Intervju sa Aleksandrom Kovač
Odštampaj
MUZIKA KAO REZONANCA EMOCIJE IZMEĐU SCENE I PUBLIKE
Aleksandra Kovač, pevačica, kompozitor, aranžer i producent, potiče iz muzičko-umetničke porodice. Sa sestom Kristinom Kovač je kao tinejdžerka započela muzičku karijeru u bendu K2 sa kojim su imali i domaći i međunarodni uspeh. Godinama su živele i pevale u Engleskoj, a po povratku u Beograd izdaju svoj prvi album koji prodaju u ogromnom tiražu. Na poziv EMI-ja odlaze u Španiju gde rade ploču za ovo tržište i organizuju promociju i mini turneju. Po povratku u Beograd sestre se odvajaju i Aleksandra kreće u solo karijeru, ovog puta i kao aranžer mnogim pevačima iz regiiona, pre svega iz Hrvatske. 1999. upoznaje muzičara i producenta Romana Goršeka koji joj postaje životni i poslovni partner s kojim osniva producenstki kuću RAprodukcija, koja je aktivna i na inostranom tržištu. Aleksandra je do sada objavila 2 albuma, a za svoji prvi album Med i Mleko, koji je bio najprodavaniji album u Srbiji 2006. i 2007. godine, dobija regionalnu MTV nagradu, kao prvi pevač iz Srbije. Aleksandra ima svoju školu pevanja Beogradski Glas, sa čijim polaznicima učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama. Aleksandra Kovač piše i primenjenu muziku, za koju su ona i Roman dobili mnogobrojne nagrade. U Madlenianumu je do sada radila muziku za tri predstave: Miris kiše na Balkanu, Doručak kod Tifanija (objavljen je i CD sa muzikom iz predstave), a poslednja je drama Nana koja je još uvek na repertoaru Madlenianuma.
Vaše prvo angažovanje za našu kuću bilo je za predstavu Miris kiše na Balkanu, sagu o jednoj jevrejskoj porodici, predstava se dugo igrala, bila je hit i za nju se tražila karta više. Kakav Vam je bio rad na ovoj predstavi, odakle ste crpili inspiraciju?
Bilo je ogromno zadovoljstvo komponovati muziku za predstavu kao sto je "Miris kise na Balkanu", pogotovo što je to bila moja prva saradnja sa Madlenianumom, ali i sa rediteljkom Anom Radivojević Zdravković. Kao veliki poštovalac književnice Gordane Kuić, čije sam skoro sve knjige pročitala, imala sam dodatnu odgovornost i želju da napišem muziku koja će doprineti kvalitetu predstave, emocionalno korespondirati sa publikom i odati čast likovima i Gordaninoj porodici. Priča o tragičnoj sudbini jedne jevrejske porodice na našem tlu, predstavlja i izvesni istorijski dokument i zato sam u muziku inkorporirala i elemente sefardske muzike, i obojila priču, likove i njihove odnose melodijama, instrumentima i harmonskim progresijama koje imaju svoj koren u sefardskoj muzici. Želela sam da publika na trenutke zaboravi da je u pozorištu, i da ima osećaj kao da gleda film. Ono što je interesantno i što u potpunosti govori o stepenu mog angažmana i inspiracije, muziku sam komponovala i predala Ani pre prih proba na sceni. Moj prijatelji i glumci u ovoj predstavi, Vuk Kostić, Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić su mi posle stalno govorili da sam im muzikom pomogla da još dublje udju u svoje likove i osete njihovu patnju i bol i da nikada nisu pre toga doživeli da probaju sa već završenom muzikom.
Druga predstava za kojoj Vas je Madlenianum angažovao je bila Doručak kod Tifanija. Posle legendarnog filma i čuvenih numera iz njega da li je bilo teško napraviti muziku za ovu predstavu?
U ovoj predstavi, baš zbog prepoznatljive i legendarne muzike iz filma, okrenuli smo se malo alternativnijem pristupu muzici. Ana, sa kojom sam radila i ovu predstavu, je želela da imamo i naslovnu numeru, koju je nezaboravno, sa mnogo emocija otpevao Marinko Madžgalj, i koja ostaje kao divan dokument naše zajedničke saradnje.
Koliko je muzika važan činilac u pozorišnoj predstavi, da li je podjednako važna kao na filmskom i TV platnu, i za ove medije radite muziku?
Kao kompozitor, ne pravim razliku izmedju pozorišta i filma. U oba slučaja, cilj i uloga muzike je da generiše i rezonira emociju izmedju platna/pozornice i publike, da dočara atmosferu priče, pomogne publici da razume zaplet i rasplet i odnose likova. Ne postoji za kompozitora veće uživanje nego komponovanje primenjene muzike, mada moram da priznam da mi je rad u pozorištu ipak malo draži jer imam priliku da komuniciram sa glumcima, budem na probama i osetim se delom ekipe. Kada radim za serije i filmove, deo sam post produkcije, kada je sve već gotovo.
Kako da nam muzika pomogne u vreme pandemije i izolacije. kako Vi provodite vreme?
Muzika na toliko različitih načina može da nas oplemeni i pomogne da se opustimo i napunimo dobrim vibracijama. Moja topla preporuka je slušanje klasične muzike, pogotovo kompozitora romantizma i početka 20.veka.
Razgovor vodila Tatijana Rapp