VELIKI GETSBI Hrista Bojčeva

Vrsni dramatičar Hristo Bojčev je jedno od najznačajnijih dela američke književnosti, roman „Veliki Getsbi“ S.F. Ficdžeralda, pretočio u pozorišnu formu. Kroz istoimene filmove Sidnija Polaka (sa Robertom Retfordom u glavnoj ulozi) i Baza Lurmana ( sa Leonardom Dikaprijem kao Getsbijem) roman je dokazao svoju nesumnjivu filmsku podatnost. Hristo Bojčev pronašao je pravi teatarski ključ za pričanje velike priče, u nekom smislu – ključ dijametralno suprotan onom koji imaju odlični pomenuti filmski scenariji. Hristo Bojčev razgrće atraktivnost masovnih skupih zabava koje je Getsbi u vreme prohibicije priređivao u svom velelepnom njujorškom domu i dolazi do snažnog uporišta za svoju dramu u Ficdžeraldovoj pre svega antiratnoj ljubavnoj priči između Getsbija i njegove Dejzi.

Hristo Bojčev utemeljuje svoju dramu na činjenici da su dva glavna junaka, Džej Getsbi i Nik Karavej, bili vojnici u Prvom svetskom ratu, a taj rat je iz korena promenio njihove živote. I svi ostali likovi u drami svu na svoj način poredni ratni stradalnici. Ima li vremena u kojem nema smisla progovoriti protiv rata? Ima li smisla u remek delu „Veliki Getsbi“ u današnjem trenutku akcentovati nešto drugo, a ne potrebu da sačuvamo ljude od ratnog zla? Džej Getsbi bio je spreman da sve, pa i svoj život, da za ženu koju je voleo. Snaga njegove ljubavi nesumnjivo uzdiže priču u potresne visine koje su važne kad je melodramski žanr u pitanju.

U stvaranju izuzetno zahtevnih uloga glumačku ekipu predvodi Ivan Bosiljčić kao Getsbi. U ulozi Dejzi biće Tamara Aleksić, a u ulozi Nika Karaveja Ljubomir Bulajić. Na sceni će publika gledati još i Miloša Timotijevića, Borku Tomović, Sofiju Juričan, Milana Čučilovića, Milicu Janketić, Maju Lukić, Radomira Nikolića, devojčice Dunju Kaplarević i Kristinu Kesler, kao i psa Džonija. Autorski tim čine reditelj Ana Radivjoević  Zdravković, scenograf Dejan Pantelić, kostimograf Jelena Stokuća i kompozitor Janja Lončar.

Manuel de Falja, Hoakin Rodrigo, Emilio de Diego, Moris Ravel

balet u dva dela

Režija, koreografija, scenografija i izbor muzike: Krunislav Simić

Kostimograf: Ružica Ristić, Dizajn svetla: Srđan Jovanović, Asistent i korepetitor koreografa: Gordana Simić

Krvava svadba

Leonardo  ...................... Jovan Veselinović
Mlada  ............................ Ana Pavlović
Mladoženja  ................... Igor Pastor
Leonardova majka  ........ Nada Stamatović
Leonardova žena ............ Brankica Mandić
Ciganka - pripovedač ...... Milan Rus

Baletski ansambl: Jovica Begojev, Branko Sarić, Bernardo Badano, Nicola Bianco, Miloš Marijan, Tijana Šebez, Jovana Nestorovska, Dejana Zlatanovski, Jovanka Zarić, Ada Raspor

Bolero

Devojka .............. Gordana Simić
Mladić ................. Milan Rus

Baletski ansambl: Jovica Begojev, Branko Sarić, Bernardo Badano, Nicola Bianco, Miloš Marijan, Tijana Šebez, Jovana Nestorovska, Dejana Zlatanovski, Jovanka Zarić, Nada Stamatović, Ada Raspor, Brankica Mandić

Drama Krvave svadbe F.G. Lorke inspirisala je koreografa Krunislava Simića koji je u njoj čuo muziku i naslutio  pokret, buru strasti  vrtlog osećanja.
U likovima Lorkine drame, duboko suprotstavljenim i kontrastnim, pojavljuju se glavni motivi i elementi koji su mesec i smrt, kao simboli sudbine.
Žena i ženska duša glavni su i dodirni elementi drame i baletske igre koja se razvejava na muzici najvećih španskih kompozitora i onih koji su se inspirisali španskim folklorom (Hoakin Rodrigo, De Falja, Ravel )

U Boleru, čuvenom Ravelovom delu, orgijastičnom i čulnom, strast polako zauzima devičanske prostore narastajući  do kulminacije u  snažnim i strašću nabijenim prostorima čovekove seksualnosti.
Kosmos i kosmičko, večno i ljudsko, neograničeni prostori erotskog samo su podloga strastvene igre i plesa. Španski cigani, lepe ciganke, sevanje noževa na mesečini, ljubav, ljubomora, patnja i čežnja samo su okvir uzbudljivih dogadjaja izraženih ljudskim telom, akcijom, plesom gradeći baletsko-dramsku prozu visokog naboja.

