RADNO VREME BLAGAJNE

Radno vreme blagajne u Glavnoj 32:

Ponedeljak-petak (kada nema predstave): 9-16 časova
Ponedeljak-petak (kada ima predstava): 9-13 i 18-20 časova
Subota i nedelja (kada ima predstava): 18-20 časova

Telefon: 011/ 316 27 97
E-mail: blagajna@madlenianum.rs

Radno vreme biletarnice u Knez Mihailovoj 42:

Utorak, sreda, četvrtak i petak: 12-20h
Subota i nedelja: 10-20h
Ponedeljkom je muzej zatvoren.

Telefon biletarnice: 011/ 33 00 111 i 011/ 21 80 400
E-mail biletarnice: biletarnica@madlenianum.rs

povratak na Naših 15 godina >

Zaista lep jubilej. Pitam se, zar je moguće da je već prošlo deset godina, a kao da je juče bilo. Ovo govorim zato što sam jedna od umetnica koja je učestvovala u prvoj predstavi ove kuće i to kao Elisetta u Tajnom Braku D. Čimaroze. Tada Madlenianum još nije imao svoje prostorije, pa smo čitav muzički deo spremali u tadašnjoj direkciji u Francuskoj 27a. Uspeh je bio nesumnjiv, pa su iza toga sledile Dve udovice B. Smetane gde sam pevala Carolinu, a kasnije i Fiordiligi u Tako čine sve W. A. Mozarta. Moram napomenuti da je Madlenianum veoma vodio brigu da se svaka predstava dobro pripremi, te su s nama radili svetski reditelji i dirigenti. Sa Madlenianumom sam od samog početka imala dobar odnos kako u ophođenju i uzajamnom respektovanju, tako i na profesionalnom planu. Madlena Zepter je učinila veliko delo time što je Zemunsko pozorište koje je godinama bilo prazno i zapušteno pretvoreno u hram kulture koji sada ima svoj rejting i ide u korak sa dešavanjima u svetu. Madlenianum je otvorio vrata mnogim mladim pevačima, i onima bez scenskog iskustva i učinio mnogo za njihovu afirmaciju. Meni lično Madlenianum je omogućio da se iskažem kao umetnik, a samim tim učinio mnogo da moja karijera ide uzlaznom linijom i da ima vidljive rezultate. Omogućio mi je da upoznam kako se predstave stvaraju u svetu. Madlenianum mi je, najzad, pomogao da kao umetnik budem poštovana, uz kodekse ponašanja koji moraju biti osnov jedne kuće umetnosti, a samim tim i uslov za uspešnu saradnju.

Jasmina Trumbetaš, operska pevačica

Ustanove poput Madlenianuma i treba da postoje, jer je dobro da imamo zdravu i dobru konkurenciju u umetničkom smislu. Balet ne može da opstane samo na sceni Narodnog pozorišta, iako je ona najpogodnija za izvođenje velikih spektakla. Scena poput one u Madlenianumu, otvorena i za drugačije, manje i modernije projekte. Samim tim se može naći mesta i za neku mladu talentovanu osobu koja na brži način može doći do afirmacije. Podsetimo još jednom da su oni koji se profesionalno bave baletom najugroženiji umetnici, jer imaju mnogo manje prostora za ličnu afirmaciju od glumaca, a samim tim i za zaradu.

Konstantin Kostjukov, direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu

Madlenianum je u prethodne dve, tri godine imao nekoliko zaista velikih premijera, prvenstveno opera i baleta kojima je napravio muzički proboj. ne samo u našoj sredini, već i u širim razmerama. O ovim predstavama se dosta govorilo i u inostranim kritičkim krugovima, a pozorište je zabeležilo uspešna gostovanja u svetu. Osim toga, ono što je uvek asocijacija za Madlenianum jeste saradnja sa kvalitetnim izvođačima, bilo da je reč o orkestru ili pevačima. U Madlenianumu, dakle, vladaju visoki profesionalni standardi.

