Intervju sa Dejanom Kolarovim i Milanom Rusom

OdštampajOdštampaj

NEOBUZDANI DEČAK - VOLFGANG AMADE

Dejan Kolarov, koji je maestralno odigrao Volfganga Amadea dolazi iz Zrenjanina, gde je zavrsio nižu baletsku školu. Po završetku srednje baletske škole "Lujo Davičo", zapošljava se kao član ansambla Baleta Narodnog pozorišta, u ovoj kući je danas prvi solista, gde je ostvario niz glavnih i solističkih uloga u klasičnim, neoklasičnim i savremenim predstavama. Neko vreme je boravio u inostranstvu, gde je kao solista igrao u baletu Augsburg teatra u Nemačkoj. Iako je imao ponudu da ostane u inostranstvu odlučio je da se vrati, kako on to kaže "zbog inspiracije - Mene inspiriše naš narod i volim ovu zemlju."
Bio je igrač u K.P.G.T., Bitef Dance kompaniji, a sa Madlenianumom sarađuje od baleta Nižinski - Zlatna ptica, a ostvario je i fantastičnu ulogu u baletu Triptih (oba ćemo imati priliku da gledamo online), trenutno ga na našoj sceni gledamo u baletu Hazarski rečnik - Lovci na snove.
Saradjivao je sa brojnim koreografima, domaćim i stranim kod nas i u inostranstvu, gde je bio gostujući igrač i asistent koreografima. Trenutno saradjuje sa najvećim svetskim imenima današnjice kao što su Sergej Polunjin, Johan Koborg... 2015. na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu postavlja svoju igračku predstavu kao reditelj i koreograf Ćelava pevacica (E. Jonesko). Takodje, radi scenski pokret za operu i dramu. 
Nagradjen je brojnim nagradama, za umetničko dostignuće i doprinos igračkoj sceni, poput nagrada "Smilja Mandukić" i  "Nataša Bošković".

Pitali smo ga kako je bilo spremati ulogu Mocarta.

Prošlo je dosta godina od tada, ali za mene je bio veliki izazov da uradim tu ulogu pogotovo što sam tada bio mlad igrač, a data mi je prilika da uradim lik i život jednog od najvećih klasičnih kompozitora svih vremena. Bila mi je velika odgovornost, da to tada uradim najbolje što mogu i opravdam sebe za pruženu priliku. Naravno, da mi je i rad sa Zanelom mnogo značio,  pa i do dana danšenjeg, jer u našoj profesiji je pravilo da se može od svakoga nešto naučiti, tako da to znanje i iskustvo koristim i danas.

 

Kako je bilo raditi sa partnerima, pogotovo Anom Pavlović (igra Konstanc Mocart) i Milanom Rusom (Salijeri)?

To su lepa iskustva, kroz rad i vreme koje provodimo zajedno u salama i na sceni nas pravi kreativnijima i boljima. Na sceni ne zavisiš samo od sebe, već i od svojih partnera i svih ostalih učesnika u predstavi. Izuzetno je zadovoljstvo biti sa takvim umetnicima na sceni kao što su njih dvoje.

 

Kako da baletski igrač održava kondiciju u izolaciji, kako da mu ona lakše prođe? U čemu Vas je prekinula ova pandemija i šta Vas čeka posle ukidanja vanrednog stanja?

Nije stvar samo u kondiciji, bitno je pored ličnog održavanja fizičke forme da isto tako održavamo svoju kreativnost, informisanost, želju... Sve to održava formu tela i unutrašnjosti uma.
Bilo je u planu da nastupam u Londonu i Japanu sa Sergejem Polunjinom, ali su termini zbog pandemije pomereni za kasnije u toku godine.
U Narodnom pozorištu smo započeli rad na novoj predstavi Mikelandjelo u koreografiji Maria Radačovskog, koja je takodje prekinuta zbog nastale situacije. U svakom slučaju nastaviće se sve polako. Trenutno je najbitnije ostati zdrav i pozitivan.

Razgovor vodila Tatijana Rapp

.

.

ANTOLOGIJSKE ULOGE ODIGRANE U MADLENIANUMU
.

Milan Rus je rođeni Novosađanin. Po završetsku srednje Baletske škole u Novom Sadu angažovan je kao član ansambla Srpskog narodnog pozorišta. Posle niza solističkih uloga, Balet SNP-a ga promoviše i angažuje kao drugog solistu. Da bi ubrzo prešao u Beograd I postao stalni član Baleta Narodnog pozorišta gde ubrzo biva promovisan u prvog solistu, što je i danas. Kao igrač, Milan interpretira celokupni repertoar od klasičnog i neoklasičnog do savremenog baleta. Tumačio je naslovne uloge u mnogim baletima, a u Madlenianumu koji ga takođe po dolasku u Beograd odmah angažuje igrao je u baletima Orfej u podzemlju, Triptih, Bolero, a naročito je upečatljiva njegova uloga Salijerija u baletu Reneta Zanele Volfgang Amade. Dobitnik je velikog broja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu, Nagrade Grada Beograda, Udruženja baletskih umetnika Srbije, Nagrade "Terpsihora"....Ostvario je veliki broj inostranih gostovanja sa svojom matičnom kućom kao i samostalna gostovanja u Italiji.

Pitali smo ga kako je bilo tumačiti Salijerija i kakva je bila saradnja sa koreografom i kolegama.

Uloga Salijerija je jedna od mojih omiljenih,ostavila je poseban pečat u mojoj karijeri. Ljudi me i danas pamte i povezuju sa tim likom. Saradnja sa Renatom za mene kao mladog igrača bila je neprocenjiva, takodje kao i saradnje sa mojim kolegom Dejanom (Kolarov). On je talentovan igrač i veliki umetnik, bio je veliki izazov deliti sa njim scenu, kao i sa prvakinjom Anom Pavlović. 


Da li ima neka uloga koju ste odigrali u Madlenianumu, a da Vam je naročito draga?
Obožavao sam ulogu u baletu Violeta u koreografiji Ramon Uljea kao i ulogu Orfeja, koreografa Krunislava Simića. Za njih me vezuju posebna osećanja, podsećaju me na lepa vremena, putovanja i druženja sa meni dragim kolegama i prijateljima.


Iako ste u ozbiljnim godinama za baletskog igrača i dalje igrate naslovne i teške uloge svih stilova, kako održavate formu, da li imate neki poseban režim života?
Pored klasa, proba za repertoar u pozorištu, volim teretanu to je jednostavno moj stil života. Volim da sam fizički aktivan to me opušta I čini zadovoljnim. U poslednjih par godina moram priznati da sam promenio i način ishrane. 


Kako provodite vreme u izolaciji, kako da nam ona bude inspiracija?

Ovo je idealno vreme da se posvetite sami sebi i vama voljenoj osobi, da otkrijete možda još neki talenat koji se krije u vama.

 
Razgovor vodila Tatijana Rapp