IN MEMORIAM

DAMA SA OSMEHOM

Prepoznatljiva po svom čarobnom osmehu i nepresušnoj energiji kojima pleni, glumica Rada Đuričin je tri četvrtine svog života provela na "daskama koje život znače". Profesionalnu karijeru je započela davne 1958. godine kao Ana Frank u istoimenoj drami u Narodnom pozorištu u Beogradu, a od 1959. je stalni član JDP-a. Dobitnica je nagrade "Zlatni ćuran" za životno delo.

Svoj prepoznatljiv stil i eleganciju, kao i zarazni optimizam nosila je sa lakoćom, pa ni ne čudi što ušla u knjigu "Ikone stila", u izdanju Zepter Book World-a gde su navedene najeminetnije Srpkinje koje se izdvajaju po svojoj lepoti, ali i autentičnosti. U Operi i teatru Madlenianumu više od deset godina je igrala predstavu po tekstovima Mome Kapora "Halo Beograd"; Rada je ovaj kabare priredila, kao omaž svom velikom prijatelju sa kojim je veže prijateljstvo još od studentskih dana. Njena poslednja uloga u našoj Kući je uloga tetke u Zolinoj “Nani”, u režiji Ivane Vujić. U intervjuu koji je dala za naš sajt u vreme korone je poručila:

Biće kako je sudjeno, ne vredi plašiti se. Nosi masku, drži distancu, primi vakcine. To radim i smejem se. Sebi, uglavnom. I jedva čekám da opet počnemo da igramo. Baš sam se uželela.

Posvećena svom pozivu, odmah nakon korone  nastavila je da igra i putuje sa svojim predstavama. Otišla je tiho, sa osmehom.