Intervju sa Miodragom D. Jovanovićem

POVRATAK PRIRODI I SELU ZA MENTALNU HIGIJENU

Bariton Miodrag D. Miša Jovanović je od samih početaka rada Kamerne opere Madlenianum bio uključen u njen rad, kao vrhunski pevač, ali i poznavalac muzike. Završio je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu na instrumentu violina. Na FMU je učio i pevanje, ali i na Državnom Konzervatorijumu ''Giuseppe Verdi'' u Milanu. Usavršavao se privatno kod poznatih vokalnih pedagoga u Milanu i Pjaćenci. Magistrirao je na odseku za solo pevanje FMU u Beogradu u klasi red. Prof. Radmile Bakočević. Dobitnik je nagrade na FMU za najperspektivnijeg mladog operskog pevača iz Fonda ''Danica Mastilović''.

Jedan je od pobednika na Međunarodnom Konkursu ''Puccini e il suo tempo'' u Milanu 1993 godine, kao i finalista Međunarodnog Konkursa ''Flaviano Labo’'' u Pjaćenci iste godine.

Bio je direktor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, za šta je dobio posebnu nagradu.

Dobio je i bijenalnu nagradu Opere i teatra Madlenianum za vrhunsku umetničku kreaciju u operi Hofmanove priče Ž.Ofenbaha u kojoj je nastupio u četiri uloge.

Bio je profesor violine i kamerne muzike pri SMŠ ''Dr.Vojislav Vučković'' u Beogradu. Po preseljenju u Italiju radio je kao profesionalni violinista u različitim kamernim i opersko–simfonijskim sastavima i orkestrima na severu Italije.

Neko vreme je bio u status slobodnog umetnika (vokalnog soliste), a trenutno je prvak Opere Narodnog Pozorišta u Beogradu.

Poznat je po koncertnim aktivnostima kod nas i u inostranstvu. Snimao je za RTS.

Dobitnik je nagrade "Zlatni beočug" Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

U Madleninumu je igrao glavne baritonske uloge u operama: Nasilje nad Lukrecijom, Sinjor Bruskino, Mudrica, Cosi fan tutte, Hofmanove priče, Mandragola, Travijata i Suton.

 

U operi Mudrica igrate Kralja koga je nadmudrila seoska devojka, kako je bilo igrati moćnika u vremenima promena, da li ste nešto iskoristili iz tadašnje stvarnosti da napravite ulogu?

Pa ne baš… Svako vreme ima svoje ”moćnike”. Ono što im je zajedničko je samoživi osećaj bogomdanosti, nezamenljivosti i u krajnjoj meri samodovoljnosti. Neki traju duže, a neki kraće. Neki nanesu više, a neki manje štete. Silno se iznenade, kada ih ”nerazumni” i ”nezahvalni” narod ponovo ne izglasa, ili pak nasilno smeni. Verujem da se tada osećaju povređenim, neshvaćenim i izdanim.
Kralja u Orfovoj operi – bajci spasava ljubav! Ljubav je ta koja ga vodi spoznanju istine i pravoj i jedinoj sreći. Čuvajmo se ”moćnika” bez ljubavi!

 

Igrali ste vodeće likove u mnogim operskim produkcijama Madlenianuma, da li ima neka uloga koja Vam je naročito draga i koja Vam je ostala u lepom sećanju?

Sa Operom i teatrom Madlenianum sam sarađivao nekih šesnaest i više godina, nadam se na obostranu korist i zadovoljstvo. Učestvovao sam u osam produkcija vaše pozorišne kuće. Godine 2007.  dobio sam bijenalnu nagradu vaše Kuće za vrhunsku umetničku kreaciju u operi Hofmanove priče Ž.Ofenbaha (Lindorf, Kopelijus, Mirakl i Dapertuto).
Produkcije Madlenianuma su u naš muzičko-scenski i pozorišni život, donele jedan izuzetan i po mnogo čemu nov kvalitet. Taj kvalitet se pre svega ogledao u visokom profesionalizmu i zajedničkoj radosti stvaranja svih učesnika u produkciji, kako onih na sceni, tako i onih iza scene, bez kojih uspeh predstava ne bi bio moguć.
Rekao bih da su mi sve uloge ostvarene na sceni Madlenianuma, svaka na svoj način dakako, izuzetno drage i da ih se uvek sa radošću sećam!

 

Kako vidite ulogu umetnosti u današnjem svetu, da li umetnost može da menja svet, da li se operski glas čuje i dokle?

Umetnost svakako može da utiče na događanja u svetu, ali ne na direktan način.
Ona može da deluje na svest i osećanja publike, da u njoj probudi osećaj za estetski lepo i samim tim oplemeni i produhovi njihove duše.
To i jeste glavna uloga kulture uopšte, da osvesti i produhovi što je moguće više ljudi. Produhovljen čovek ima sasvim drugi odnos prema životu, odgovornosti i poslu, a samim tim i prema fenomenu vlasti, odnosno mogućnosti da svojim učešćem u istoj, bilo kao glasač, bilo kao neposredni akter, donosi moralno ispravne i u krajnjoj liniji progresivne odluke.
U tom smislu se i operski glas može  dovoljno daleko ”čuti”…

 

Kako provodite vreme u doba karantina, šta je za Vas mentalna higijena?

Pod pretpostavkom da ”izolacija” čoveku mnogo teže pada u urbanim uslovima, supruga i ja smo odlučili da se privremeno izmestimo u rodno selo njenog oca, koje se nalazi u podnožju Vlaške planine, na samom ulazu u kanjon reke Jerme (Staroplaninski masiv, Pirotski okrug).
Ovde je Gospod bio veoma izdašan, što se tiče prirodnih lepota. Priroda je još uvek netaknuta i nezagađena, tako da je boravak u ovim krajevima lekovit po svim parametrima i u normalnim, hajd’ da kažemo redovnim uslovima, a kamoli u uslovima ograničenog kretanja i straha od zaraze.
Slušam tišinu, čitam duhovnu literaturu i pomalo se bavim zemljoradnjom.
Gledam kako se proleće uprkos svemu i ove godine budi iz zimske hibernacije, otvarajući prelepe i inspirativne vizure, onima koji su rođeni na asfaltu i veliku većinu svog života provode u zagađenju, kako fizičkom, tako i, ništa manje, mentalnom.