Intervju sa Sanjom Kerkez

HEROINA I U KOMEDIJI I U TRAGEDIJI

Sanja Kerkez je prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom dvogodišnjih studija u Sarajevu postaje član Sarajevske opere, a zatim prelazi u Beograd, gde završava muzičku akademiju u klasi profesorke Biserke Cvejić. Tokom studija osvaja brojne nagrade na saveznim pevačkim takmičenjima. Nakon završenih studija, dobija angažman u beogradskoj Operi, gde igra brojne uloge sopranskog faha, i osvaja godišnje nagrade svog pozorišta. Od 2002. sarađuje sa g-đom Oliverom Miljković. Nastupala je u brojnim zemljama u Evropi, pa i u dalekom Japanu.
Uloga Rite u istoimenoj operi je njena prva saradnja sa Operom i teatrom Madlenianum, a u februaru je imala premijeru opera Manon Lesko baš na našoj sceni.

Navikli ste da glumite heroine, a u operi Rita glumite "zlu ženu" koje žele da se reše i bivši i sadašnji muž. Kako ste opravdali svoj lik?

Svaki karakter lika koji tumačim je za mene interesantan, pa je to bila i Rita. Ona je osoba hirovita, sa velikim očekivanjima od muškaraca, želi da manipuliše sa njima, maltretira ih, tako da je prvi muž pobegao od nje, a sadašnji traži rešenje kako da je se reši ... To je u ovoj jednočinki dočarano na komičan način.

Na ovom projektu sarađivali ste sa maestrom sa velikim iskustvom, Kranjčevićem i sa mladim rediteljem (Sablić) kako biste opisali tu saradnju?

To je bila moja prva saradnja sa maestrom V. Kranjčevićem, i ranije sam bila upoznata  sa maestrovim likom i delom pre nego što smo počeli da sarađujemo. Znala sam da će naš rad biti konstruktivan i da ću mnogo naučiti. Saradnju sa njim nosiću uvek u sećanju kao jedan kvalitetan rad sa puno poštovanja. Reditelj Stefan Sablić je talentovani reditelj, i umetnik koji je odrastao u umetničkoj porodici. Igrali smo se, skupa tražili najbolja rešenja, uživali, smejali se... Predstava je bila zaista uspešna.

Nedavno ste baš u Madlenianumu imali premijeru jedne tragične heroine - Manon, kako ste se pripremali za ovu ulogu, šta Vam je ona donela?

29. februara izvedena je predstava Manon Lesko na sceni u Madlenianumu kao koprodukcija Narodnog pozorišta i Madlenianuma. 

Manon je mlada devojka željna luksuznog života i da bi došla do toga ne bira sredstva. Ali zbog pohlepe završava tragično. Ja sam se za ovu ulogu spremala muzički par meseci, a režijski mesec dana. Imali smo odličnu ekipu što se tiče reditelja (Pier Francesco Maestrini) i dirigenta (Stefano Romani). Manon za mene lično znači mnogo, pružila mi je prostor da se vokalno još više razvijem i otvorila mi je put ka novim ulogama kao što su Baterflaj, Turandot itd.

Kako provodite vreme u izolaciji, gde nalazite inspiraciju?

Kod mene se suštinski skoro ništa nije promenilo. Profesija operskog umetnika je donekle samotnjačka, tako da ja u ovom vremenu izolacije  vežbam, držim online časove  polaznicima operskog studija Narodnog pozorišta, jer sam oficijalni vokalni pedagog, čitam, treniram, družim se sa mojim ukućanima, sve sam to radila i  dok nije bila izolacija... Ovo vreme treba iskoristiti da oslušnemo sebe, možda nam se iznedre neke nove  ideje koje će biti progresivne po nas, možemo razviti neku novu veštinu, možemo produbiti profesionalna znanja.... Rad na sebi  uvek rezultira dobro  za svakog pojedinca, zato ovo vreme treba maksimalno posvetiti sebi.

Puno pozdrava i poljubaca! 

Sanja ❤️