Vladislav Mazankin, tenor
Jevgenija Kravčenko, sopran
Valerij Kaula, bas
Sofija Nekrasova, sopran
Aleksej Pašijev, bariton
Larisa Pominova, mecosopran

Orkestar Opere i teatra Madlenianum

Dirigent: Maksim Valjkov

Više >>>

UMETNOST JE MIR

Svaka osoba je jedinstvena, posebna a opet ista kao i svi ostali. Naš vidljivi, spoljašnji izgled drugačiji je od svih ostalih, naravno, i sve je to dobro i lepo, ali u svakom čoveku postoji našto što pripada samo njemu ‒ ono što je on sam po sebi. To nešto možemo nazvati njegovim duhom ili njegovom dušom. Ili možemo odlučiti da to uopšte ne označimo rečima, već da prosto ostavimo stvar na miru.

Ali, premda smo svi različiti, ipak smo i slični. Ljudi iz različitih delova sveta suštinski su slični, bez obzira na jezik koji govore, na boju njihove kože ili kose.

Ovo može da deluje kao neka vrsta paradoksa: da smo potpuno isti, a ujedno apsolutno različiti. Možda mi predstavljamo paradoks spajajući telo i dušu ‒ tako obuhvatamo i najprizemnije, opipljivo postojanje, ali i nešto što prevazilazi materijalne, zemaljske granice.

Umetnost, dobra umetnost, uspeva da na svoj predivni način poveže nešto potpuno jedinstveno sa univerzalnim. Omogućava nam da drugačije – strano, moglo bi se reći – razumemo kao univerzalno. Time umetnost ruši granice između jezika, geografskih regiona i zemalja. Na taj način spaja ne samo ono što je karakteristično za svakog od nas, već i karakteristike grupa, svake nacije, na primer.

Umetnost ne čini to izjednačavajući naše razlike i čineći nas sve istima, već, naprotiv, pokazujući nam nešto što je drugačije od nas, neobično ili strano. Sva dobra umetnost sadrži upravo to: nešto strano, što ne možemo u potpunosti da razumemo, a u neku ruku, ipak i razumemo. Ona sadrži, da tako kažemo, tajnu. Nešto što nas fascinira i gura preko naših granica, stvarajući pri tome izvrsnost koju sva umetnost mora da sadrži u sebi, ali i do koje mora da nas dovede.

Ne znam bolji način da se suprotnosti spoje. Ovaj pristup je potpuno obrnut od nasilnih sukoba koje često viđamo u svetu, a koji se prepuštaju destruktivnoj težnji da unište sve što je strano, sve što je jedinstveno i drugačije, često koristeći najnemoralnije izume koje nam je tehnologija stavila na raspolaganje. U svetu postoji terorizam. Postoji rat. Jer ljudi takođe imaju životinjsku stranu, vođeni instinktom da vide nekog drugog, stranog, kao pretnju svom sopstvenom postojanju, umesto kao fascinirajuću misteriju.

Na ovaj način, jedinstvenost – razlike koje svi možemo da vidimo – nestaju, ostavljajući za sobom kolektivnu sličnost u kojoj je sve što je drugačije pretnja koju treba istrebiti. Ono što se spolja vidi kao razlika, u, na primer, religiji ili političkoj ideologiji, postaje nešto što treba pobediti i uništiti.

Rat je borba protiv onoga što leži duboko u svima nama: nečega jedinstvenog. Ali, to je takođe i borba protiv umetnosti, protiv onoga što leži duboko u svakoj umetnosti.

Govorio sam ovde o umetnosti uopšteno, ne samo o pozorišnoj ili dramskoj umetnosti, ali to je zato što se, kao što sam rekao, sva dobra umetnost, u suštini, vrti oko istog: uzeti potpuno posebne i jedinstvene stvari i učiniti ih univerzalnim. Spajajući posebno i univerzalno i izražavajući to u umetnosti: ne eliminišući njenu  specifičnost već je naglašavajući, dopušta da ono što je strano i nepoznato jasno zasija.

Rat i umetnost su suprotnosti, baš kao što su rat i mir suprotnosti –  jednostavno je. Umetnost je mir.

Prevod sa engleskog: Dragan Babić

18. maj 2024. u 20h
Mala scena Madlenainuma

Autorski projekat Mie Begović

Žena u ranim pedesetim na samoironičan i duhovit način, priča o svojim iskustvima. Priča o svojim usponima i padovima i kako je samo njen bezuvetni optimizam i vizija boljeg sutra održala u trenucima neizbežnih životnih „neprijatnih” situacija.

Pričajući o svom detinjstvu, odrastanju, kao i „sazrevanju”, jer za nju starenje ne postoji ni kao glagol u hrvatskom jeziku, zabavlja nas svojim odnosom prema profesiji, odnosom sa kolegama, prijateljstvima (kako ženskim tako i muškim), prema „bivšim” tako i eventualno „budućim”.

