REBEKA VILHAJT

GODIŠNJICA

Premijera 18. oktobar 2023, reprize 29. i 31. oktobar 2023.

Naša prva premijera u sezoni 2023/2024 je drama GODIŠNJICA u dramatizaciji Rebeke Vilhajt i prevodu Olivere Đorđevića. Pred nama je komad o važnim i prelomnim životnim pitanjima, poput: Hoćemo li život proživeti po pravilima koje je neko napisao za nas? Hoćemo li ući u formu života koju su nam skrojili naši roditelji ili neki drugi autoriteti? Hoćemo li pristati da budemo u konvencijama odrekavši se onoga što nam srce govori? Komad GODIŠNJICA koju će publika Madlenianuma moći da gleda na Velikoj sceni od 18. oktobra, i u repriznim izvođenjima 29. i 31. oktobra govori o mladoj koja se ne pojavljuje pred oltarom. Njeni roditelji su na ivici nervnog sloma…ili, eventualno, dobrovoljnog izgnanstva. Venčanje koje je umalo otkazano. Brak koji zamalo nije sklopljen. i neočekivani preokret u poslednjem trenutku! Posle četvrt veka, proslava godišnjice tog istog braka. Isto mesto, isti hotel, ista soba, isti ljudi… Ili nisu isti…? I je li isti i njihov brak? Ima li šta istinski da se slavi? Ili bi i ovog puta, neočekivano, nešto moglo da krene naopako?

Ono što Madlenianum kroz GODIŠNJICU pruža svojoj publici je komedija puna topline i tema prisnih svim generacijama: onima koji su pred brakom, onima koji su pred venčanjima svoje dece, a ponajviše onima koji su na nekoj bračnoj raskrsnici. Komad Rebeke Vilhajt je prepun duhovitosti koje će pružiti svima jedno radosno veče, ali i pokoji sentimentalni uzdah ili čak suzu u identifikaciji sa bogato osmišljenim likovima.

Autorski tim predstave Godišnjica čine reditelj Petar Jovanović, scenograf Damjan Paranosić, kostimograf Milica Grbić Komazec i kompozitor Bojan Milinković. Za scenski pokret zadužen je Danilo Milovanović, a za scenski govor Milica Janketić. Dizajner svetla je Srđan Jovanović. Glavna junakinja komada Mimsi poverena je glumici Vanji Milačić, a pored nje publika će u raskošnim vrcavim ulogama gledati i Ljubinku Klarić, Srđana Karanovića, Stefana Bundala, Tamaru Aleksić i Ljubomira Bulajića.

Drama Rebeke Vilhajt smešta radnju u Njujork. Prvi čin komedije se dešava 1968. godine. To jeste godina velikih društvenih promena u Americi, kao i celom svetu, kada se prevashodno mlađa generacija pobunila protiv ustaljenih društvenih normi i zahtevala sistemske promene u načinu na koji se globalno društvo razvija. Drugi čin komada odvija se 1992. godine, dvadeset četiri godine kasnije. Mimsi iznajmljuje isti hotelski apartman sa željom da proslavi godišnjicu braka sa Semom i „rekonstruiše" njihovu prvu bračnu noć. Međutim, uskoro shvatamo da njihov brak nije srećan kao što smo očekivali.

Petar Jovanović rođen je 1981. godine u Novom Sadu. Studije režije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Bore Draškovića. Tokom studija angažovan je kao asistent reditelja u Srpskom narodnom pozorištu. Takođe, njegove studentske predstave igraju se na repertoarima Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta, a studentski filmovi prikazuju se na više domaćih i stranih festivala. Diplomirao je 2004. godine dokumentarnim filmom Zemlja vajaje, koji je prikazivan na brojnim festivalima i osvojio je nekoliko nagrada, među kojima je i Zlatna medalja grada Beograda na 52. Festivalu kratkog metra. Zemlja vajaje ušla je u zbirke Muzeja Vojvodine, Etnografskog muzeja u Beogradu i Etnografskog muzeja u Budimpešti. Na poziciji pomoćnika reditelja učestvovao je u realizaciji dugometražnih igranih filmova i TV serija (Žurka Aleksandra Davića, Kao rani mraz Đorđa Balaševića, Snevani snegovi Zoltana Bičkeja itd.). Kao TV reditelj bio  je angažovan na projektima RT Vojvodine, kao i nezavisnim produkcijama. Bavljenje dokumentarnim filmom nastavlja i kao saradnik Muzeja Vojvodine, ali i Memorijala „Isidor Bajić”. Među njegovim radovima u pozorištu nalaze se naslovi kao što su Emigranti i Policija, ili čemu sve ovo? Slavomira Mrožeka, Parastos u belom, Miroslava Antića, Bog masakra Jasmine Reze, Državni posao D. Banjca, N. Škorića i D. Ćirjakovića, Danas nam je divno dno D. Ljubičića i V. Žanetića, Govorna mana, Gorana Markovića, Bilbord Majkla Vukadinovića, Buba u uhu Ž. Fejdoa, Sakati Bili sa Inišmana M. Mekdone, Bog V. Alena, Revizor N. Gogolja, Mračna komedija P. Šefera, Dva u jedan R. Kunija. Njegove predstave doživele su brojna izvođenja u svojim matičnim kućama, kao i na gostovanjima u zemlji i regionu. Od 2017. godine predavač je na smeru Kreativna produkcija fakulteta FEFA u Beogradu, gde je 2022. godine izabran u zvanje vanrednog profesora.

