ŽORDI ROIG

ŽORDI ROIG se rodio 1960. u španskom gradu Leida. Pod uticajem oca, već se od ranog detinjstva bavio primenjenom umetnošću. Godine 1976. seli se u Barselonu, gde na Institutu del Teatre izučava scenografiju i umetnost marioneta, a ujedno se školuje za igrača. Nakon školovanja započeo je karijeru kao igrač, scenograf i kostimograf. Svoju igračku karijeru okončao je 1987, da bi se u potpunosti posvetio scenografiji. Iste godine je pozvan da svoje radove izloži na IV Bijenalu.

Između 1987. i 1991. godine izradio je veoma zapažene scenografije za balet pod vođstvom Maje Pliseckaje - Lirico Nacional, zatim za Lolu Greco i Lanónima Imperial. Za Balet iz Štutgarta izradio je scenografije za «Emty place» (1992), «Los Noces» (1994) i «Elle e(s)t moi» (1999), za Balet Bečke državne opere «La Chambre» (1994), «Sacre» i «Labudovo jezero» Rudolfa Nurejeva (1996), «Thin Air» i «Alles Walzer» (1997), «Wolfgang Amadé» i «Sedam poslednjih reči» (1998), kao i za «Bajaderu» (1999), za Les Ballets de Monte-Carlo «Watching Waterz» (1994), te za Balet Nemačke opere iz Berlina «...senke čežnje...» i za «Last Blues» (1998).

Kostimograf Žordi Roig radio je kostime za mnoge predstave, među kojima i za Balet iz Štutgarta, Balet Bečke državne opere, za igre Novogodišnjih koncerata Bečkih filharmoničara, te za balete Vladimira Malakova («La Spectre de la Rose», «Narcisse» i «Louis XIV»). U njegove radove ubrajaju se i «Verdi – balet «Maskenbal» u Bečkoj državnoj operi, zatim «Quintett» Heinza Spoerlia u Zirihu i «Bajadera» berlinske Lindenopere.