, prvi angažman dobija u kompaniji IT Dansa u Barseloni, a zatim u Baletu u Minhenu, 1998. godine, pod umetničkim vođstvom Filipa Tejlora. Upravo za minhensku kompaniju, Soto je kreirao svoje prve koreografije. Ponesen uspehom, već 2005. godine odlučuje se za karijeru slobodnog koreografa. Od tada je sarađivao sa mnogim značajnim kompanijama, poput Štutgart baleta,  Kraljevskog flamanskog baleta, Državnog baleta Sao Paola, Baleta Jazz Montreal, kompanije Introdans, Gotje plesne kompanije, Nacionalne plesne kompanije Portugala, Baleta Perma, Nacionalnog teatra u Brnu, Aspen Santa Fe baleta, Tanz Luzern kompanije i portlandske kompanije Northwest Dance Project. Soto potpisuje i brojne naslove za nemačke kompanije, uključujući Državni teatar Braunšvajga, Augsburg Balet, Balet Dortmund i Državni teatar Šverina. Godine 2006., osvojio je prvu nagradu za svoj komad “24FPS” na koreografskom takmičenju Kraljevskog flamanskog baleta. Njegov kasniji rad “Canela Fina”, po narudžbini Baleta Sao Paola dobio je nagradu najvažnijih dnevnih novina u Brazilu, kao i nagradu publike i kritike za najbolju plesnu produkciju, 2008. godine. Godine 2011., nominovan je za nagradu Zlatna maska u Rusiji, dok od 2015. godine radi kao stalni koreograf Baleta BC u Vankuveru. 

Nijanse

muzika:  Julien Tarride
koreografija, dizajn scene: Andonis Foniadakis
kostim: Tassos Sofroniou
dizajn rasvete: Mariella von Vequel-Westernach
asistent proba: Zoran Marković
fotografije: Gregory Batardon

trajanje: 27’
premijera: 2015, Luzerne Theater

 Putovanje kroz noć, priča o moćima koje igra poseduje. Strast i samo-odricanje, ali istovremeno anonimnost i ranjivost su pomešani kroz “Nijanse”.

Andonis Foniadakis je odrastao u Jerapetri, na Kritu. Svoje igračko obrazovanje stekao je u Školi Niki Papadaki u rodnom gradu, i kasnije u Državnoj baletskoj školi u Atini. Na kraju školovanja, dobio je stipendiju Fondacije Marije Kalas, i nastavio svoje usavršavanje u Bežarovoj školi u Lozani. Kao igrač, bio je angažovan u Baletu Morisa Bežara, Baletu Opere u Lionu, kompaniji Sabura Tešigavare, i svojoj kompaniji Apotosoma. Tokom plesne karijere, imao je priliku da se sretne sa koreografima poput Magi Maren, Jiržija Kilijana, Vilijama Forsajta, Nača Duata, Matsa Eka, Morisa Bežara, Ohada Naharina, Frederika Flamana, Bila T Džonsa, Tera Sarinena, Sabura Tešigavare... Nakon nekoliko postavki za Bežar Balet i Balet u Lionu, 2003. godine u Lionu osniva svoju kompaniju Apotosoma, čije je naslove ubrzo videla publika Kuće igre i Bijenala igre u Lionu, Džojs teatra u Njujorku, londonskog teatra The Place, Festivala igre u Kalamati i Atinskog Festivala. Kao slobodni umetnik i koreograf, sarađivao je sa Baletom Ženeve, Baletom Liona, Nacionalnom plesnom kompanijom Velsa, kompanijom Sociedade Masculina, Plesnom kompanijom Helsinkija, Nacionalnim baletom Grčke, Nacionalnim teatrom Severne Grčke, Kompanijom Benžamina Mijepjea, Vašington baletom, Bežar Baletom, Mladim baletom Ženeve, Helenskom plesnom kompanijom, Baletom iz Firence, kompanijom Ceder Lake, Baletom Sao Paola, kompanijom Dansgroup Amsterdam... Godine 2012., dobio je italijansku nagradu Danza e Danza za najboljeg koreografa, i to za postavku „Svadba“ u izvođenju trupe Maggio Danza. Od 2003. godine, sa svojom lionskom kompanijom Apotosoma, niže uspehe na gostovanjima u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Finskoj, Luksemburgu, Velikoj Britaniji, SAD...  Svetska premijera njegovog komada „Wisteria Maiden“, bila je na 11. Beogradskom festivalu igre.

Od pozorišne sezone 2009/10, Amerikanka Ketlin MekNarni vodi kompaniju savremene igre pri Pozorištu u Lucernu. Kao umetnički direktor, ona kreira platformu za mlade talente, baš kao i za već etablirane koreografe koji su pozvani da stvaraju za ovu trupu. Bogata raznolikost repertoara predstavlja širok spektar stilova, otkrivajući i ističući neverovatno talentovane umetnike. Tanz Luzerne je kompanija od 10 mladih i dinamičnih igrača iz 9 različitih zemalja, koji odlično vladaju tehnikom klasičnog baleta i savremene igre. Oni rado prihvataju izazov susreta sa novim koreografskim rečnicima, tendencijama i autorima. Kompanija sarađuje sa izuzetno mladim umetnicima, ali i poznatim, višestruko nagrađivanim koreografima, kao što su Stajn Selis, Kajetano Soto, Patrik Delkroa, Moris Kosej ili Ken Osola. Najveći deo repertora ove kompanije čine svetske premijere. Poštujući najviše standarde i kvalitet, trupa je postala prepoznatljiva u zemlji i inostranstvu.

Snažan program, sa odličnim ansamblom, kao velika proslava umetnosti i strasti igre… Publika je bila oduševljena.
© Neue Luzerner Zeitung

Neverovatno je sa kolikim uspehom su igrači usvojili stilove ovih fundamentalno različitih koreografa, kao što su Soto i Fonjadakis.
© Neue Zürcher Zeitung

igrači: Chiara Dal Borgo, Rachel P. Fallon, Rachel Lawrence, Salome Martins, Aurélie Robichon; Davidson Farias, Shota Inoue, Anton Rosenberg, Richèl Wieles, Eduardo Zúñiga