22. septembar u 19.30 časova
Velika scena Opere i teatra Madlenianum

Na našu scenu se ponovo vraća koncertna predstava Svetlosti pozornice. Ovaj projekat, koncipiran kao koncert u obliku predstave, nastao u otežanim uslovima rada za vreme korona pandemije, pokazao se kao uspešan spoj najvećih hitova Madlenianuma i šaljivog teksta kao vezivnog tkiva između numera.

Svetlosti pozornice je predstava zamišljena kao pozorište u pozorištu, odnosno predstava u predstavi i kao generalna proba pred premijerno prikazivanje, a muzičke numere prikazuju najlepše arije, duete, muzička intermeca i songove koji su izvođeni na našoj sceni od nastanka ove Kuće. Kroz rafinirane tekstove i dijaloge, prikazuje se i mali osvrt na istorijat Madlenianuma, a sve to prikazano kroz muzička  ostvarenja umetnika koji su i inače nosioci muzičkog repertoara pozorišta – Branislava Podrumac, Mina Gligorić, Vasa Stajkić i Dušan Svilar, uz vrhunsku saradnju gudačkog kvarteta Habanera i pijanista Milivoja Veljića i Dragane Anđelić Bunjac.

Premijera ove koncertne predstave održana je u februaru 2021. godine u skoro pa nemogućim uslovima rada. Ali, uz saradnju sa rediteljem koncerta Robertom Boškovićem i dramaturgom Igorom Weidlichom, napravili smo koncertnu predstavu za koju su i publika i mediji i stručna kritika bili nepodeljeni – da je ovo veče za uživanje, pamćenje i razonodu i da ovakav program mora pronaći mesto na redovnom repertoaru Madlenianuma.

I najzad je došao trenutak da poslušamo i publiku i kritiku! Nakon nekoliko izvođenja u sezoni 2020/2021. kao i nekoliko gostovanje ovog programa u gradovima širom Srbije, sa njim otvaramo Sezonu 2023-2024, 22. septembra 2023. Karte možete nabaviti po promotivnoj ceni od 29. juna.

Branislava Podrumac, sopran, višestruko je nadarena umetnica velike moći transformacije koja sa podjednakom lakoćom vlada scenom u operskim, operetskim, mjuzikl, pa čak i dramskim ulogama. Diplomirala je solo pevanje na FMU u Beogradu, u klasi profesorke Radmile Smiljanić. Usavršavala se na brojnim majstorskim kursevima. Na operskoj sceni je debitovala 2003. godine kao član Operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu naslovnom ulogom u Pučinijevoj Sestri Anđeliki. Široj javnosti postala je poznata nakon tumačenja glavne uloge (Ja) u hit mjuziklu Rebeka Silvestera Levaja, za koju je dobila nagradu UMUS-a za najboljeg mladog umetnika u 2012. godini. Ovom ulogom započela je uspešnu saradnju sa operom i teatrom Madlenianum, gde tumači uloge Metela u opereti Pariski život, Hane u opereti Vesela udovica, Nede u operi Pajaci, Eponine u mjuziklu Jadnici, Franci u opereti Bečka krv, Papagene u verziji Čarobne frule za decu, Ore u operi Suton Stevana Hristića, kao i dramsku ulogu Vide u predstavi Male tajne u režiji Gorana Markovića. Poznata je i po koncertnim izvođenjima. Posebno mesto u njenoj karijeri prestavljaju negovanje tradicionalne i duhovne muzike, ali i izvođenje savremenih dela klasične muzike. Članica je nekoliko ansambala sa kojima redovno nastupa na koncertima, festivalima i prigodnim kulturnim manifestacijama od kojih se izdvajaju: Libercuatro specializovan za izvođenje tango muzike, kao i Trio Casablanca i No Boundaries duo sa repertoarom filmske i popularne klasične muzike. Branislava je poznata po edukativnom radu u programima Beogradske filharmonije (koncertna svita Hari Poter i čarobnjakov kamen 2006, 2016 i 2018) i Opere i teatra Madlenianum (Čarobna frula za decu 2013). Takođe je bila glavni protagonista dokumentarno–igranog filma Gorana Paskaljevića Beograd: Otići ili ostati (2002) u produkciji nemačko–francuske televizije Arte, i glavni protagonista dokumentarnih TV filmova: Od Boga dar (1997) i Boja duše (2019) autora Vladimira Perovića. Članica je Udruženja muzičkih umetnika Srbije sa statusom samostalnog umetnika.