Magija koja iza reči LOLITA stoji, a koja podrazumeva mešavinu čednosti i erotičnosti, ne jenjava još od nastanka romana „Lolita“ Vladimira Nabokova, objavljenog 1955. godine. Roman tog velikog rusko-američkog pisca smatra se jednom od najkontreverznijih knjiga dvadesetog veka. Roman je uz česta puritanska mišljenja osporavan, ali vrhunski književni kritičari, uprkos kontraverznosti teme, nikad nisu osporili visoko literarno dostignuće Nabokovljeve „Lolite“.

U celom svetu su kroz film, kroz dramu i kroz balet postojale brojne izvedbe ove priče o tridesetosmogodišnjem profesoru književnosti Hambertu Hambertu koji se zaljubljuje u dvanaestogodišnju Dolores Hejz čiji je nadimak Lolita (nimfica). Lolita je ćerka Hamnbertove stanodavke kod koje iznajmljuje sobu. On svoju zaljubljenost u nju racionalno definiše kao buđenje uspomene na svoju prvu ljubav iz dečačkih dana, Anabel, koja je umrla od tifusa. Kad stanodavka Šarlota pogine, s obzirom da ju je Hambert oženio, on preuzima starateljstvo nad Lolitom sa kojom kreće na svojevrstan road trip po Americi.

Talentovana ekipa mladih pozorišnih umetnika priprema za Malu scenu „Madlenianuma“ svoje gledanje na ovu ljubavnu priču koja još više dobija na inrigantnosti u sadašnjem trenutku u kojem se pitanja ljudskih prava iznova ispituju. Reditelj predstave Jovana Tomić u ovim novim vremenima gde se i granice ulaska u pubertet menjaju, kao i načini komunikacije među generacijama, nalazi nove pristupe i nova tumačenja Nobokovljeve kontraverzne ljubavne priče. Prvi saradnici Jovane Tomić su dramaturg Dimitrije Kokanov, kostimograf Darinka Mihajlović i koreograf Maja Kalafatić. Glumačku ekipu u ulozi Hamberta predvodi Bojan Žirović, a u naslovnoj ulozi publika će gledati mladu Anu Mandić. Ostale uloge dodeljene su Irmi Milović i Peđi Marjanoviću.

Projekat „Lolita“ izabran je na Konkursu „Madlenianuma“ koji je bio namenjen mladim pozorišnim stvaraocima, a podržalo ga je i Ministarstvo kulture Republike Srbije kao jednu od značajnih predstava mladih autora u 2015. godini. Premijera „Lolite“ planirana je za 14. novembar. „Madlenianum“ je pozorište koje je spremno za provokaciju koju su mladi autori ponudili svojom idejom da realizuju Nabokovljevo delo na sceni, a sigurni smo da je i beogradska pozorišna publika spremna za taj događaj!

Režija Ivana Vujić

Dramaturg Slavenka Milovanović
Scenograf Kosta Bunuševac
Kostimograf i video Svetlana Volic
Koreograf Isidora Stanišić
Dizajner svetla Srđan Jovanović
Muzički saradnik Gorjana Stoiljković
Video snimak Londona Helena Kominac
Lektor Ljiljana Mrkić Popović
Asistent režije Milja Mazarak
Asistent scenografa Dušica Knežević
Asistent kostimografa Tijana Sićević