Ivan Jeftić, kompozitor

Može se reći da sam ja u neku ruku pionir Madlenianuma, budući da sam sa ovim pozorištem radio od samih početaka. Za to vreme sam posebno ponosan na dve baletske predstave Orfej u podzemlju, koja je dobila nagradu „Dimitrije Parlić“ i Nižinski-zlatna ptica, koja je postigla zapaženi uspeh na svetskim scenama i na najbolji način prezentovala kuću Madlenianum. Kako znamo da u svetu mnogo manji gradovi imaju mnogo više pozorišta, teatar kao što je ovaj, a pogotovo koji je programski otvoren ka operi i baletu, može biti samo dobrodošao. Mislim da je profil stvaran po ugledu na Srpsko narodno pozorište i Narodno pozorište u Beogradu jako dobar i da kao takav pruža umetnicima raznih profila i generacija mogućnost da se iskažu.

Krunislav Simić, koreograf

Sa Madlenianumom sarađujem od njegovih početaka kao neko ko je spremao mlade ljude koji su u ovom pozorištu dobili svoju prvu šansu. Neki od njih danas pevaju u Operi Narodnog pozorišta. Posebno je značajno što mladi ljudi na ovaj način dobijaju šansu da rade sa istaknutim rediteljima, i da uz to i dobro zarade. Mislim i da je najnoviji projekat ovog pozorišta, mjuzikl Les Miserables, dobar način da se publici, a pre svega zemunskoj publici, približi umetnost, jer iako nije opera, radi se o žanru bliskom i prijemčivom ljudima. Osim toga, ovakav projekat omogućava gostovanja i dalji razvoj i umetnika i pozorišta. Posebno bih istakla da su pojedini mladi ljudi koji su uspeli u inostranstvu zahvaljujući pre svega svom talentu, poput Dunje Simić i Željka Lučića, potekli upravo iz ove kuće i zahvaljujući donacijama Madlene Zepter načinili prve korake na inostranim scenama. U ime tih mladih ljudi, hvala Madlenianumu i želim mu puno sreće u daljem radu.

Biserka Cvejić, operska pevačica

Otvaranje Kamerne opere Madlenianum na mestu scene Narodnog pozorišta, pokrenulo je u meni ambivalentna osećanja: s jedne strane radost zbog rađanja novog pozorišta, a s druge upitanost i sumnju u mogućnost ostvarenja i trajanja tako elitnog projekta u Srbiji. Tokom ovih deset godina rada i traganja, izabrani model je potvrđivan i osporavan, preispitivan i menjan, da bi se prepoznao kao opera–teatar. Vredan rad doneo je i dobre rezultate. Današnji repertoar Madlenianuma uključuje dramske tekstove osobenog profila, nova čitanja operske klasike i mjuzikl. To je program koji ovaj teatar upućuje pozorišnim stvaraocima i pozorišnoj publici, ne pristajući na lažnu podelu umetničkog i popularnog pozorišta. Jer, pozorišno iskustvo je sačinjeno od istog materijala i ne postoje linije razgraničavanja. Ipak, neki izazovi su posebni i teško im je odoleti. Ja imam sreću da mi je Madlenianum ponudio jedan od takvih. Prihvatio sam ga sa ushićenjem, i verujem da mjuzikl Les Miserables na kome trenutno predano radimo, može promeniti percepciju muzičkog teatra i proširiti njegove mogućnosti.

Nebojša Bradić, reditelj i direktor Beogradskog dramskog pozorišta

Madlenianum je prva scena u Beogradu koja svojim postojanjem dokazuje princip da postoji mogućnost održivog kulturnog prostora koji neguje visoke umetničke vrednosti i opstaje deset godina dostižuci sve viši nivo umetničke produkcije. Kada se danas pogleda program Madlenianuma, on je u svakom smislu respektabilan i verujem da većina naših operskih umetnika oseća veliku zahvalnost na još jednoj operskoj sceni u Beogradu i u Srbiji. Da li je potrebno naglasiti da je ova kuća uspela da traje u vremenu kada su nekakve drugačije vrednosti sa kraja devedestih formirale našu opštu kulturnu scenu? Time je još veći uspeh Madlenianuma, jer je kulturna misija ove kuće u potpunosti doživela uspeh i ostaće, na veliku sreću generacija publike i umetnika koji dolaze, kao scena (pa i više od scene: način razmišljanja i sistem vrednosti) koja služi na ponos Beograda.

