Intervju - Maksim Valjkov, dirigent

Sada već tradicionalno krajem sezone dočekujemo naše prijatelje iz Sankt Peterburga –Državni kamerni muzički teatar - Operu Sankt Peterburga, na čelu sa osnivačem i umetničkim direktorom narodnim umetnikom Rusije Jurijem Aleksandrovim. Ovog puta zamolili smo mladog i energičnog dirigenta Maksima Valjkova da nam kaže nešto o njihovom teatru i programu koji su pripremili za ovu priliku: 26. juna u 20 časova u Narodnom pozorištu u Beogradu izvode operu Elektra R. Štrausa, a u Operi i teatru Madlenianum čak dva programa; Gala koncert remek-dela svetske klasike u dva dela 27. juna u 19 časova i na Vidovdan, 28. juna u 19 časova operu Esmeralda A. Dargomižskog.

Maksim Valjkov je rođen 19. oktobra 1980. godine. Studirao je na Sankt-Peterburškoj konzervatoriji koja se ranije zvala „N. Rimski-Korsakov". Nastupao je u Rusiji,  Belorusiji, Kazahstanu, Litvaniji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, naša publika ga zna po nastupima sa Operom Sankt Peterburga. Pobednik je brojnih međunarodnih i nacionalnih konkursa. 2000. godine dobio je specijalnu nagradu Fondacije predsednika Belorusije.
Kao dirigent je debitovao 2005. sa Karaganda-filharmonijom (Kazahstan). 2006. postao je šef-dirigent  kamernog orkestra Kulturnog centra „Trojicki" (Sankt-Peterburg). Od 2007. do 2009. bio je gostujući dirigent na Festivalu britanske muzike (Sankt-Peterburg). Od 2010. do 2012. Maksim Valjkov je dirigovao Sanktpeterburškim simfonijskim orkestrom, a osnivač je Kamernog orkestra. Od 2012. godine bio je gostujući dirigent Ansambla savremene muzike. Takođe, 2012. dirigovao je Dečijom filharmonijom (Sankt-Peterburg). Sarađivao je sa orkestrima Filharmonije u Uljanovsku, sa Severokavkaskom Državnom Filharmonijom (orkestar koji se ranije zvao „V.I. Safonov").

Maksim Valjkov je 2013. postao član teatra „Sankt-Peterburg Opera". Otkako je na poziciji glavnog dirigenta, realizovao je predstave Ne samo ljubav R. Ščedrina, Lovci bisera Ž. Bizea, Faust Š.Gunoa (nagrada „Zlatni sofit”), Otmica iz saraja V. A. Mocarta, Esmeralda A. Dargomižski. Na njegovom repertoaru su i druge predstave ovog teatra.

1. Tako ste mladi, a već imate impresivnu karijeru. Da li ste oduvek znali da ćete biti dirigent?

Od detinjstva sam znao da ću biti muzičar, nije važno kakav. Ako kreneš stazom muzike, to treba činiti posvećeno. Nije važno koji instrument sviraš, važno je samo da li si muzičar ili nisi.

2. Već deset godina ste član teatra „Sankt-Peterburg Opera”. Ispričajte nam o njegovim solistima i ansamblu.

Naš teatar je jedna velika porodica. Kod nas u kolektivu odnosi su veoma demokratični zato što smo svi kolege po stvaralaštvu. Naš teatar je poseban. Često kažu da u pozorištima ima mnogo kuloarskih priča i nedorečenosti, ali kod nas to nije slučaj. U tom smislu naš teatar se razlikuje od drugih u najboljem smislu te reči.

Naš kolektiv je dosta mlad. Smatram da je naš teatar ujedno i škola. Kod nas često dolaze izvođači koji ranije nisu imali prilike da rade u pozorištu, nisu radili sa rediteljima. A naš teatar je rediteljski, sa složenim scenskim zadacima što nije karakteristično za većinu operskih teatara. Naša kamerna scena od izvođača zahteva skrupulozan rad jer publika sve vidi. Od usklađenog rada čitavog kolektiva, bez obzira da li je reč o solistima, članovima hora ili orkestra, zavisi koliko će kvalitetan biti zajednički rezultat.

3. Kako bi ste ocenili saradnju sa rediteljem i umetničkim rukovodiocem teatra Jurijem Aleksandrovim?

To je moja prva saradnja sa profesionalnim pozorištem. Jurij Aleksandrov je prvi pozorišni reditelj sa kojim sam sarađivao u svojoj dirigentskoj karijeri.

Veoma mi je važno što je Jurij Isakovič reditelj sa muzičkim obrazovanjem. Dok radimo na predstavama, možemo se slagati ili ne, ali uvek sigurno znam da su njegove ideje uslovljene muzikom. Protiv muzike Jurij Isakovič nikada neće biti i zato sam mu veoma zahvalan.

Rad na operi A. Dargomižskog Esmeralda bio je veoma složen. Delo je veoma teško jer je to jedna od njegovih prvih kompozicija. Jurij Isakovič i ja smo paralelno proučavali materijal — reditelj sa izvođačima, a ja sa muzičarima. Ipak smo se apsolutno složili u shvatanju toga dela i predstava je uspela.

4. Na gala koncertu će biti izvedena remek-dela operske muzike. Kako ste ih odabrali? Šta će  publika imati prilike da čuje 27. juna u Beogradu?

U Beograd dolaze naši najbolji solisti i svako od njih ima izuzetnu ariju. To će biti operski gala-koncert na kome će se čuti divni  glasovi. Na programu su arije i dueti iz najpoznatijih opera ruskih i inostranih kompozitora: P. Čajkovskog, Ž. Bizea, V. A. Mocarta, R. Ščedrina, L. Deliba, A. Alabjeva, Đ. Verdija i drugih. Izvešćemo svima dobro poznate arije iz opera kao što su Toreador iz opere Karmen Ž. Bizea, Hercogova pesma iz opere Rigoleto Đ. Verdija. Odabrali smo da na koncertu budu izvedene upravo ove arije jer su one u repertoaru naših najboljih solista.

5. Opera Esmeralda je napisana pre Rusalke. Po čemu se ona izdvaja u opusu Dargomižskog? Da li će srpska publika po prvi put čuti ovu operu?

Da, mislim da će srpska publika po prvi put čuti ovu operu jer se ona i kod nas u Rusiji ne izvodi često. Mnogi gledaoci dolaze u teatar „Sankt-Peterburg Opera” i po prvi put se upoznaju sa tim delom kompozitora A. Dargomižskog. Po mom mišljenju Esmeralda je značajna za razvoj operske umetnosti u Rusiji, mada su je na neko vreme potisla u drugi plan dela kompozitora poput M. Musorgskog, N. Rimskog-Korsakova, P. Čajkovskog, S. Rahmanjinova. Da nije bilo Esmeralde, ne bi bilo ni Rusalke, ne bi bilo ni kompozitora A. Dargomižskog. I to treba ceniti.

Ostalo je malo karata za ova tri događaja koja ne smete propustiti, s obzirom da nam gostuju vrhunski umetnici sa retko izvođenim predstavama.