Intervju sa Darijom Olajoš

OdštampajOdštampaj

USPEŠAN DEBI NA SCENI MADLENIANUMA

 

Čast da otvori online sezonu Madlenianuma ima komična opera Sinjor Bruskino, naša najizvođenija opera, koja je svoju premijeru imala početkom 2000. godine.

Zapaženu ulogu Sofije, mlade zaljubljene devojke, u ovoj operi ostvarila je sopran iz Novog Sada Darija Olajoš. Ovim debijem na sceni Kamerne opere Madlenianum mlada operska pevačica koja je diplomirala i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom sadu, kod prof. Biserke Cvejić, započela je i svoju profesionalnu karijeru. Nastavila je kao solista SNP-a, gde je otpevala vodeće uloge sopranskog faha, ali i uloge u savremenoj operi, poput Mileve Aleksandre Vrebalov, za koju je dobila i nagradu SNP-a. Dobitnica je i brojnih drugih nagrada za opersko pevanje, a karijeru je potvrdila i u inostranstvu. Sada je prvakinja Srpskog narodnog pozorišta.

Pitali smo je kako se oseća što će gledati sebe 20 godina posle premijere, u jednoj specifičnoj situaciji, u izolaciji.

 

I posle 20.godina od premijere Sinjor Bruskina sećanja i emocije ne blede jer to je moj debi na operskoj sceni, moje direktno uključivanje u proces izrade jednog kompleksnog umetničkog dela kao što je opera. Sećam se sa kojim sam uzbudjenjem odlazila na svaku probu i koliko sam se trudila da opravdam svo znanje koje mi je pružila moja profesorka, primadona Biserka Cvejić. Naime, ona me je i poslala na audiciju u Madlenianum. Sećam se njenih toplih reči koje su me hrabrile i davale snagu da istrajem u mojim prvim koracima na daskama koje život znače.

 

Rosini važi za majstora italijanske komične opere, šta mislite zašto je opera Sinjor Bruskino imala tako veliki uspeh kod publike (odigrana je 29 puta)?

 

Sama opera je veoma zanimljiva, komična i vesela. Rosinijevsku, poletnu i veselu muziku upotpunila je scenografija i kostimi koji su bili besprekorni, režija Jitke Stokalske, sastav pevača, orkestra i maestro Aleksandar Spasić bili su pun pogodak produkcije, što je potvrdila puna sala Madlenianuma, velik broj izvodjenja, gostovanja, kao i gostovanje van granica naše zemlje (učešće na “Majskim operskim večerima” u Makedoniji, “Mokranjčevim danima” u Negotinu i na festivalu “Mermer i zvuci” u Aranđelovcu).

 

Radujem se ponovnom emitovanju ove predstave kao da se vraćam 20.godina unazad pokušavajući da evociram uspomene vezane za taj lep period na početku moje umetničke karijere.

 

4. Koja je Vaša preporuka da izolacija bude inspiracija?

 

U ovoj situaciji koja nas je zadesila, bitno je biti optimističan jer sve će proći a mi moramo izaći iz svega ovoga još snažniji.

Slušajte klasičnu muziku i uživajte u umetnosti koja je filter naše duše, a upravo to i ja radim u ovim danima sa svojom decom u izolaciji. Svakodnevno negujem svoj glas i uvežbavam sve uloge koje su na repertoaru u mojoj matičnoj kući, Srpskom narodnom pozorištu, gde me možete gledati kao Violetu u Travijati, Đildu u Rigoletu, a od sledeće sezone i kao Dona Anu u Don Đovaniju.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp