17. Beogradski festival igre

Kompanija Ervea Kubija, Kan

Rezervacije i kupovina ulaznica
OdštampajOdštampaj

Zbog korona virusa i zatvaranja pozorišta u Srbiji, predstava Kompanije Ervea Kubija koja je bila zakazana za 3.4.2020. u Pozorištu Atelje 212, pomera se na 15.9.2020. godine u Madlenianumu. Sve ulaznice kupljene u Ateljeju 212 važiće u Operi i teatru Madlenianum.

Varvarske noći

koreografija: Herve Koubi
saradnik koreografa: Faycal Hamlat, Guillaume Gabriel
režija zvuka: Maxime Bodson
muzika: Mozart, Faure, Wagner, Traditional Algerian Music
muzički aranžman: Guillaume Gabriel
dizajn svetla: Lionel Buzonie
kostim, ukrasi: Guillaume Gabriel, Claudine G-Delattre
maske: Swarovsky

trajanje: 60’
premijera: Cannes International Dance Festival, 2016

igrači: Tomi Cinej, Kobi Elharar, Mohammed Elhilali, Abdelghani Ferradji, Pasquale Fortunato, Zakaria Ghezal, Vladimir Gruev, Oualid Guennoun, Bendehiba Maamar, Najib Meherhera, Mourad Messaoud, Houssni Mijem, Ismail Oubbajaddi , El houssaini Zahid


Komad utemeljen na inspirativnoj i nezaobilaznoj priči o mediteranskom zalivu. Priča o putovanju, uvek o putovanju... Pet godina života između Francuske i Alžira, na suprotnim obalama Mediterana, uz čuveno more nastalo od ljudi bez porekla, ali sa sličnim pedigreom i fundamentalnim iskustvom ukorenjenim u onima koje nazivamo Mediteranci. Mislim da je neophodno da svi poveruju u jedinstvenu kulturu koja je istovremeno podeljena, mešovita i povezana, kako bi se kreirala neizbežna zajednička budućnost. Ko su bili Varvari sa Severa, misteriozni ljudi sa mora, pominjani u Bibliji, u hronikama i na drevnim spomenicima, o kojima se često razgovaralo, a zapravo bez pravog zaključka o tome ko su i odakle su došli… Ko su bili Varvari sa Istoka, oni Persijanci, Jonjani i Vavilonci, arapski Muslimani? Iz koje nepoznate, zaboravljene, prerađene, asimilovane ili izbrisane istorije smo ih nasledili? Pokušao sam da rasvetlim ono što osećam da je najlepše: vekovna mešavina kultura i religija, kakva mi može dopustiti da skiciram temelje zajedničke geografije na kojoj danas stojimo, najčešće bez znanja. Želim da se oslonim na istoriju, otvorim oči i kliznem ka slobodi, imajući na umu da se Varvari takođe nazivaju Imazigenima, što bi u prevodu značilo slobodnim ljudima. Za lepotu! Onu koja iznad ratova govori o jedinstvu, onu koja okuplja sve, onu koja okreće leđa tvrdnjama o identitetu, onu koja uzima najbolje od svakoga i koja, tokom svoje istorije, poštuje čoveka kao svoju himnu. Za Mediteran koji sadrži toliko svetlosti da zaslepljuje kao izgubljena tajna. Tajna naše zajedničke želje i sudbine. Za našu istoriju koja je preko 3000 godina, bila svedok bezbrojnih kultura čije su nas razlike spojile, umesto da nas razdvoje... Bez obzira da li smo Alžirci, Španci, Francuzi, Grci... mi smo pre svega ljudi Mediterana, a taj osećaj pripadanja je drevniji od nacionalnog koncepta.
Herve Koubi

Poreklom iz Alžira, doktor farmacije Erve Kubi odlučio je da usmeri svoju pažnju na karijeru koreografa, i tako započeo studije na Univerzitetu Eks-Marseja. Školovanje nastavlja u Međunarodnom centru za igru sa Rozele Hajtauer u Kanu, a kasnije u Operi u Marseju. Godine 1999, pridružuje se Nacionalnom koreografskom centru Nanta, a kasnije počinje saradnju sa Nacionalnim koreografskim centrum u Kanu i i briselskom trupom Thor. Kubi je svoj prvi komad, “Golem” napravio 2000. godine. Od tada su usledili brojni uspešni projekti i naslovi. Izuzetne rezultate ostvario je sa igračima iz Alžira i Burkine Faso, koji sa njim rade od 2010. godine. Danas je Erve Kubi stalni gost profesionalnih škola umetničke igre širom Francuske, ali i u inostranstvu. Od 2014. godine je na poziciji saradnika koreografa u Višoj nacionalnoj školi igre u Kanu i Višoj nacionalnoj školi igre u Marseju. Od 2015. godine je asistent koreografa na Konzervatorijumu umetničke igre u gradiću Briv La Gajar. Francuski Orden reda Viteza umetnosti, Kubiju je 2015. godine, uručila Brižit Lefevr.


Ipak, ovo je kreacija poetske lepote... Ako Kubi može učiniti svetove u tolikoj meri upijajućim kao ovaj koji nama prikazuje, onda je on važna prinova u svetu umetničke igre.
© The New York Times