Intervju sa Vesnom Šouc
Odštampaj
SUTON DONOSI NOĆ ALI I SMIRAJ
Vesna Šouc spada u onaj red muzičkih poznavalaca kojoj nijedna forma muzike, ni stil nisu strani. Među kolegama poznata kao Maestra, jer iako sigurnom rukom vodi orkestre i horove od onih manjih sastava do simfonijskih, ona je prava dama među dirigentima, posebnog rafirmana. Redovni je profesor dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. U Pozorištu na Terazijama je šef dirigent, sa Operom i teatrom Madlenianum saradjuje petnaest godina, a angažovana je kao dirigent i u Narodnom pozorištu u Beogradu. Na njenom programu su dela svetskog, klasičnog repertoara, kao i dela savremenih autora, uključujući i veliki broj premijernih izvođenja. Dirigovala je preko petstotina koncerata i devetstotina predstava (opera, opereta, balet, mjuzikl), učestvovala je na mnogobrojnim domaćim i inostranim festivalima, realizovala je trajne snimke za domaće i inostrane medije. Ima zavidnu inostranu karijeru gde je sarađivala sa brojnim orkestrima. Dobitnik je: Oktobarske nagrade Zemuna, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Srebrne plakete Univerziteta umetnosti, Studentske Oktobarske nagrade Beograda.
Pored opere Suton u Madlenianumu je uspešno dirigovala mono-operu Dnevnik Ane Frank i operu Mandragola, najpoznatija je kao dirigent mjuzikla Jadnici , a za poslednju produkciju - operetu Vesela udovica pobrala je hvalospeve kako stručne javnosti, tako i publike.
Stvaralaštvo Stevana Hristića spada u red najvećih vrednosti srpskog kulturnog života. Njegova dela nas obavezuju da studioznim radom i dobrom interpretacijom čuvamo ono najkvalitetnije što imamo: muziku srpskih autora. Opera Suton je, neosporno, jedno od najvrednijih partitura srpskog muzičkog stvaralaštva, a premijera kompletne opere, koju je omogućio tetar Madlenianum, jeste od istorijske važnosti za našu muzičku scenu. Svojim izražajnim sredstvima kompozitor vrlo jasno oslikava sve aspekte ove, vrlo složene psihološke drame. Na početnoj i završnoj tački je vodeći motiv opere, motiv sutona, koji svojim impresionističkim koloritom oslikava osnovnu atmosferu dela. Snaga jedne ljubavi je prikazana originalnim rešenjem – doslovnim ponavljanjem arije glavnih aktera Pavle i Luja. Ulaskom gospara opera dobija komične elemente, a muzika jednostavnog menuta nas neosetno uvodi u baletski divertisman. Divertisman je značajno drugačiji od ostalog muzičkog toka, a sastoji se od niza klasičnih igara, različitih po karakteru. Ove igre, svedenog izraza, odvode nas u sasvim drugačije raspoloženje, u maskaradu. Svojom vedrinom i jednostavnošću divertisman čini neophodnu dramaturšku ravnotežu celog dela. Izvodjenje opere Suton, u produkciji teatra Madlenianum, je naišlo na izvanrednu pažnju muzičke, pozorišne javnosti, a kritike su u superlativima ocenile sve aktere. Rad na savremenoj operi je delikatan, težak, dugotrajan i skup, sa vrlo visokim tehničkim i umetničkim zahtevima. Odgovornost je još veća ukoliko je nacionalna opera u pitanju. Tvrdim da je opera Suton jedno od najznačajnijih dela srpske literature. Kapitalna dela moraju imati svoj put do publike i iskreno se nadam da će se stvoriti uslovi za neko sledeće izvodjenje. Sledi citat Stevana Hristića: “Gledao sam, pre svega, da delo napišem tako da bude pristupačno i jasno. Da ga šira publika razume, da na nju snažno deluje...“
Opera je spoj teksta Iva Vojinovića i muzike Stevana Hristića, čak je za jednu ariju iskorišćena pesma Snovi Jovana Dučića. Kakav je spoj srpskih velikana postignut u ovoj operi?
Hristić vrlo delikatno i sa izvanrednom preciznošću oslikava karaktere, odnose, smene snažnih, emotivnih lirskih i dramskih scena. Dramski i muzički tekst su u potpunom saglasju. Melodija kapetana Luja je jedina koja sadrži elemente folklornog tipa. Jedan od dramaturških vrhunaca (pored dva dueta Pavle i majke) jeste i Lujov arioso na stihove Dučićeve pesme Snovi: "Vaj, kako to boli, reći jednom zbogom."
Šta Vam najviše nedostaje u izolaciji i kako da ona ipak bude inspirativna?
Zdravlje je uvek bilo i biće najvažnije. Onaj ko je zdrav ne treba mnogo da se žali. Pomislimo na bolesne i na sve one koji njima pomažu, a i sami su izloženi velikom riziku od zaraze. Pomislimo na starije sugradjane. Onda, svakako, treba da shvatimo da i mi pomažemo, da smo i mi korisni jedino zato što smo kod kuće, a ta pomoć je velika! To se zove prihvatanje i prilagodjavanje datim okolnostima. Treba biti pozitivan i kreativan, iskoristiti vreme za sve ono za šta nikako ne uspevamo u normalnim, radnim okolnostima. Ja razmišljam kako smo svakim danom bliži rešenju, a u medjuvremenu imam toliko ideja da ne znam šta bih pre. Takodje, koristite ovo vreme za odmor i san. Spadam u vrlo aktivne osobe sa mnogo obaveza, koje zaista veoma volim. Nedostaje mi sve: prijatelji, vidjanje sa ocem, fakultet, pozorište. Uživajte sami, uživajte sa svojom porodicom, a sve će ovo proći, to je sigurno.
Razgovor vodila Tatijana Rapp