Mina Gligorić, sopran, je osnovne i master studije solo pevanja završila u klasi prof. Katarine Jovanović na FMU u Beogradu. Proglašena je za najboljeg studenta u 2014/2015. godini. Dobitnik je brojnih nagrada, a ističe se nagrada za najboljeg mladog izvođača u 2019.godini, koju dodeljuje revija “Muzika klasika”. Usavršavala se sa istaknutim imenima među kojima su Olga Makarina iz Metropoliten opere, Dejvid Gaulend iz Rojal opere, Vladimir Redkin iz Baljšoj teatra, Marjana Lipovšek i drugi. Interpretirala je više od 9 solističkih uloga za godinu dana, među kojima se izdvaja uloga Koštane u istoimenoj operi Petra Konjovića, koju je premijerno izvela na sceni Narodnog pozorišta posle 60 godina od poslednjeg izvođenja. U pozorištu Madlenianum debitovala je kao Pamina u Čarobnoj fruli, Kozet u Jadnicima i Valensijen u Veseloj udovici, a u ovoj sezoni i kao Hana Glavari u prethodno spomenutoj opereti i Fantin u Jadnicima, i kao Ketrin Hajat u brodvejskom mjuziklu Poslednjih pet godina. Trenutno je angažovana u Pozorištu na Terazijama, kao Kristin u mjuziklu Fantom iz Opere, a debitovala je i u novom naslovu pozorišta Madlenianum, kao Gabrijel u Ofenbahovoj opereti Pariski život. U Zvezdara teatru deo je glumačke postave u predstavi Feliks. Neguje i savremeno umetničko stvaralaštvo, te je ove sezone bila i deo Rosi festa i projekta koje je organizovala SANU, izvodeći kompozicije srpskih autora. U oblasti pedagogije, bila je profesor pevanja u muzičkoj školi „Kosta Manojlović”, a sada se posvećuje i tehnici popularnog pevanja koja nije dovoljno razvijena na ovim prostorima.

Vasa Stajkić, bariton, prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta. Studije počeo na Odseku za solo pevanje Akedmije umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Milice Stojadinović, a nastavio na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Violete Pančetović Radaković. Od 2001. godine je stalni član Opere SNP-a. U Madlenianumu je debitovao u operi Pajaci, 2011, kao i u operi Don Đovani, a veoma uspešno nastupa u operetama Vesela udovica i Pariski život. Njegov operski repertoar čine vodeće uloge u operama: Vaskrsenje, Knez Ivo od Semberije, Rigoleto, Simon Bokanegra,Travijata,Ero s onoga svijeta, Faust, Pop Ćira i pop Spira, Vladimir i Kosara, Lučija od Lamermura, Ljubavni napitak, Pozorišne zgode i nezgode, Posljednji ljetni cvijet, Kneginja čardaša, Čarobna frula, Karmina Burana, Boemi, Madam Baterflaj, Seviljski berberin, Pepeljuga, Pikova dama, Slepi miš. Dobio je nekoliko godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta: za izuzetno umetničko ostvarenje, ulogu Don Đovanija u istoimenoj operi V. A. Mocarta 2009, za skladnu i ubedljivu kreaciju uloge Simona Bokanegre u istoimenoj operi Đ. Verdija 2014 i za ulogu Kneza Ive na koncertnom izvođenju opere Knez Ivo od Semberije I. Bajića 2016, kao i nagradu „Muzika Klasika“ za 2019. godinu u kategoriji Muški izvođač godine.

