Intervju sa Žarkom Stepanovim
Odštampaj
MOJ POZIV JE IGRA – UŽIVAM U NJOJ
Žarko Stepanov, glumac, ali i kontrabasista, je rođeni Novosađanin. Odatle verovatno njegova smirenost u ophođenju i rafirman u radu sa kolegama. Stalni je član Pozorišta na Terazijama u kojima je odigrao glavne uloge u vodećim mjuziklima, a u Operi i teatru Madlenianum je od 2007. godine kada je zaigrao u mjuziklu Jadnici, da bi zatim dao veoma upečatljivu ulogu Bena u mjuziklu Rebeka, pa sve do poslednje operetske premijere Vesela udovica gde maestralno igra Barona od Zete, glavnog pokretača događaja. Uloga Džejmija je njegova prva glavna uloga u Madlenianumu. Verujemo da će ona biti ključna za njegovo “zlatno doba” na sceni muzičkog pozorišta.
Pre dosta godina ste izabrali muzičko pozorište kao svoje matično pozorište, da li je to sticaj okolnosti ili vaš izbor?
Počeo sam u Beogradskom dramskom pozorištu, tu sam 2005. odigrao svoju prvu ulogu u predstavi Mala trilogija smrti, koju je režirao Nebojša Bradić. Kasnije sam imao priliku da sa njim sarađujem na još četiri predstave. Volim da radim sa Nebojšom. U Madlenianumu sam sa njim sarađivao u velikim predstavama-mjuziklima, Jadnici i Rebeka. 2009. godine u Pozorištu na Terazijama je održana audicija za mjuzikl Brilijantin, reditelja Mihaila Vukobratovića, na koju sam se prijavio jer volim da pevam, sviram i igram, a završio sam i srednju muzičku, i dobio sam glavnu ulogu! Tada je na Terazije došlo dvadesetak mladih glumaca, ovo je bila idealna predstava za mlade glumce, i moja prva glavna uloga. Imao sam veliku odgovornost, vi ste motor koji vuče celu predstavu, ali imao sam zadovoljstvo i sreću da sam oko sebe sam imao divne kolege, svi smo došli sa velikim entuzijazmom i poletom, tako da smo svi tu predstavu sa radošću igrali. Tako da sam u mjuzikl ušao na velika vrata. I danas sam u Pozorištu na Terazijama, predstave koje su mi naročito drage su: Ženidba i udadba, Viktor Viktorija, Mama Mia, voleo bih da igram i u Čikagu, Zoni Zamfirovoj, Producentima, a postoji mogućnost da uskočim u ulogu Džoa u mjuziklu Neki to vole vruće.
U mjuziklu da li dajete prednost pevanju ili glumi?
To dvoje nikad nisam odvajao. Za mene su songovi oplemenjen govor, preko njih komuniciramo sa partnerom, ali sa mnogo više emocija. Moje dve ljubavi su gluma i muzika, ali uvek dajem malu prednost muzici. Dovoljno je da čujete 3 minuta neke pesme, a da vam ona vrati pola života. Muzika je nešto najmoćnije na svetu. Ako čujete neku omiljenu muziku možete da se setite mirisa, da prizovete ljude...
U predstavi koju sad radimo U poslednjih 5 godina, u režiji Roberta Boškovića i uz muzičku pripremu Vesne Šouc, ovo je najzahtevnija uloga koju sam do sad radio, i prva glavna uloga u Madlenianumu. Volim da radim u Madlenianumu, ovde sam od 2007. godine, kada sam zaigrao u Jadnicima. Ovo delo inače obožavam, od romana, muzike, kostima, epohe, atmosfere. Ovu predstavu sam igrao 12 godina, i kasnije ustupio mesto mlađem kolegi. Zatim Rebeka, izuzetna predstava, jedna mistična drama, u kojoj sam igrao ulogu Bena, zanimljivog momka koji živi na plaži. Ta uloga će sigurno obeležiti moju karijeru. Zatim mjuzikl Ljubav i moda, moderna beogradska priča, onda opereta Vesela udovica, koju sam takođe prvi put radio u životu i to baš u vašoj kući, i na kraju brodvejskih mjuzikl Poslednjih 5 godina. Madlenianum mi zaista daje šansu da se oprobam u nečem novom i iskočim iz svoje komforne zone.
U ovoj poslednjoj produkciji Poslednjih 5 godina je zanimljiv je koncept da smo samo nas dvoje na sceni, i to sve vreme. I sama struktura priče je zanimljiva, kao i njihovo prisećanje na tih pet godina, njeno od kraja, a njegovo od početka. Moram da priznam da sam u početku bio skeptičan da li ću ja moći da budem dobar u tome, s obzirom da je ovo više tenorska uloga, ali sada u radu sa podrškom mojih divnih kolega Branislave Podrumac, Mine Gligorić i Dimitrija Cincara Kostića uživam u radu na ovom komadu. Muzika u ovom komadu je fantastična. Džejmi, ulogu koju igram, peva Džejmi Džordan na Brodveju, ali ne odustajem tako lako od izazova, pa ni od ovog. Imao sam dilemu oko toga da li ću moći da izguram sve visine, izgleda da su drugi više verovali u mene, a sad radeći na ovoj ulozi i ja sam stekao samopouzdanje. Najzahtevnija uloga do sad.
U vezi između Džejmija i Keti ko više rizikuje?
Džejmi se zaljubio i nema nikakvu dilemu da li će to trajati do kraja života. Citiraću mog kolegu, kada su ga pitali bez obzira što Vam je prvi brak propao odmah ste uleteli u drugi. On je odgovorio: „Naprotiv, prvi brak je bio uspešan, samo je kratko trajao“. Na kraju veze ljudi obično izvlače ono što nije bilo dobro, jer su povređeni. Svako treba da stane iza svog izbora, i to je u tom trenutku bio dobar izbor za mene. Ljudi se sastanu i rastanu zbog hiljadu stvari. Svi mi imamo uspone i padove, ovo je savremena priča u kojoj će svako moći da se prepozna. Iako je ovo jedno gadno vreme za emocije, svi negde trčimo i zanemarili smo ono najvažnije. A u životu se, ustvari treba igrati. Treba maksimalno uživati u životu. Ja sam izabrao igru za poziv, i uživam u njoj.
Vesela udovica, je još jedan splet okolnosti u vašem slučaju. Trebalo je prvo da igrate Njegoša, a na kraju Vas gledamo kao Grofa od Zete?
Izgleda da nisu sve velike uloge bile namenjene tim glumcima, a oni su bili maestralni u tome. Mislim da neke uloge pronađu vas. Nije sve u talentu, nešto je i sreća, tačnije mislim da je ona ključna. Mislim da sam imao sreće i da se kockice same slažu, nikad nisam jurio ulogu, nisam silio. Imao sam sreće, a verujem i da me neke dobre i vredne uloge tek čekaju. Sledećih deset godina je po meni ključno, želim da igram raznovrsne uloge ubuduće. Interesuju me zanimljive, „uloge sa mesom“. Muzika me svakako tera da dam nešto više.
I za kraj da li ste u svom privatnom životu napravili izbor.
I u poslu i u životu uvek imamo izbore, nekad se plašimo da napustimo sigurnu zonu, a ustvari u novim izazovima nas čeka prava sreća.
Razgovor vodila Tatijana Rapp