Zgrada u kojoj se danas nalazi MADLENIANUM započeta je tokom pedesetih godina, a stavljena u funkciju sedamdesetih godina prošlog veka, kao zemunska scena Narodnog pozorišta. Originalni arhitektonski i tehničko-tehnološki koncept objekta pre je svojom sveopštom reduktivnošću nalikovao modelu socrealističkog doma kulture nego savremenom teatru. Eksploatacioni period od tridesetak godina, tokom kojeg nije mnogo ulagano, a posebno degradirajući period devedesetih (kad ova zgrada čak postaje tržni centar), učinio je svoje. Kada se MADLENIANUM, kao tada nova institucija, 1998. godine uselio u zgradu Pozorišta u Zemunu, zatečen je jedan potpuno oronuo, dotrajao i devastiran objekat.

Odlukom osnivača, gospođe Zepter, pokrenut je proces kapitalne fazne rekonstrukcije, čiji je osnovni cilj bio da se objekat ne samo dovede u funkciju, već i saobrazi sa duhom vremena, novim tehničkim mogućnostima, a samim tim i omogući ostvarenje najsloženijih umetničkih scenskih zahvata, koncepata i postavki. Danas  možemo reći da su ta stremljenja u potpunosti ostvarena i da MADLENIANUM nesumnjivo predstavlja jednu od najreprezentativnijih pozorišnih zgrada, ne samo u Beogradu i Srbiji, već i u širem regionu.

Novim arhitektonsko-urbanističkim rešenjem (delo akademika prof. arh. Ivana Antića) – modernim, ali istovremeno i brižljivo uklopljenim u ambijent i kontekst starog Zemuna – naglašen je izuzetan značaj javne funkcije pozorišta, ali su reafirmisani i  potencijali mesta. Ovaj kvalitet naročito je vidljiv u rešenju pjacete ispred objekta, koja je senzibilno tretirana kao prostor preklapanja spoljnog i unutrašnjeg, pa se ukazuje kao proširenje foajea, ili, pak, kao svojevrsna urbana pozornica.

Dominantna pozorišna funkcija tehnološki je zaokružena preoblikovanjem ulaznih partija: sale, prostora, umetničkog i tehničkog ansambla i dr. Međutim, bogatstvo nove zgrade MADLENIANUMA je i u brojnim, skoro nesagledivo alternativnim mogućnostima korišćenja prostora.

Enterijeri velike sale (arh Zorana Stojnić-Šerbanović) u kojoj je, sem partera, formiran i potpuno novi prsten loža na nivou galerije (sa ukupnim kapacitetom od oko 500 mesta), kao i foajea, Belle Etage i holova (arh. Branko Urošević), svojim elegantnim arhitektonskim rečnikom, prirodnim materijalima, bojama, osvetljenjem i komforom svake vrste, pripremaju nas i uvode u svet imaginacije koji se stvara na pozornici. 

U vremenu u kojem živimo pregalaštvo u kulturi je posebno dragoceno budući da životu daje smisao i draž koji mu svakodnevica često uskraćuje. Kamerna opera, sadašnja Opera i teatar MADLENIANUM nastala je u najteža vremena za Beograd i Srbiju, u vreme kada na ulicama nije bilo smeha, na scenama vrlo malo radosti, a u teatrima tek nešto više pribežišta za nezadovoljne i razočarane gledaoce. MADLENIANUM je trebalo da bude novo mesto na kulturnoj mapi Beograda i Zemuna, mesto gde će se se razigravati kreativne snage, gde će se zadržati i vratiti kreativni stvaraoci, da bi na sceni nove opere pratili umetničke trendove u svetu i sve nas zastupali na način na koji možemo biti ponosni. Sve je to MADLENIANUM u prvih šest godina i postao, a ovaj cilj na taj način bio je ostvaren. Nekadašnja Kamerna opera danas ulazi u novi i sasvim obnovljeni prostor, sa najsavremenijom opremom za izvođenje i realizaciju pozorišnih i operskih predstava. Scenska tehnika, koja je u sasvim obnovljenu zgradu nekadašnjeg pozorišta u Zemunu ugrađena, predstavlja poslednju reč tehnike, upravo prema standardima koje je ZEPTER INTERNATIONAL ostvario poslujući u više od četrdeset zemalja i na četiri kontinenta. Ali, tehnika ne može napraviti umetnost, ona je može samo pomoći.

Umetnost prave ljudi, stvaraoci sa idejama koje traže prave uslove. Često se govorilo kako našim talentima treba podrška da bi bili ravnopravni sa onima u ostatku ujedinjene Evrope, pa i bolji. Još češće se dodavalo kako nam upravo prave mogućnosti nedostaju da se realizuju stvarne umetničke ambicije koje nam nikad nisu nedostajale. Nova scena Opere i teatra MADLENIANUM širom otvara vrata našim stvaraocima, jer u ovom času nema savremenije zgrade jedne Opere i teatra nigde u Evropi.

Došao je čas da postanemo umetnička i kulturna sila. Mi to možemo, jer to oduvek želimo i znamo da pripadamo Evropi.

Beograd, april 2005.
Madlena Zepter, osnivač Opere i teatra MADLENIANUM

Madlena Zepter

Posle Miše Anastasijevića, Nikole Čupića, Velimira Todorovića, Milana Kujundžića-Aberdara, Nikole Spasića, Ilije Milosavljevića-Kolarca, Sime Andrejevića-Igumanova i drugih srpskih zadužbinara i pokrovitelja naše umetnosti i nauke u 19. i 20. veku, u poslednjoj deceniji prošloga veka srpski narod je dobio još jednog svog uglednog dobrotvora i darodavca - Madlenu Zepter.
Pored Fonda za stipendiranje najtalentovanijih đaka i studenata do dvadeset i pet godina starosti i Fonda iz kojeg se podržavaju i sponzorišu najbolji i najznačajniji projekti iz oblasti nauke, tehnike, medicine, sporta i umetnosti, sigurno da je najveći, najvažniji, najkorisniji i najskuplji donatorski poduhvat Madlene Zepter stvaranje i finansiranje rada Opere i teatra MADLENIANUM. To je prva privatna opera u Evropi posle Drugog svetskog rata, Opera i teatar Madlenianum u Zemunu, čiji je ona osnivač, graditelj i jedini donator.

Opera i teatar MADLENIANUM osnovan je 1997. godine, kao prva privatna opera u ovom delu Evrope.
Osnivač i donator MADLENIANUMA je gospođa Madlena Zepter, čija ulaganja u kulturu i umetnost predstavljaju najveći savremeni mecenat u ovoj oblasti, ne samo u našoj zemlji već i u evropskim razmerama, uopšte.
MADLENIANUM je organizovan kao model novog muzičko scenskog pozorišta kod nas bez sopstvenog ansambla, ali sa stalnim organizaciono upravnim aparatom i tehničkom ekipom.