Dušan Svilar, tenor, rođen je u Subotici. Diplomirao je na osnovnim i master akademskim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, ulogom Lenskog iz opere Evgenije Onjegin P.I. Čajkovskog, na smeru za solo pevanje u klasi mr Anete Ilić red. prof. U muzičko-scenskim delima nastupa u ulozi Fantoma iz Opere u istoimenom mjuziklu Endru Lojd Vebera, u Pozorištu na Terazijama, u ulozi Dejana u mjuziklu ,Crni leptir, i u ulozi Dragutina Dimitrijevića Apisa u mjuziklu Tajna Crne ruke u režiji Ljubiše Ristića, u produkciji KPGT. Nastupa kao solista sa orkestrom Ministarstva odbrane ,,Stanislav Binički“, Novosadskim Big Bendom, Subotičkom filharmonijom, Zrenjaninskom filharmonijom, Vojvođanskom filharmonijom, Kalinjngradskom filharmonijom i drugim orkestrima u regionu. Pozajmio je glas princu Eriku u Maloj sireni i princu u Snežani i sedam patuljaka. Učesnik je velikog broja muzičkih festivala gde je osvojio nagrade publike i žirija u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Belorusiji i u Rusiji.

Duodrama Pluća savremenog britanskog autora Dankana Mekmilana, u režiji Ivana Vukovića i izvođenju Suzane Lukić i Gorana Jevtića gostuje 1. juna u Švedskoj, u teatru Teatron u Malmeu (Lundu).

Ubrzo će predstava imati i mini turneju po Srbiji, gde će 13. juna i 3. jula nastupiti u Hotelu Zepter u Vrnjačkoj banji, a 22. juna u Domu kulture  „Miroslav Buca Mirković“, na festivalu „VIII Bucini pozorišni dani“ u Aleksandrovcu.

U Madlenianumu, predstavu možete gledati 26. juna.

Za poslednji Happy Day u ovoj sezoni, najavljujemo 4 dana sa velikim popustima.
Happy Days će trajati od četvrtka 25. maja do nedelje, 28. maja.

Predstava FELIKS I DORIS, čija su izvođenja otkazana prethodne nedelje, biće na repertoaru 16. maja sa početkom u 20 časova na Maloj sceni Madlenianuma.

Povodom tragičnih događaja i ove nedelje otkazujemo sledeće predstave:

• 9. maj HAZARSKI REČNIK – LOVCI NA SNOVE
• 10. maj DA KRENEMO ISPOČETKA
• 12. maj TURANDOT

.
Karte za ove predstave NE VAŽE za sledeća izvođenja istih predstava. Potrebno ih je vratiti na blagajne u Madlenianumu, Glavna 32 ili Muzeju Zepter, Knez Mihailova 42.
Rok za vraćanje karata je 19. maj. 

Svima koji su kupili karte online, novac će biti vraćen na račune u roku od 5 do 7 dana, u zavisnosti od banke.

Sa repertoarom nastavljamo od ponedeljka, 15. maja.
Otkazana predstava FELIKS I DORIS biće na repertoaru 16. maja.

Poštovana publiko,

Usled današnjeg tragičnog događaja, otkazujemo sva izvođenja planirana za ovu sedmicu:

- 3. maj FELIKS I DORIS
- 4. maj PARISKI ŽIVOT
- 5. maj VALCER PORUČNIKA NIDRIGENA
- 6. maj DOLCE VITA
- 7. maj FELIKS I DORIS

Rok za vraćanje karata je 19. maj. 

Za sve dodatne informacije pozovite blagajnu na broj 316 27 97 ili 21 80 400.

Blagajna u Knez Mihailovoj 42,  Muzej Zepter:

Subota, 30. decembar - od 10 do 20 časova
Nedelja, 31. decembar - od 10 do 15 časova
Ponedeljak, 1. januar: ne radi
Utorak, 2. januar: od 15 do 20 časova

Subota, 6. januar - od 10 do 15 časova
Nedelja, 7. januar - ne radi 
Ponedeljak, 8. januar - ne radi

Blagajna u zgradi pozorišta u Zemunu:

Subota, 30. decembar - ne radi 
Nedelja, 31. decembar - ne radi 
Ponedeljak, 1. januar: ne radi
Utorak, 2. januar: ne radi

Subota, 6. januar - ne radi 
Nedelja, 7. januar - ne radi 
Ponedeljak, 8. januar - ne radi