SLUČAJEVI

Ova predstava se odigrava na drugačiji način od onoga što očekujete. Pre svega, predstava je podeljena na dve strane, na levu i desnu. Dalje, vi birate koju ćete stranu gledati, a vaš doživljaj će prema tom izboru biti različit. Sa jedne strane je plesna predstava, a sa druge dramska. Sa jedne strane je jedna priča, a sa druge druga. Da biste u potpunosti shvatili jednu, morate pratiti i drugu. Šta više volite? Koreodramski ples ili dramski tekst? Na kraju ćete uvideti da ove dve predstave, u stvari, žive samo kao jedna celina i da je svako drugačije sagledavanje pogrešno. Nije li tako i u životu? Nešto otpisujemo već na prvi pogled, a nekada ne vidimo očiglednu stvar iako je direktno ispred nas.

Predstava kombinuje niz pozorišnih motiva. Pre svega, glumačku igru duodrame u kojoj se nalazi okosnica radnje. Zatim, koreodramski ples koji prenosi dopunu, razjašnjenje i unapređenje dramskog teksta koji čujemo, a istovremeno i unosi sopstvenu zasebnu tematiku koja je ravnopravna dramskom delu. Potom je tu i muzičko-operski aspekt koji celokupnu sliku dopunjava i unapređuje. U svemu tome imamo i elemente pozorišta senki kao i dodatnih modernih audio-vizuelnih scenskih rešenja, koja finalno sve aspekte objedinjuje u jednu veliku sliku, jednu scenu i jednu priču. Celokupno idejno rešenje predstave proizilazi iz života i dela Danila Harma, čiji su Slučajevi bili posebna i trajna inspiracija za nastanak ovakvog modernog koncepta predstave.

Reditelj i dramaturg: Tadija Miletić
Scenograf: Miraš Vuksanović
Kostimograf: Tijana Sićević
Scenski pokret: Tamara Antonijević Spasić
Kompozitor: Jug Marković
Dizajner svetla: Srđan Jovanović

Desni čovek - Stojan Đorđević
Levi čovek - Ammar Mešić
Senka - Marija Kosić
Senka - Novak Radulović
Senka - Nebojša Rako

Muzički ansambl:
Jovana Čurović (sopran)
Nevena Stanić (kontrabas)
Ana Marinković (flauta)
Rastko Uzunović (klarinet)

Produkcija: Vuk Miletić
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Organizator: Milica Radumilo
Asistent scenografa: Jasna Saramandić

Osnovna ideja za nastanak ove predstave počiva pre svega u istorijskom kontekstu u kojem je zbirka Slučajevi inicijalno nastala. Ruski pisac Danil Harms (1905 –1942), opisan kao preteča teatra apsurda, svrstan u nadrealiste i avangardne autore, živeo je i pisao u sovjetskoj, boljševičkoj Rusiji, u vreme brutalne represije, koja se sa neistomišljenicima obračunavala bez mnogo ustezanja ili odlaganja. Imajući to na umu, sasvim je izvesno da je mnogo toga što je Harms želeo da prenese ostalo zarobljeno nemogućnošću da se misao slobodno i otvoreno iznese. Ovom predstavom postavljamo pitanja na koje nudimo i odgovore. Šta je to u stvari Harms hteo da nam kaže? Šta se to odistinski krije iza njegovih misli, priča i komentara? Šta je sakriveno iza tog apsurdnog monologa, nadrealnog razgovora i postupaka kojima se bavi u svojim delima, koje bi tačno bile te reči koje bi prenele ono što je video, čuo i znao? Kakve su to tačno priče o pitanjima, o siromaštvu, nemaru, nerazumevanju, pogrešnoj a snažnoj ambiciji, sujeti, pohlepi, raznim karakterima. Ovom predstavom istražujemo koncept kojim bi se čak moglo postaviti pitanje da je u ovakvoj dramatizaciji Harms pisac simbolizma, a ne apsurda. Ispitujući detalje njegovog života i dela lako se da zaključiti da je osnovni koncept, koji ga je vodio, bila zabava i podela. Podela na ove i one, podela na ispravne i pogrešne. U okviru tih pitanja i mi smo formirali temu ove predstave, koja se s pravom može nazvati eksperimentalnim teatrom, a u kojoj pitamo: Šta smo to pogrešili, pa smo dozvolili da nas podele, šta nas sve to ovde i danas deli i odvraća od pravog puta bez da to jasno shvatimo, kolika je u tome naša uloga, koliko smo i koliko nismo odmakli od Harmsovih poruka s početka prošlog veka i, najvažnije, kako smo sve to uopšte smeli da dozvolimo?

Tadija Miletić, reditelj i dramaturg