Poljski teatar igre

20. mart u 20 časova
Velika scena Madlenianuma

ČETRDESET

Poljski teatar igre
(Poznanj, Poljska)

koreografija, tekst, scena: Jo Strømgren

muzika: Jo Strømgren, Viljo Vesterinen, George Brassens, Fryderyk Chopin, Giacomo Puccini, Francisco Tarrega, Serge Gainsbourg, Giovanni Battista Pergolesi, Antonio Vivaldi, Ronan Hardiman, Ich Troje, Astor Piazzolla, Alfredo Catalani, Eleni Karaindrou, Lars Årdal

kostim: Bregje van Balen
dizajn svetla: Hans Skogen
produkcija: Polish Dance Theatre, Poznan
koprodukcija: Jo Strømgren Kompani, Oslo
uz podršku: Art Council Norway, EEA Grants

trajanje: 75’

premijera: 2015, Zamek Centre, Poznan

"Ljudi govore: život je kao knjiga. Ali život je ispisan na hiljadama praznih stranica. Možete ispričati priču i tvrditi da je istinita. Ali to je stvar izbora. Odluke o rasporedu stranica. Naša priča je jedna od mnogih."

Jo Strømgren 

Predstava prati ženu, od njenog rođenja 1973. godine, do njenog rođendana 2013. godine. Razdoblje od 40 godina odražava period sumnje, nade, borbe, izbora i nepredviđenih situacija, vođenih herojskim vrlinama - žudnjom za životom i voljom za preživljavanjem. Na putu kroz haotičnu Evropu, ona uspeva da pronađe kompromis između svojih ambicija i okolnosti koje su joj nametnute.
Slojevitost komada ima za cilj da prikaže ne samo individualno traganje, već i stanje jedne države ili  jedne kompanije umetničke igre. Poljska se radikalno menjala tokom poslednjih 40 godina, i kakva je njena budućnost? Četrdesetogodišnjica Poljskog teatra igre nameće isto pitanje. Kao umetničko delo, predstava se ne bavi činjenicama i brojkama. Istina nikada nije istina, sve je pitanje detalja koje ističete. Ili preuveličavate.

Ju Stromgren je rođen u Trondhajmu 1970. godine i ispunio je kliše norveškog detinjstva sa divljom prirodom, vrednostima socijaldemokratije i nasilnim bajkama sa trolovima. Pored tradicionalnog odrastanja, proveo je i nekoliko godina u tropskim predelima zbog posla svojih roditelja. Ta mešavina lokalnog identiteta i konfuzije večitog putnika bila je značajna u njegovom profesionalnom radu, kako u temama, tako i u varijacijama žanrova, a naročito u posebnom interesovanju za različite jezike. Po završetku školovanja, trebalo je da bira između dva  usmerenja - hemijski inženjering na Politehničkom fakultetu ili ruski jezik u Norveškoj vojsci. Međutim, i aplikacija za Nacionalnu baletsku akademiju u Oslu bila je prihvaćena. Napravio je impulsivni izbor. Skeptičan prema akademskim metodama i često odsutan, nikad nije uspeo da diplomira ni klasičan balet, ni koreografiju. Započeo je plodonosnu karijeru igrača, koja ga je kasnije vodila do koreografije i pozorišne režije. Literarne ambicije su se razvijale, i uskoro je uspešnu karijeru ostvario i u dramskom pisanju. Iako su ove tri umetničke discipline definisane kao njegova glavna zanimanja, on se takođe oprobao u dizajnu scene i svetla. Važno je pomenuti i učešće u izradi filmova, kako ispred tako i iza kamere. Multidisciplinarni karakter ovog umetnika, zapravo je prirodan interes za celokupan proces kazivanja priče. Kao umetnički direktor svoje trupe u Oslu, osnovane 1998. godine, Stromgren je razvio značajan lični koreografski rukopis sa mešavinom pozorišnog, lutkarskog, filmskog i muzičkog sadržaja, uvek obavijen u jezički okvir. Osim za sopstvenu, postavljao je dela za mnoge trupe u svetu, bilo da su u pitanju kompanije klasične ili savremene igre. Kao pozorišni reditelj, uglavnom je radio sa nacionalnim i gradskim pozorištima u Skandinaviji, pretežno na dramama Henrika Ibzena. Kao dramski pisac, napisao je veliki broj pozorišnih i filmskih scenarija. Član je Udruženja književnika Norveške, i trenutno angažovan kao stalni koreograf u Nacionalnom baletu Norveške.