Minja Subota

MINJA SUBOTA (1938-2021)

Minja je za mnoge od nas bio naš junak detinjstva. Naše najlepše uspomene iz detinjstva obojene su njegovim kompozicijama.

Ostaće upamćen kao kompozitor dečjih pesama na stihove čuvenih srpskih pesnika, koje su ušle u antologiju muzičkog stvaralaštva. Komponovao je i ciklus pesama Još nam samo ale fale na stihove Ljubivoja Ršumovića, i muziku za pozorišne komade za decu.

Bio je autor i voditelj najdugovečnijeg i najpopularnijeg dečjeg muzičkog šoa Muzički tobogan, koji se emitovao 18 godina, i uz koga su stasavale generacije dece, a koji je uticao na komponovanje brojnih evergrin hitova za decu. Jedan je od osnivača, urednik i voditelj festivala za decu Beogradsko proleće, koji je podstakao osnivanje brojnih muzičkih festivala širom Jugoslavije.

Afinitet prema čistoti dečjeg stvaralaštva preneo je i na druge aktivnosti u životu. Komponovao je i zabavnu muziku i šansone, a kao vokalni solista snimio je veliki broj ploča iz te oblasti u Jugoslaviji i Rusiji. Kompozicije su mu izvođene i nagrađene na brojnim festivalima.

Kao televizijski autor i voditelj realizovao je mnoge serije koje se pamte:Od glave do pete, Igre bez granica, Željoteka, Nedeljno popodne, Zmajeve dečje igre, Evergrin klub, Kako smo zabavljali Tita, Svetski umetnici u Beogradu ...

Njegova višestrana umetnička nadahnuća vezana su i za fotografiju, za koju je dobitnik nagrade „Anastas Jovanović” za samostalne izložbe na temu Deca sveta. Imao je brojne izložbe fotografije u zemlji i inostranstvu.

Kao umetnik i vrsni menadžer obavljao je funkcije predsednika Saveza estradnih umetnika Jugoslavije i Srbije, i niz godina bio je u upravnim odborima Udruženje kompozitora Srbije i Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije. Bio je član programskih saveta Jugokoncerta i Zmajevih dečjih igara. Učestvovao je u radu mnogih žirija na najvećim muzičkim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Održao je stotine dobrotvornih programa.

Dobitnik je mnogih domaćih i inostranih festivalskih nagrada i društvenih priznanja. Jedno od poslednjih priznanja koje je dobio je Karađorđeva zvezda koju mu je lično uručio Predsednik države ove godine povodom praznika Sretenje.

Darovitost scenskog nastupa pomogla mu je u predstavi Dolče vita, Opere i teatra Madlenianuma, u kojoj je glumio sebe i gde je kao „dobri duh” predstave otpevao svoj šlager na radost mnogih Beograđana, ali i publike na gostovanjima u inostranstvu.

Bio je neponovljiva ličnost, mag stvaralaštva za decu, neumorni tragač za lepotom, srećom i dobrotom u ljudima. Sve što je radio radio je sa lakoćom i širokim osmehom, osvajajući srca svih nas.