Darijan Mihajlović, sekretar za kulturu grada Beograda

Deset godina Madlenianuma veliki je jubilej. Gospođa Zepter je mogla da napravi pozorište gde je želela. Ona je emotivno vezana za Zemun, i ovo je pravo mesto za pozorište. Osim toga u Madlenianumu se oseća izuzetno dobra pozitivna energija i svi se drže kao jedna velika porodica.

Cile Marinković

Ja sam Zemunka i od kada je Madlenianum otvoren, ja sam redovni gost ovde. Mislim da je dobro što je Madlenianum uveo i pozorišne drame na repertoar, jer ranije je to bio teatar samo za manje operske forme. Drago mi je što već deceniju postoji jedno privatno pozorište, i to pozorište koje ne radi samo male forme, nego i repertoar zbilja ozbiljan po zahtevima.

Ljiljana Blagojević

Dolazim redovno u Madlenianum, praktično od prve predstave i imam dosta prijatelja koji kreiraju programe. Po meni, sa Madlenianumom smo dobili jednu novu dimenziju. U ovoj kući je sve dobro osmišljeno i isplanirano. Svaka premijera Madlenianuma je zato jedan ekskluzivan događaj.

Minja Subota

Vrlo sam često u Madlenianumu. Sve što je odavde izašlo kao produkt operskog rada, ja sam odgledao sa velikim zadovoljstvom. Da podsetim, ja sam jedan od prvih, ako ne i prvi, koji je odmah po osnivanju ove opere, rekao da je to sjajan potez i veoma značajna stvar za Beograd i našu kulturu. Smatram da se Madlenianum za ovih deset godina čvrsto etablirao i pokazao neophodnost svog postojanja i rada u našoj sredini.

Dejan Savić

Vrlo volim ovu kuću i poštujem njen rad, kao i ideju da se kod nas uopšte uspostavi jedan teatar koji će izvoditi operu. Još više me, međutim, raduje što je Madlenianum nedavno proširio repertoar i počeo da izvodi i dramske predstave, i to na vrhunskom nivou. Sa velikim zadovoljstvom i sama radim u ovoj kući, za sada samo jednu predstavu, nadam se ne i poslednju.

Đurđija Cvetić

Mislim da bi Beograd bio veoma siromašan da nema pozorište Madlenianum, koje ima specifičan repertoar. Ovo što je dosad moglo da se vidi u Madlenianumu je nešto što se ne viđa na drugim beogradskim scenama i to je zaista bogatstvo. Mislim da je ovo pozorište izuzetno i repertoarski, i po tehničkim mogućnostima, i po velikom posvećivanju pažnje svakom detalju u predstavama.

Gorica Mojović

Pratila sam rad Madlenianuma od samog početka, od kada je nastalo ovo pozorište. Kod mene se ne može odvojiti lično od profesionalnog. Da me Madlenianum nije zainteresovao i da nisam imala vrlo jak emocionalni naboj prema onome što se ovde radi, sigurno ne bih ovoliko pratila Madlenianum.

Mira Adanja Polak

Madlenianum je prelepo pozorište. Divno je sređeno, sala je takođe divna. Sećam se ove kuće od ranije kada je to bila zemunska scena Narodnog pozorišta. Bilo je to otužno socrealističko zdanje. Ovo sadašnje pozorište je posle obnavljanja stvarno praznik za publiku. Pre svega se to vidi na sceni: po svetlosnom parku i svemu onom što jednu scenu čini svetskom.

Milan Karadžić

Mislim da je Madlenianum u prvoj deceniji rada isprofilisao repertoar i pronašao potpuno posebno mesto, ili popunio neko prazno mesto koje nije postojalo na beogradskoj sceni. Madlenianum je s pravom zauzeo mesto lidera. Sve priče oko toga da je pozorište dislocirano, sada ne stoje. Madlenianum je oživeo Zemun, a i Beograđani radosno prelaze preko mosta samo zbog Madlenianuma.

Tanja Peternek-Aleksić

povratak na Naših 15 godina >

PROMOCIJA MONOGRAFIJE OPERE I TEATRA MADLENIANUM

03.10.2017. Sinoć je pred punom salom Velike scene Madlenianuma predstavljena Monografija Opere i teatra Madlenianum, i uz svečani program je obeležen jubilej - 20 godina postojanja ovog teatra i prve privatne opere kod nas.

