A. Dargomižski
ESMERALDA
Rezervacije i kupovina ulaznica
Odštampaj
TURNEJA OPERE SANKT PETERBURGA
28. jun 2021. u 19 časova
Velika scena Madlenianuma
A. Dargomižski
ESMERALDA
Predstava narodnog umetnika Rusije Jurija Aleksandrova
Budući autor znamenite Rusalke na početku svoje umetničke karijere sanjao je o velikoj romantičnoj operi. Posebno su ga privlačili sižei dela Viktora Igoa. Kolosalni uspeh Zvonara Bogorodičine crkve u Parizu podstakao je mnogobrojne inscenacije, slike i ilustracije. Likovi iz romana prešli su na opersku i baletsku scenu, drugačije osmišljeni i predstavljeni. Međutim, nisu sve režije i postavke bile podjednako uspešne. Dargomižski je u Esmeraldi pokazao da je darovit dramaturg. Snažno muzičko-scensko delo obiluje upečatljivim prikazima likova i dramatičnim scenskim izvođenjem. Talentovani mladi kompozitor stvorio je izuzetno delo u kome je do naših dana sačuvana slikovita atmosfera radnje i kolorit života srednjovekovnog Pariza.
„U našoj predstavi u potpunosti čuvamo istorizam dela Dargomižskog. Postavku nismo lišili snažne i surove poezije srednjovekovnog sveta, ali su problemi glavnih junaka dobro poznati i razumljivi i ljudima dvadeset prvog veka, budući da su večiti. To su svetla ljubav koja je sjedinila dvoje ljudi iz različitih društvenih slojeva (mladog oficira Feba i mladu Ciganku Esmeraldu) i pogubna strast koja iznutra žeže i uništava, strast koja Frola pretvara u demona… Tokom vekova se mnogo toga promenilo, ali i sada se, kao i tada, neobična osećanja i strasti pojavljuju u nemilosrdnom društvu koje osuđuje svaku iskrenost, što uvek dovodi do tragedije. Finale predstave, po mom mišljenju, upravo je onakvo kakvim ga čini sam život. Nestaje prekrasna katedrala, a zajedno sa njom gori sve ostalo: divni ljudi, njihove nade, ljubavi, strasti i patnje“, kaže Jurij Aleksandrov.
Muzički kritičar Aleksandar Matusevič o predstavi je rekao:
„Dekoracija na dva nivoa obiluje inkrustacijama motiva katedrale Notr Dam – tu su himere i drugi gotski zastrašujući likovi. Samim tim, kroz vizualizaciju lokus celokupne drame kao da je utkan u samu srž predstave i postaje njeno sistemsko načelo i neodvojivi deo. Režiseri čuvaju istorijski kontekst dela, ne težeći aktualizaciji, što je u potpunosti opravdano: zaboravljenu operu publici treba najpre približiti, upoznati publiku sa njom, kako bi mogla da shvati izvorni smisao dela. Slikoviti i raskošni kostimi sa tamnim gotskim dekoracijama u pozadini deluju efektno i u potpunosti se uklapaju sa izražajnom muzičkom lepotom partiture. Aleksandrov je majstorskom rukom stvorio fantastičnu istorijsku predstavu, jasno dajući na znanje da privlačno i interesantno može biti i tradicionalno čitanje, ukoliko je predstavljeno talentovano i živo, a veza sa savremenošću se sama po sebi podrazumeva – grandiozni požar u katedrali u finalu, u kome ginu i zločinci i pravednici, deluje kao repriza televizijskih vesti iz aprila o najvećoj kulturnoj katastrofi našeg vremena…“
AUTORI I REDITELJI:
Muzika: Aleksandar Dargomižski
Libreto: Aleksandar Dargomižski (po motivima romana Viktora Igoa Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu)
Glavni reditelj: Jurij Aleksandrov
Reditelji: Natalija Černikova, Darja Modzalevska
Hor-majstor: Igor Potocki
Glavni koncert-majstor: Olga Mitjokina
Balet-majstor: Vasil Panajotov
Slikar-scenograf: Vjačeslav Okunjev
Majstor za osvetljenje: Azatjul Barisov
Balet-majstor: Nadežda Kalinjina
Dirigent-reditelj: Maksim Valjkov
Video-art: Georgij Saveljev
