Prva dramska premijera u Operi i teatru Madlenianum očekuje nas 17. novembra, na dan 65. rođendana Tihomira Stanića. On će tog dana proslaviti igrajući na Velikoj sceni naslovnu ulogu u delu velikog pisca Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, igrajući u predstavi GOSPODIN U ČIZMAMA OD DIMA. Gospodin u čizmama od dima je zapravo Foma Fomič junak pripovetke „Selo Stepančikovo i njegovi žitelji“ koja je Marku Misirači poslužila kao polazište za stvaranje dramskog teksta. Misirača je autor dramatizacije, a takođe i reditelj predstave kojom Tihomir Stanić obeležava svoj životni jubilej.

GOSPODIN U ČIZMAMA OD DIMA je delo koje otvara kroz jednu krajnje tajanstvenu ličnost, kroz Fomu Fomiča u tumačenju Tihomira Stanića, tajne drugih likova iz priče genijalnog Dostojevskog. Gledaoci će se susresti sa uzbudljivom ljubavnom intrigom kroz žanr komedije. Jedna spahijska ruska porodica i njen dom ponudiće gledaocima ne samo zabavu, već i životnu nauku, a postaviće im i mnoga pitanja koja se itekako odnose na savremenog čoveka a tiču se autoriteta, istinoljubivosti, koristoljublja... 

Čast nam je što će prvi put u Madlenianumu igrati Svetlana Bojković baš u komadu koji je tako značajna svetska literatura. Takođe će Madlenianum prvi put ugostiti na svojoj sceni prvaka Somborskog pozorišta Sašu Torlakovića, kao i glumce Vladana Gajovića i mladog Milana Nikitovića. Publika Madlenianuma će moći da uživa i u kreacijama svojih starih znanaca Jovane Balašević, Tamare Aleksić, Nađe Sekulić i Branislava Zeremskog. Posebnu čar daće dvoje mladih na sceni: studentkinja Tihomira Stanića Natalija Spasova i sedmogodišnji Dušan Anđelković.

Reditelj i dramatizator Marko Misirača osim sjajnih glumaca okupio je i prvoklasni autorski tim sa kojim će sagraditi predstavu. U timu su scenograf Vladimir Pavlović, kostimograf Tatjana Radišić, kompozitor Branislav Pipović, autor scenskog govora Dijana Marojević i autor scenskog pokreta Anđelko Beroš.

Ljubitelji pozorišta i literature Dostojevskog već sada mogu sebi da obezbede mesto u gledalištu Madlenianuma kako za premijerno izvođenje 17. novembra, tako i za reprize 18. novembra, 7. decembra i 23. decembra. GOSPODIN U ČIZMAMA OD DIMA je delo na koje će se gledaoci vraćati da otkriju još neki nivo i nijansu u nosećem liku Fomi Fomiču kao i u ostalim likovima, vraćaće se da provere da li je sve u predstavi zaista tako zanosno kako im je prvi put izgledalo i spoznaće da jeste zanosno, začudno i duboko mudro, spoznaće da su dobili kroz predstavu jedinstvo lakog i ozbiljnog, smešnog i gorkog, klasičnog i modernog.

Poštovana publiko,

Online prodaja karata je pauzirana zbog tehničkog unapređenja i biće ponovo dostupna od 17. septembra.
U međuvremenu, sve blagajne funkcionišu normalno – ulaznice možete nabaviti direktno.

Hvala na razumevanju.

22. jun 2025.
Mala scena Madlenianuma

Fotografije: Zoran Škrbić

Petak, 6. jun 2025. u 20:00
Mala scena MADLENIANUMA

PREMIJERA

Miodrag Ilić

KNJAZ

Režija, izbor muzike i video: Miodrag Ilić
Scenografija i izbor kostima: Milica Bajić Đurov
Asistent kostimografa: Anja Aleksić

LICA:

Mihailo Obrenović, knez Srbije:  Lazar Dubovac

Julija, kneginja: Milica Janketić

Miloš Obrenović, stari knez: Branislav Platiša

Anastas Jovanović, dvoroupravitelj: Petar Mihailović

Dr Pacek, lekar: Milan Mihailović

Anka Konstatinović: Vjera Mujović

Tomanija Obrenović: Zlata Numanagić

Katarina: Ksenija Repić

Organizator: Vlastimir Repić
Inspicijent: Goran Mladenović
Majstor pozornice: Milan Ćirić
Realizacija svetla: Vladimir Krunić
Video realizacija: Zvonimir Jelušić
Realizacija zvuka: Dušan Arskin
Šminka i frizura: Mirjana Rakić
Garderoba: Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević
Radionička realizacija opreme: Opera i Teatar Madlenianum

Fotografije: Milan Đakov

Operski gala koncert Simfonijskog orkestra umetničkog ansambla Ministarstva odbrane "Stanislav Binički", predviđen za 27. jun se otkazuje.

Hvala na razumevanju.

Baletskom predstavom LIEDERABEND na muziku Gustava Malera čiji su autori legendarni koreografi Duška Sifnios i Vladimir Logunov prvi put je u Operi i teatru Madlenianum postavljena jedna premijera u prostoru Male scene pozorišta. Bilo je to 6. 12. 2002. godine.