Profesijom glumica, odgovara na najčešća pitanja koje joj publika, kao i poštovaoci trač rubrika, postavljaju. Od toga kako uspeva da zapamti toliko teksta, kako se bori sa viškom kilograma a mora ući u prošlogodišnji kostim, pa pokušava objasniti i to zašto na ekranu izgleda puno deblje. Slaveći svoj radni jubilej, priseća se anegdota koje su obeležile njenu bogatu karijeru.

Predstava je dobila Prvu nagradu publike na Međunarodnom festivalu monodrame u Bitolju, Makedonija.

Photos: Zoran Skrbic

Petak, 15. mart 2024. u 19:30 časova
Velika scena Madlenianuma

PREMIJERA

STEPHEN SONDHEIM

COMPANY

Muzička komedija u dva čina
Roman: GEORGE FURTH

Reditelj: NEBOJŠA BRADIĆ
Dirigent: VESNA ŠOUC

Prevod: IVANA I ZORAN PAUNOVIĆ
Prepev stihova: VESNA ŠOUC, JOVANA JEZDOVIĆ
Scenograf: GEROSLAV ZARIĆ, VLADISLAVA CUNNINGTON
Kostimograf: MARINA MEDENICA
Koreograf: VERA OBRADOVIĆ
Dizajn svetla: SRĐAN JOVANOVIĆ
Dizajn zvuka: DUŠAN ARSIKIN
Dizajn videa: ZVONIMIR JELUŠIĆ
Scenski govor: DR DIJANA MAROJEVIĆ
Scenske borbe: ALEKSANDAR I SLOBODAN PETKOVIĆ

Asistenti kostimografa: MARGARETA ŠOBOTA, IVANA MLADENOVIĆ
Asistent koreografa: IRINA LAZIĆ
Inspicijent: JOVANA GAVRILOVIĆ PENČIĆ

LICA:

Robert: SLAVEN DOŠLO
Sara: VANJA MILAČIĆ
Hari: DANIEL SIČ
Suzan: BRANISLAVA PODRUMAC
Piter: ŽARKO STEPANOV
Dženi: IVANA POPOVIĆ
Dejvid: HADŽI NENAD MARIČIĆ
Ejmi: OLIVERA BACIĆ
Pol: PETAR ĐURĐEVIĆ
Džoen: NATAŠA MARKOVIĆ
Lari: NIKOLA BULATOVIĆ
Marta: TANJA ŽIVKOVIĆ
Kejti: TATJANA DIMITRIJEVIĆ
Ejpril:  JELENA JOVIČIĆ
Plesačica: IRINA LAZIĆ

ORKESTAR OPERE I TEATRA MADLENIANUM

Koncertmajstor: VESNA JANSSENS
Muzička priprema: VESNA ŠOUC
Organizator: ALEKSANDRA STOJADINOVIĆ
Korepetitor: DRAGANA ANĐELIĆ BUNJAC
Sufleri: ZORICA POPOVIĆ, JANA ČUBRILOVIĆ, RUŽICA MILETIĆ
Priprema titlova i titlovanje: DRAGAN STEVOVIĆ, GAVRILO RABRENOVIĆ
Tehnički direktor: MARKO VUSIĆ
Majstor scene: MILAN ĆIRIĆ
Realizacija svetla: VLADIMIR KRUNIĆ
Audio realizacija: DUŠAN ARSIKIN
Video realizacija: ZVONKO JELUŠIĆ
Šef maskersko - vlasuljarske radionice: MIRJANA RAKIĆ
Garderoba: TANJA VUKSANOVIĆ, MILADIN PAVIĆEVIĆ

Fotografije: Zoran Škrbić

Nedelja, 14. april u 20 časova                      
Mala scena Madlenianuma

ŽENSKI RAZGOVORI

Gostovanje iz Amsterdama

Tekst: Duško Radović

Režija: Margareta Tabaroši

Igra: Olja Lopušanski, Tihomir Stanić (glas)

 Više >>>

Narednih dana blagajna u Zemunu, Glavna 32, radiće po sledećem rasporedu:

Petak, 1. mart od 12 do 20 časova

Subota, 2. mart od 18 do 20 časova

Nedelja, 3. mart od 18 do 20 časova

Ponedeljak, 4. mart od 12 do 20 časova

Utorak, 5. mart od 12 do 20 časova

Sreda, 6. mart od 9 do 16 časova

Četvrtak, 7. mart od 9 do 16 časova

Petak, 8. mart od 9 do 16 časova

Hvala na razumevanju.

Blagajna u Muzeju Zepter, Knez Mihailova 42:
četvrtak, 15.2. radi od 15 do 20 časova
petak, 16. 2. radi od 12 do 20 časova

Blagajna u zgradi Madlenianuma, u Glavnoj 32, neće raditi u toku praznika.