PROMETEJ U OKOVIMA

Grčka tragedija (u vremenu sadašnjem)
Sa starogrčkog preveo: Aleksandar Gatalica

Premijera: 15. jul 2006. na Festivalu BELEF

Režija: Stevan Bodroža
Scenografija: Igor Vasiljev
Kostimografija: Maja Mirković

Branislav Lečić, Đurđija Cvetić, Stefan Kapičić, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija, Vladica Milosavljević, Stella Ćetković

Mesto radnje: sklonjena baza, negde u Aziji

Produkcija opere i teatra MADLENIANUM i BELEF centra posle četrdeset dve godine na scene je ponovo vratila Eshilovog Prometeja u okovima, najslavniju grčku dramu i simbol dramskog stvaralaštva uopšte. Kako danas igrati grčku tragedije, to je pitanje na koje je reditelj Stevan Bodroža već dao odgovor. Iako antički tekst nije promenjen ni za reč, Prometej je predstavljen u vremenu današnjem, jer se pokazalo da su sve preokupacije Eshilove drame zapravo ove koje nas zaokupljaju i na početku 21. veka. Dakle: vreme radnje današnje, mesto radnje sklonjeni vojni kompleks negde u Aziji. Prometej: disident koji odoleva mučenjima i autokratskom vladaru sveta, Zevsu, ne želi da kaže ko će ga srušiti sa vlasti.

Kako su na antičkim takmičenjima tragediografa igrane po tri tragedije i jedna satirska igra, i Prometej u okovima, drama koja se jedina sačuvala, igrana je kao deo tragičke trilogije.

Po svemu što se zna, Prometej u okovima igran je na prvom mestu, a za ovom dramom sledile su najverovatnije Oslobođeni Prometej i Prometej vatronoša. Veoma je interesantno znati šta se u tim izgubljenim nastavcima dešavalo. Prema onome što se zna, Prometej je bujicom kamenja i nepogodama poslat pravo u donji svet, upravo kako mu je u poslednjim replikama drame „Prometej u okovima“ i nagovešteno.

Ko je oslobodio Prometeja, o tome postoji nekoliko verzija. Prema jednoj oslobodilac je bio Herakle, koji je oslobađanje najslavnijeg titana ubrojio u jedno od svojih herojskih dela. Prema drugoj verziji Prometeja je u Hadu zamenio kentaur Hiron (inače Ahilov vaspitač) i Prometej je tako postao slobodan. Postoji i treća verzija, koja je najverovatnije našla mesto u dve izgubljene Eshilove tragedije. Kako ni pod zemljom nije hteo da kaže ime Zevsovog naslednika, Herme ga je ponovo izneo na svetlo dana i mučenja su se nastavila sve do trenutka kad se pred Prometejem nije pojavio Zevs lično.

Baš kako je Prometej nagoveštavao, bog otac oprostio mu je grehe i obećao mesto u kosmosu za čovečanstvo. Tek tad Prometej je rekao da je planirano da ga oslobodi najveći junak Grčke, Ahil. Prometej je u tom trenutku oslobođen, ali kako se Zevsova presuda nije mogla opovrgnuti, naređeno mu je da doveka nosi jedan prsten sa komadom kavkaske stene za koji će i dalje biti za stalno privezan. Veruje se da od tog prometejskog prstena do danas vuku poreklo svi prsteni sa dragim kamenjem na njima.