JURI ALEKSANDROV

JURI ALEKSANDROV, reditelj
Juri  Isakovič Aleksandrov je 1974. godine diplomirao klavir na Lenjingradskom državnom konzervatorijumu (klasa profesora Umanskaje), a 1977  muzičku pozorišnu režiju (klasa profesora završne godine M. Slutskaje). Njegov završni rad je bio Donicetijev Don Paskvale na Beloruskom državnom akademskom Boljšoi Teatru.

Od 1978 do danas, Juri Aleksandrov radi kao pozorišni reditelj u Marinskom teatru. Njegov rad je raznovrstan, i za njega nema striktnog, kanonskog razumevanja opere. On smelo adaptira, analizira i eksperimentiše sa klasičnim operskim tekstovima. Štaviše, njegovu umetnost odlikuju jedinstvena estetika, originalne misli, paradoks i neočekivano. Slediti misaoni proces u njegovim produkcijama je istovremeno intrigantno i složeno, budući da je ispunjen alegorijom i metafizičkim idejama. Metafora je jedno od glavnih sredstava maestra, koje izlaže i ovaploćuje unutrašnji, duboko spiritualni, filozofski i poetski svet reditelja. Predstave koje je postavio u Marinskom teatru su uvek bile značajni događaji u kulturnom životu Sant Peterburga, a među njima su Donicetijeve opere Noćno zvono i Don Paskvale, Glukova Majska kraljica, Banevičeva Priča o Kaju i Gerdi, Mocartova opera Don Đovani, Mavra Stravinskog, Mocartova Figarova ženidba, Mazepa  Čajkovskog, opera Prokofjeva Semjon Kotko (nagrađen najvećom pozorišnom nagradom Rusije, Zlatnom maskom, 1999. godine u kategorijama "Najbolja operska predstava", "Najbolji operski reditelj ", "Najbolji operski scenograf" i "Najbolji operski dirigent") i  Verdijeve Aida, Don Karlos i Otelo. 

Jedan od najvećih ruskih muzičkih pozorišnih reditelja, Juri Aleksandrov, je stekao reputaciju operskog inovatora. 1987. godine je osnovao Kamerni muzički teatar. Prvobitno zamišljen kao kreativna "laboratorija", vremenom se razvio u profesionalnu Kamernu opersku kuću St. Petersburga, poznatu ne samo širom Rusije nego i u inostranstvu. Juri Aleksandrov je postavio preko dve stotine predstava u operskim kućama širom Rusije i u inostranstvu, a među njima su Donicetijev Ljubavni napitak (Riga), Hovanšćina  Musorskog (Moskva, Boljšoi Teatar), Mocartov Don Đovani (Vilnjus), Borodinov Knez Igor, Evgenije Onjegin Čajkovskog (Turska), Čerevički (Teatar Skala, Milano)  i Evgenije Onjegin  Čajkovskog, Mocartova opera Don Đovani  (Italija) i Pikova dama Čajkovskog (SAD). Jedna od novijih premijera u režiji maestra Aleksandrova koja je zapalila operski svet je Pučinijeva opera Turandot, koju je postavio u junu 2003 na sceni Arene u Veroni (Italija). To je bio događaj bez presedana: prvi put uopšte da je taj teatar pozvao jednog ruskog reditelja da postavi jednu od klasičnih italijanskih opera. Juri Aleksandrov i dirigent Valeri Gergiev, u Areni u Veroni, u avgustu 2005. postavili su operu Boris Godunov na najvećoj otvorenoj pozornici.