Na oko 1.000 stranica Monografije Opere i teatra Madlenianum, u tri knjige pod nazivima: Dve decenije i Drama, autora, dramskog pisca Miodraga Ilića i Muzičko scenska produkcija, muzikologa Gordane Krajačić, i uz tekstove uvaženih autora, poput: Svetlane Velmar Janković, Nede Todorović i Nikolasa Pejn, direktor Opera Evropa, bogato ilustrovano, uz tabele sa navedenim produkcijama i programima, stao je presek prvih 20 godina jedne vizije za koju se zalaže gospođa Madlena Zepter. Bogato ilustrovano, u dizajnu Ljiljane Martinović, likovnog umetnika i dizajnera ovo luksuzno izdanju je izdavački poduhvat kuće Zeprter Book World. Na promociji su govorili Miodrag Ilić, jedan od autora i urednik Monografije, Gordana Krajačić, autor, Ljiljana Martinović, likovno-grafički urednik i Radomir Putnik, teatrolog. Na kraju promocije se prisutnima obratila Madlena Zepter, osnivač i vizionar Opere i teatra Madlenianum, inicijator i supervizor izdanja, kako su naveli autori. Ona se zahvalila svim autorima i učesnicima u izradi ovog značajnog izdanja kako za našu Kuću, tako i za čitav teatarski svet, i poklonila prvi primerak Monografije glumcu Nebojši Dugaliću, koji je inače bio moderator ove svečanosti.

Urednik izdanja Miodrag Ilić, nam je predstavio sve tri knjige, predalački rad koji je stajao iza pripreme ovog izdanja, a trajao je dve godine. „Monografija je posvećena stvaralačkim naporima stotina operskih, dramskih i baletskih umetnika iz Srbije, ali isto tako i iz drugih zemalja. Knjige koje danas predstavljamo svedoče o lepoti, misaonosti, o umetničkim dometima i o virtuoznom artizmu brojnih muzičara, pevača, glumaca, baletskih igrača, dizajnera scene i kostima, i drugih saradnika. Mnogo je snova, planova, ambicije, talenta, upornosti, snage, rizika, neizvesnosti, treme, utrošenog novca, pritisaka javnosti, odjeka u medijima, nagrada i priznanja i – naravno – kritičkih analiza – smešteno u tri knjige“, istakao je on.

Gordana Krajačić, koja je od samih početaka pratila muzička dešavanja u Madlenianumu, i ispratila sve operske, baletske, operetske produkcije i mjuzikle, ali i brojne koncerte citirala je Vernera Eka „Najlepše, najzabavnije čudovište, nestvarnije od krilatog konja i zavodljivije od sirena ribljih tela – to je opera. Ona je nebo ispunjeno nadama, snovima, suzama, zaverama, iznenađenjima, iluzijama, aljkavostima i preciznošću, nebo na kome su i same zvezde one koje, u stvari, najbrže prolaze, na kome, kako izgleda, samo čarolija koja sa njega zrači, ostaje večna.“ Ovom prilikom je zahvalila Madlenianumu i gospođi Zepter na brojnim veličanstvenim događajima i poželela da nam još dugo u decenijama koje dolaze Madlenianum ulepšava život.

Radomir Putnik je istakao važnost osnivanja i postojanja Opere i teatra Madlenianum, u godinama u kojima su premise bile neke druge stvari. Kako je on to istakao Madlenianum je pružio priliku i osvedočenim i mladim umetnicima da se ostvare u novim formama, u zanimljivim tekstovima i u bogatim produkcijama. Tu je čak Madlenianum preuzeo perjanicu od nacionalnog teatra i gradskih pozorišta. Izlazak ovakve Monografije, čija izdanja su retka i u svetu, predstavlja teatrološki i kulturološki dokument o jednom obimnom i uspešnom dvadesetogodišnjem umetničkom poduhvatu, o snovima koji su postali stvarnost.
Kako je bilo sanjati taj san Madlena Zepter je zapisala u Monografiji Opere i teatra Madlenianum: ,,Inicirati nešto, znači dati ime nečemu. Otvoriti vratnice budućnosti za novo i slobodno i u to nešto verovati celim bićem. Kada smo 1997, te smutne i tužne godine, počeli promišljati ideju o novoj Operi, nemoguće je bila jedina realnost koju smo mogli očekivati. Danas, 20 godina kasnije, ovde smo da obeležimo viziju i istrajnost.”