JOŠ JEDAN SUSRET SA SJAJNIM ANSAMBLOM OPERE SANKT PETERBURGA
Naš dragi prijatelj, veliki svetski operski reditelj Jurij Aleksandrov je opet pripremio poslasticu za našu publiku, retko izvođenu romantičarsku operu Hajnriha Maršnera Vampir, koji će fantastični ansambl Opere Sankt Peterburga izvesti 16. oktobra sa početkom u 19.30 na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum. Tim povodom smo napravili ovaj razgovor sa njim.
1. Nedavno je u Vašem pozorištu počela 38. sezona, a poslednja premijera je bila upravo opera Vampir koju će imati prilike da vidi i beogradska publika. Kada pogledate iza sebe, šta smatrate vrhuncem svoga rada?
Vrhunac rada nije ni jedna konkretna predstava, već trupa stvorena tokom tih 38 sezona. Naše pozorište igra retko izvođene ili zaboravljene opere, kao i popularna dela. Ono stvara umetnike za nove forme. Dostignuće našeg pozorišta je savremeni pevač i umetnik muzičkog pozorišta.
Predstave koje smo izvodili u Srbiji, uključujući i Vampira, može izvesti samo operska trupa na najvišem umetničkom nivou i sa posebnim stvaralačkim nabojem.
2. Državno kamero pozorište «Sankt-Peterburg Opera» osnovano je u vreme perestrojke. Koliko je tada bilo teško osnovati takvo pozorište? Kakva je bila Vaša vizija u početku, i da li se ona vremenom promenila?
Kada smo počinjali, nije bilo ni novca, ni sponzora, već samo ogromna želja da stvorimo nešto što do tada niko nije stvorio. Pozorište je postalo poznato kao „živa opera” ili „pozorište-laboratorija”. To znači da se naš ansambl i repertoar formira i razvija kroz dugotrajan i temeljan rad reditelja, dirigenata i pevača. Umetnici koji dolaze kod nas iz konzervatorijuma i akademija često nemaju razvijene sve sposobnosti koje su neophodne u savremenom pozorištu. Mi stvaramo ansambl u kome pevači i dirigenti rade zajedno, kao u pozorišnoj školi.
3. Vaše pozorište je poznato kao «živa opera» i «pozorište-laboratorija». Šta to znači? Ispričajte nam nešto o Vašem ansamblu.
U pozorištu su najvažniji ljudi. Ako se napravi kvalitetan, međusobno povezan tim koji ide ka cilju koji je postavio umetnički rukovodilac - upravo je to osnova uspeha. U ruskom pozorištu, naročito u repertoarskom, formiraju se generacije umetnika. Mi smo kompanija koja nije usmerena prvenstveno na profit. Ljudi kod nas nisu dolazili zbog plate, već zbog profesije. I dobili su mogućnost da se usavršavaju, a zatim su startovali u najpoznatijim pozorištima sveta — u Metropolitenu, Boljšom teatru, Marijinskom teatru, u La Skali. Naši umetnici pevaju na svim najvećim svetskim scenama.
4. Zašto ste odabrali upravo Maršnerovu operu Vampir koja se tako retko izvodi? Kakav je Vaš odnos prema tom romantičarskom delu?
To je naš princip. Kod nas se izvode praktično svi operski hitovi, ali meni kao reditelju uvek je interesantno da otkrivam nova dela. Ne može svako pozorište sebi dozvoliti takav rizik. Međutim, ako se odlučimo za retko izvođenu operu, moramo biti svesni da je u našim rukama remek-delo, pa mu tako treba i pristupiti, krajnje ozbiljno. Radeći sa različitim redakcijama dela i pripremajući materijal, širimo horizonte za naše umetnike i pevače. Naime, stalno ponavljanje jednih te istih dela sužava njihove mogućnosti. A nama je važan svaki savremeni pevač i umetnik koji ume da svira i peva na visokom nivou.
5. Na prošloj pres-konferenciji ste rekli da je Vaše pozorište dobilo novu zgradu koju je potrebno adaptirati za potrebe pozorišta.Da li je adaptacija gotova i kada će nova zgrada pozorišta biti otvorena?
Ne, termin «nova zgrada» nije sasvim tačan. Zgrada u kojoj sada radimo je zaista jedinstvena po svojoj lepoti i akustici. Međutim, potrebna nam je veća scena, pošto naša sala ima svega 175 sedišta, tako da mnogi gledaoci ne mogu da pogledaju predstave koje bi želeli. Sada čekamo projekat nove scene. Biće savremena, opremljena tehnologijom. Nova scena i sala moći će da primi nešto manje od 500 gledalaca.
6. Vaše pozorište već dugi niz godina uspešno sarađuje sa operom i teatrom Madlenianum. Čak i u vanrednim uslovima, za vreme pandemije i u složenoj međunarodnoj situaciji Vi pronalazite način da dođete u Beograd i izvedete svoje predstave. Šta Vas veže za naše pozorište?
Za Srbiju me pre svega vežu ljudi koje smatram našom braćom. Kada mi je pozorište Madlenianum ponudilo saradnju, sa zadovoljstvom sam prihvatio. Najpre sam postavio operu Travijata, a zatim Pajace. U Madlenianumu se osećam kao kod kuće. Kad god se ukaže neka mogućnost za saradnju, trudimo se da je iskoristimo. Već neko vreme to su gostovanja. I u buduće planiramo da nastavimo tu plodotvornu saradnju.
7. Opera Vampir biće izvedena u okviru programa povodom obeležavanja 80-godišnjice oslobođenja Beograda. Kakve emocije kod Vas budi taj važan datum?
Taj datum u meni budi osećanje dubokog bola, ali i zahvalnosti. To je zahvalnost ranijim generacijama koje su nam podarile život! Bol osećam kada pomislim koliko je ljudskih sudbina bilo uništeno, koliko su patnje doneli svi ti prošli događaji. Mi, Rusi smo braća sa srpskim narodom. Razmišljajući o 80-godišnjici oslobođenja od nacističkih zavojevača, prisećam se da je istorija ciklična i svi mi zajedno ne smemo dopustiti da se njene tamne stranice ponove. To ne smemo dopustiti zbog budućih generacija.
Razgovor vodila Tatijana Rapp
Fotografija: Filip Gurov
