Intervju sa Draganom Jovanovićem

DANAŠNJI VITEZOVI TREBA DA BUDU MUDRIJI

Dragan Jovanović rođeni Beograđanin, diplomirao je na FDU u klasi profesora Milenka Maričića. Diplomska predstva Hajde da se igramo decenijama se igrala na sceni teatra „Bojan Stupica“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kao i predstava Čikaške perverzije. Član je JDP-a od 1991. Pamte se njegove uloge u predstavama: Baal, Dozivanje ptica, Pozorišne iluzije, Bure baruta, Tramvaj zvani želja, Lari Tompson tragedija jedne mladosti, Čaruga. Život Jovanov... Zajedno sa dvojicom istomišljenika osniva trupu The Kuguar u kojoj potpisuje tekst, režiju i glumi u sledećim predstavama: Smešna strana istorije, Smešna strana sporta, Smešna strana muzike. Snimio je destine filmova, TV serija i TV drama. Trenutno imamo prilike da ga gledamo u čak dve serije na RTS-u: Moj rođak sa sela reprizno i Švindleri premijerno. Snimio je dva muzička CD-a sa grupom The Kuguars. Predstavu Don Kihot u Madlenianumu potpisuje kao prvu samostalnu pozorišnu režiju, dok mu je druga Dobrodošli u Srbiju, u Zvezdara teatru, gde je autor teksta i reditelj.

Kako je došlo do saradnje sa Madlenianumom, zašto ste baš Don Kihota izabrali kao svoju prvu režiju?

Inicijativa je došla od gospođe Zepter. Ona je često sa svojim suprugom dolazila na predstavu Smešna strana muzike u Zvezdara teatru, i u nekom druženju posle predstave je došao predlog da sarađujemo, a ja sam zdušno radio na tome da Madlenianum ne bude samo opera već i drama. Mada i u ovoj drami ima dosta muzike, ja sam pisao songove za predstavu koji su trebali da doprinesu atmosferi i da nas odvede u La Manču. Muzika je neodvojiv deo svega što sam do sad radio, osim toga muzika objedinjuje sve umetnosti i sastavni deo je dramske predstave.
Ja sam fasciniran Don Kihotom od rane mladosti. Za mene je to roman najlepše napisan u istoriji. Nije to samo moje mišljenje da je to jedan od najboljih romana svih vremena. Ideja koja me je sve vreme progonila, ja i glavni junak smo imali sličnu situaciju - večnu borbu protiv vetrenjača, i ja sam hteo da pokažem da postoje ljudi koji su spremni da odmah stupe u borbu protiv zla.
Servantes, Bulgakov, koji je takođe moj omiljeni pisac, i Jovanović su bili dobitna kombinacija. Bulgakov je zadržao osnovnu ideju i suštinu romana, a to je borba i spremnost da se da život za slobodu i za sve lepe stvari koje bi trebalo da nas okružuju, a protiv pohlepe i ljudske nesolidarnosti.

Šta čini pravog viteza u današnje vreme, ko su vetrenjače?

Sigurno da i danas postoje vitezovi, ali treba da budu malo mudriji da bi izvojevali neku pobedu, jer vetrenjače su mnogo narasle, divovi su neopisivo veliki. Sada je sve mnogo teže, da smo tada bili pametni mogli smo da napravimo neko lepo mesto za život, ali ljudski rod se opredelio za nešto drugo, što mu je bilo primamljivije. I dok sam radio predstavu trudio sam se da naš svet ne prikažem toliko ružnim, već da sve oveselim, što je bio prvi sloj, „veselje sa bolom“ ustvari je to opori humor. Istu liniju sam imao i u predstavi Dobrodošli u Srbiju koja je moja druga režija. U početku sve izgleda šaljivo, a kad se čovek malo zamisli mogao bi i da se rasplače. Nadam se da ćemo se vratiti na stare vrednosti koje bi mogle da sačuvaju svet.

Kako je bilo raditi sa Petrom Kraljem?

Petar je posvećeno i talentovano detence. Bilo je uživanje s njim raditi. I privatno smo slični, i imamo slične sudbine. Bilo je veliko zadovoljstvo, uživao sam. Uvek se rado sećam saradnje sa njim i njegovog šešira koji je slučajno okrenuo naopačke, ali je bio smrtno ubeđen da mu stoji valjano (ha ha ha).

Šta radite ovih dana, gde nalazite inspiraciju u vreme izolacije?

Sa suprugom sam na selu, čekamo ćerku da nam se pridruži. Radimo sve seoske radove koje su svojstvene selu, plevimo baštu, sadimo cveće, farbamo ogradu. Ima puno običnih poslova oko kuće, ali naravno ima vremena i da se porazgovara sa sobom, da se nešto lepo pročita ali i da se napiše neka nova pesma. A primenjujemo i ograđivanje od svih zala.

Ne mislim da se još povučem iz izolacije dok me ne pozovu na dogovorena snimanja. Malo se odmaram od pozorišta, ono je u drugom planu, tako da će i neka nova pozorišna režija da sačeka.