LICA

Miloš Crnjanski......................................................Tihomir Stanić
Vida Crnjanski................................................Danica Maksimović
Ivo Andrić, Prvi engleski gospodin, Kritičar Marko Car,
Prvi gospodin iz emigrantske organizacije,
Mašinovođa...................................................Nebojša Kundačina
Mladi Crnjanski..........................................................Joakim Tasić
Mlada Vida........................................................Milena Radulović
Alek Braun, Ivo Vejvoda, Maturant, 
vodič kroz London i stanove..................................Jelena Graovac
Maturantkinja, Marija Bugarski novinar.........................Anja Orelj
Maturantkinja, bolničarka......................................Mia Simonović
Lazarević, Drugi gospodin iz emigrantske organizacije,
Maturant.........................................................Dušan Vukašinović
Drugi engleski gospodin, Maturant.....................Nikola Živanović
Plesači.........................Luka Mihovilović, Ana Ignjatović Zagorac,
                                             Nataša Gvozdenović, Vladimir Čubrilo
Pas Aleka Brauna................................................Dom Anđelković

inspicijent Ljiljana Golubović Ivanković
sufler Anka Milić
organizator Vlastimir Repić 
asistent organizatora Vukašin Tomić
majstor pozornice Milan Ćirić
realizacija zvuka Dušan Arskin
realizacija svetla Vladimir Krunić
video realizacija Zvonko Jelušić
šminka i frizura Mirjana Rakić
garderoba Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević

Radionička realizacija opreme Opera i Teatar Madlenianum

Opera i teatar „Madlenianum“ od samog osnivanja dramske scene neguje repertoar koji je tematski obeležen životima i delima velikih istorijskih ličnosti iz sveta umetnosti i nauke. Najnovija dramska premijera (7. novembra, na Velikoj sceni „Madlenianuma“ sa gledalištem na sceni) baviće se životom Miloša Crnjanskog koji nesumnjivo spada u mali broj pisaca koji se ubrajaju u sam vrh srpske književnosti. Dela koja je stvorio njegov potpuno autentičan talenat iz oblasti romana, poezije, drame i eseistike vreme samo potvrđuje kao prava remek dela, te pozorišna predstava o ovom književnom geniju predstavlja misiju koja je od nacionalnog značaja.

Miloša Crnjanskog, već u svojim mladim godinama istaknutog srpskog (i jugoslovenskog) pisca, zajedno sa njegovom suprugom Vidom na početku drame zatičemo u Londonu gde tokom i nakon Drugog svetskog rata živi u izbeglištvu.  „Roman o Londonu“  samog Crnjanskog je baza iz koje se plete čitav komad, jer su Slavenka Milovanović, Ivana Vujić i Miloš Latinović kao autori drame mudro iskoristili činjenicu da je „Roman o Londonu“ velikim delom autobiografska priča našeg velikog pisca. Sumorni momenti u kojima dvoje velikih intelektualaca, Miloš i Vida, diplomatski život menjaju za život u kojem jedva uspevaju da se prehrane svakako su potresni. No, još je potresnije njihovo izgnanstvo u slici političkih zbivanja. Domovina ih odbacuje, stranci ih ne prihvataju, osuđuje ih i bivša i nova jugoslovenska vlast jer ne žele ni jednoj ni drugoj da izraze svoje pripadanje. Bračni par Crnjanski pripada samo jedno drugome i iz te činjenice niče sva poetičnost i snaga dramskog teksta. U teškim vremenima, Miloša i Vidu je spasila njihova ljubav. Miloš u drami kaže da je vera njegove žene u njegovo stvaralaštvo bila presudna da on i u najtežim trenucima života nastavi da piše. A kakva bi šteta za srpsku književnost bila da se to nije desilo!

Iz pozicije ljudi u zrelim godinama koji su odbranili svoj brak i svoje dostojanstvo uprkos svim napadima, Miloš i Vida se sećaju svoje mladosti (tu pisac uključuje mladog Miloša i mladu Vidu kao nove likove) i književnih početaka Crnjanskog. Publika će videti, s jedne strane, romantične momente njihovog upoznavanja i njihovih putovanja, a sa druge strane će ih akteri podsetiti koliko je Crnjanski bio sam i neshvaćen od kritike i kolega kad su njegova dela u pitanju. Čitaoci su ga obožavali, ali su javna priznanja retko stizala.

Drama se završava potresnim povratkom Miloša i Vide Crnjanski u njihovu voljenu zemlju, u Beograd, kroz mnogo otežavajućih okolnosti, skoro u ilegali. Miloš je došao da se u svojoj domovini oprosti od ovozemaljskog života.

Ono bez čega bi drama o Milošu Crnjanskom (i njegovoj Vidi) bila nezamisliva su brojni citati iz njegove poezije i proze. Ti citati činiće da predstava postane jedna poetska freska namenjena književnom velikanu koji zaslužuje sve počasti naroda za koji je stvarao, sa kojim je patio, o kojem je pisao. Predstava ima za cilj da bude snažna i neobična, kakvi su i bili dvoje ljudi o kojima govori.

Predstava „Miloš Crnjanski“ realizuje se u koprodukciji sa „Bitef teatrom“.