ŽAK IBER

Žak Iber (Jacques Ibert, 1890-1962), francuski je kompozitor iz prve polovine 20. veka. Studirao je u Parizu i osvojio Rimsku nagradu, a zatim, družeći se sa Honegerom (Arthur Honeger) i Mijoom (Darius Milhaud), nije poprimio njihov odnos prema muzici, već je u ne mnogo originalnom stilu napisao veći broj poznatih dela za duvačke instrumente. Iber je učestvovao u obnovi francuske instrumentalne muzike u prvoj polovini 20. veka negujući neku vrstu melanž-stila, posezajući za brojnim uticajima, posedujući odličnu tehniku, ali ne učestvujući u avangardnim novotarijama svoga doba. Mnogi su njegov stil označili kao eklektičan, želeći time da istaknu njegovu neoriginalnost i oslanjanje pre svega na Ravela (Joseph-Maurice Ravel), i njegovu stilsku gamu. Nisu mu bili strani ni uticaji džeza, ali on je ipak prevashodno u svojim delima pokazivao akademizam, galsku prefinjenost, eleganciju i salonski duh. Napisao je niz scenskih dela, opere i operete Persej i Andromeda, Kralj Ivetoa, Goncag, Orlić (sa Honegerom), Mali kardinal (sa Honegerom), balete Dijana od Poatjea i Vitez lutalica, kao i niz orkestarskih, koncertantnih, kamernih i klavirskih kompozicija.