NORMA

14. maj 2026. u 19.30
Velika scena Madlenianuma

U okviru Dana Sankt Peterburga u Republici Srbiji

Gostovanje Sankt Peterburg Opere

Vinćenco Belini 

NORMA

Romantična drama u dva čina
Libreto: Feliče Romani

AUTORSKI TIM:

Režija: Jurij Aleksandrov
Dirigent: Aleksandar Gojhman
Scenografija: Vjačeslav Okunjev
Dizajn svetla: Azat Julbarisov
Video-art: Georgij Saveljev
Hor: Igor Potocki
Koreografija: Vasil Panaiotov
Koncertmajstor: Marija Černiševa
Asistenti režije: Darja Modzalevska, Julija Kazak

PODELA:

Norma: MARIJA BOČMANOVA
Adalđiza: LARISA POMINOVA
Orovezo: ALEKSANDAR KORJAKOV
Polion: SOSLAN GAGIJEV
Flavije: VSEVOLOD KALMIKOV
Klotilda: NATALIJA KOČUBEJ
Dete: Dušan Anđelković

Fotografije: Violeta Lazareva

Trajanje: 2 sata i 40 minuta
Izvodi se na italijanskom jeziku

Opera NORMA je tragična lirska drama, prvi put izvedena 1831. godine. Radnja je smeštena u Galiji pod rimskom vlašću i prati sudbinu sveštenice Norme, rastrzane između dužnosti prema narodu i zabranjene ljubavi prema rimskom prokonzulu. Opera je poznata po izražajnim melodijama i ariji Casta diva, jednom od vrhunaca belkanto repertoara. U režiji Jurija Aleksandrova, priča dobija savremeni odjek, a unutrašnji sukob junakinje sagledava se kroz univerzalne teme ljubavi, dužnosti i žrtve.

„U prozračnosti melodija Norme krije se njihova božanska snaga. Ti zvuci deluju poput nebeske muzike  ne obraćaju se razumu, već duši, dopiru do samog srca i tu zauvek ostaju. To je najviša veština kompozitora  da natera dušu da zatreperi u skladu sa jednostavnim, ali savršenim notama“, izjavio je Aleksandar Gojhman, dirigent predstave.

Kratak sadržaj:

I čin

U svetoj šumi druida u Galiji, koju su osvojili Rimljani, vrhovni sveštenik druida Orovezо moli bogove da kroz usta proročice Norme otkriju vreme bitke protiv rimskih osvajača.

Nakon njegovog odlaska, u svetu šumu potajno dolazi rimski prokonzul Polion sa svojim centurionom Flavijem. Prokonzul priznaje prijatelju da više ne voli Normu, ćerku vrhovnog sveštenika, koja je prekršila zakone svoje vere i, narušivši zavet čednosti, rodila Polionu dva sina. Misao o Norminoj osveti stalno ga progoni, ali nova strast prema mladoj Adalđizi toliko ga je zaslepela da je zbog nje spreman na svako ludilo. Čuvši približavanje druida koji se okupljaju za sveti obred, Rimljani žurno napuštaju šumu.

Svečano izlaze sveštenici i sveštenice.

Veličanstvena i prelepa Norma obavlja obred žetve svete imele, ali su njene misli grešne: razmišlja o ocu svoje dece, brine za njegov život i zato objavljuje da Rim treba da propadne ne zbog osvete Gala, već zbog sopstvenih poroka. U ime boga Irmina naređuje da se čuva sramotni mir. U svetu šumu više ne sme kročiti neupućeni čovek. Ako bog poželi krv Rimljana, vrhovna sveštenica će sa vrha hrama pozvati na osvetu.

Po završetku svečanog obreda, u šumi ostaje sama Adalđiza. Ona moli bogove da je sačuvaju od zabranjene ljubavi prema Rimljaninu. Tu je pronalazi Polion i priznaje joj svoju nežnu ljubav. Ubeđuje je da pođe s njim u Rim, i ona pristaje, dajući obećanje.

Norma je u dubokoj tuzi: slučajno saznaje za Polionov odlazak, koji je on od nje sakrio. Oseća da je više ne voli.

Adalđiza dolazi kod vrhovne sveštenice da otkrije svoju tešku tajnu — da prizna zabranjenu ljubav prema Rimljaninu. Norma, shvatajući da je i sama zbog iste ljubavi prekršila zavet, spremna je da oprosti Adalđizi i da je oslobodi svih obaveza…

Iznenada se pojavljuje Polion, i Adalđiza pokazuje na njega kao na svog voljenog. Norma je besna. Optužuje prokonzula za neverstvo i preti mu prokletstvom i osvetom. Polion, zaslepljen ljubavlju prema mladoj devojci, izjavljuje da više ne voli Normu. Adalđiza odbacuje Rimljanina — previše poštuje vrhovnu sveštenicu da bi bila sa onim koji ju je izdao. Ipak, Polion silom odvodi devojku.

II čin

Obuzeta očajem, Norma se naginje nad kolevkom svoje dece. U Galiji ih čeka smrt, u Rimu ropstvo. Ona odlučuje da ih ubije, ali nije u stanju to da učini: majčinska ljubav pobeđuje osećanja uvređene žene. U očaju naređuje dadilji Klotildi da dovede Adalđizu. Norma je spremna da se odrekne Poliona i moli svoju suparnicu da povede decu u Rim i bude im dobra majka. Ali Adalđiza to ne može prihvatiti — nada se da će ubediti Poliona da se vrati majci svoje dece. U izmučenoj Norminoj duši ponovo se rađa nada…

Galski ratnici nestrpljivo čekaju znak za napad na prokonzula Poliona. Pojavljuje se Orovezо sa lošim vestima: u ime bogova Norma je odbila da blagoslovi bitku.

U pustom svetom gaju Norma mučno čeka povratak Adalđize, ali dolazi Klotilda i saopštava da devojčine molbe nisu dirnule Poliona. On se zakleo da će oteti Adalđizu čak i iz hrama. U gnevu, stroga i moćna sveštenica tri puta udara u sveti štit Irminsula, pozivajući na osvetu. Sa svih strana okupljaju se ratnici Galije da čuju dugo očekivanu vest: Rimu je objavljen rat!

Čuju se uzvici i buka. Utrčava Klotilda i javlja da je neki Rimljanin upao u svetu odaju sveštenica Irminsula. Galski ratnik uvodi vezanog prokonzula. Polion je prodro u hram da otme Adalđizu i sada stoji pred Normom čekajući smrtnu presudu. Vrhovna sveštenica podiže sveti nož, ali joj u poslednjem trenutku ruka zadrhti: ne može ubiti voljenog, oca svoje dece. Naređuje svima da odu kako bi sama ispitala prestupnika.

Norma nudi Polionu slobodu ako se odrekne Adalđize i vrati njoj. Ali Rimljanin bira smrt…

Norma naređuje druidima da zapale lomaču: na njoj će stradati prestupnica — prava krivica za sve nesreće. Ratnici traže da otkrije njeno ime. Na opšte zaprepašćenje, Norma imenuje sebe. Polion je zadivljen veličinom njenog čina i u njegovom srcu ponovo se budi ljubav prema napuštenoj ženi. Sada je spreman da umre zajedno sa Normom.

Ona priznaje sve svom ocu, vrhovnom svešteniku Orovezu, i poverava mu svoju decu: ona nisu kriva ni za šta, u njima teče i njegova krv.

Velika lomača već čeka svoje žrtve. Polako se na nju penju Norma i Polion…