Nedugo posle toga otpočelo se sa renoviranjem zgrade Madlenianuma, pa je i opera Karla Orfa MUDRICA  sa Velike scene kojom je dirigovao Gorjan Korunoski, a inscenirao je Nono Dragović, postala takođe deo repertoara Male scene. 

U proleće 2005. godine zgrada Madlenianuma je potpuno renovirana i dobila je izgled kakav ima i danas. Započeo je rad dramskog programa i 15. juna 2005. prva dramska premijera na Maloj sceni bila je LEDENI SVITAC, predstava nastala prema romanu Vladana Radomana u dramatizaciji Jovana Ćirilova i režiji Tanje Mandić Rigonat.

Do danas je 25 različitih naslova, zaključno sa premjerom dela KNJAZ po tekstu i u režiji Miodraga Ilića, igrano na Maloj sceni Madlenianuma i obogatilo kuturni život Beograda. Time je gospođa Madlena Zepter osim operama, operetama, mjuziklima, baletima i dramama na Velikoj sceni Madlenianuma darovala i kamerna dela na Maloj sceni koja je publika u Zemunu volela, kritika podržavala, dela koja su gostovala širom Srbije i regiona, ali i u Švedskoj, Rusiji, Austriji i mnogim drugim zemljama radujući publiku i donosivši i festivalska priznanja.

Izvođenjem svoje najdugovečnije predstave, FRIDE KALO Sanje Domazet u režiji Ivane Vujić, koja već punih 19 godina puni gledalište biće 22. juna obeležen DAN MALE SCENE u Madlenianumu. Tog dana pozorište će se sa zahvalnošću setiti svih umetnika koji su doprineli da taj prostor postane jedno od omiljenih mesta beogradske teatarske čarolije.

Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu, u okviru panela posvećenog savremenom zadužbinarstvu, posebno je istaknuta uloga Madlene Zepter kao jednog od najznačajnijih zadužbinara savremenog doba, ne samo u Srbiji već i u čitavom regionu.

U ime njenih zadužbina govorila je Svetlana Veličković, osvetlivši duboki smisao i domete ovog posvećenog delovanja, koje nadilazi lični uspeh i prerasta u inspirativan model društvene odgovornosti.

Madlena Zepter polazi od uverenja da umetnost ima ključnu ulogu u očuvanju nacionalnog identiteta i duha. Na tim temeljima izrasle su institucije od izuzetnog značaja: Opera i Teatar Madlenianum u Zemunu – prva privatna opera u ovom delu Evrope, zatim Muzej savremene umetnosti Zepter u srcu Beograda, kao i Palata umetnosti Madlena na Dedinju. Poseban doprinos očuvanju kulturnog nasleđa predstavlja i obnova zgrade Oficirske zadruge, kulturnog dobra od velikog značaja, koju je, zajedno sa suprugom Filipom Zepterom, namenila kao još jednu svoju zadužbinu.

Zadužbinarstvo Madlene Zepter ne svodi se samo na osnivanje, već podrazumeva i dugoročnu brigu o opstanku i razvoju institucija koje je osnovala. Do danas je u funkcionisanje Madlenianuma, Muzeja Zepter i Palate umetnosti uloženo više od 85 miliona evra sopstvenih sredstava, bez podrške javnih fondova ili drugih donatora.

Ta sredstva obuhvataju kompletnu rekonstrukciju zgrada Madlenianuma i Muzeja Zepter, izgradnju Palate umetnosti Madlena, kao i nabavku savremene opreme, u skladu s umetničkim programima koje ove institucije realizuju. Većim delom pokrivaju i njihovo tekuće poslovanje, dok se preostali deo finansira iz sopstvenih prihoda. 

Kao dodatni izraz posvećenosti kulturi i stvaranju trajnih vrednosti, 1994. godine osnovala je i Fond Madlena Zepter. Njena zadužbinarstva obuhvataju i niz drugih inicijativa – aukcijsku kuću Madl'Art, izdavačku kuću Zepter Book, Evropsku književnu nagradu Madlena Zepter, kao i Međunarodnu nagradu za dizajn ArtZept, koja ove godine obeležava 20 godina postojanja.

Zahvaljujući toj umetnosti davanja, Madlena Zepter dobitnica je brojnih priznanja: Zlatnog venca Ministarstva kulture Republike Srbije, Medalje časti ostrva Elis (koju je primila zajedno sa suprugom 2011. godine), kao i francuskog ordena Viteza reda umetnosti i književnosti, dodeljenog 2019. godine.

Na kraju izlaganja, Svetlana Veličković je istakla da umetnost, da bi opstajala i razvijala se, zahteva ne samo stalna ulaganja, već i duboko razumevanje njenog značaja za oblikovanje budućnosti jednog društva.

Panel je zaključen snažnom porukom književnice Svetlane Velmar Janković, koja predstavlja svojevrsni omaž Madleni Zepter i svim savremenim zadužbinarima: „Hvala Vam što umetnost Vašeg davanja, koji je zadužbina po sebi, jača moralnu građevinu u svakom od nas.“