SERGEJ POLUNJIN SPECIJALNO ZA ZEPTER: ZAISTA JE FANTASTIČNO ŠTO ZEPTER KOMPANIJA TOLIKO ULAŽE U KULTURU
O divljenju prema Zepter kompaniji jer ulaže u umetnost, o baletu Raspućin, master klasu u Madlenianumu, prijemu Gala večeri u Palati umetnosti „Madlena“
Veoma je teško, možda nezahvalno, ali najpre kompleksno, u jednoj rečenici opisati našeg sagovornika, svetsku baletsku zvezdu, koja pleni svojom harizmom, strašću, šarmom i izvanrednom veštinom igre na sceni. Kada ga gledate na pozornici, on je gospodar sveta, svemira, nenadmašan, neumoljiv, nepobediv, vanserijski sa fizičkom i mentalnom snagom.
Beskrajno talentovan, u svojoj duši i u rukama drži više srodnih i istovremeno raznolikih umeća: baletski igrač, glumac u američkim i britanskim filmovima, akter dokumentaraca o sebi, koreograf, foto model, pedagog, osnivač Fondacije „Sergej Polunjin“, producent baletskih predstava.
Ovako predstavljeno, deluje kao da ima više uspešnih, ali paralelnih života, ili kao da je pronašao način da se umnoži, da ne kažemo – klonira.
Gost je naše zemlje i prestonice barem jednom godišnje kada promoviše svoju Fondaciju, sa kojom prikuplja sredstva za školovanje mladih baletskih umetnika Srbije.
Već znamo sada, naš specijalni gost je – Sergej Polunjin (Sergei Polunin), ukrajinsko – ruski svestrani umetnik, baletska zvezda nad zvezdama, koja ima i srpsko državljanstvo.
Ove godine umesto prezentovanja Gala večeri Fondacije „Sergej Polunjin“, koje se održavalo u Narodnom pozorištu, baletski umetnik je izveo nešto mnogo uzvišenije: 7. septembra je gostovao sa svojim baletom Raspućin o tom zloglasnom mistiku i vidovnjaku koji je bio desna ruka ruskoj carskoj porodici Romanov.
Kompanija Zepter je bila generalni pokrovitelj festivala Opera & Ballet Nights 6. i 7. septembra, što je podrazumevalo izvođenje opere Aida i baleta Raspućin u Sava Centru, na velikoj pozornici (Plava dvorana).
Osim toga, takođe uz podršku Zeptera, Sergej Polunjin je održao specijalan Master klas 6. septembra u Operi i teatru Madlenianum, gde je tokom 100 minuta poveo mlade talente iz baletske škole „Lujo Davičo“ na posebno putovanje kroz tajne veštine pokreta.
Nakon veoma detaljnog, iscrpnog i sadržajnog majstorskog časa pred velikim auditorijumom, Polunijn je predano i strpljivo odgovarao na pitanja polaznika, publike, predstavnika medija, te otkrio da mu je omiljeni balet u kojem je igrao Žizela Adolfa Adama.
I napomenuo je tada da je danas za umetnika najteže da ima slobodu – finansijsku i kreativnu.
Nastupao je na svim najvećim pozorišnim scenama sveta: u Milanskoj skali, Royal Albert holu u Londonu, Boljšoj teatru, Pozorištu Stanislavski u Moskvi.
Mnogi smatraju Sergeja Polunjina da je idealan spoj tri najveća baletska umetnika u istoriji: Mihaila Miše Barišnjikova, Vaclava Nižinskog i Rudolfa Nurejeva.
Neko vreme je bio i glumac u Holivudu, te smo mogli da ga gledamo u detektivskoj priči Ubistvo u Orijent Ekspresu Keneta Brane, akcionom trileru Crveni vrabac uz Dženifer Lorens, Bela vrana Ralfa Fajnsa, Krcko Oraščić i četiri kraljevstva sa Helen Miren i Morganom Frimanom, erotičnoj drami Simple Passion.
Snimljeni su i dokumentarci o njemu – čuveni hit The Dancer i SERGEI: Unplugged Cinema.
Slavan je i po muzičkom spotu – video plesnoj numeri na muziku Hoziera - Take me to Church, kao i drugim video klipovima.
Od velikih predstava Sergej Polunjin je blistao u svetskim baletima – Fantom iz opere, Piter i vuk, Alisine avanture u zemlji čuda, Majstor i Margarita, Žizela, Orkanski visovi, Zločin i kazna.
UVEK UŽIVAM KADA DOĐEM U SRBIJU
Na Gala večeri 5. septembra u Palati umetnosti „Madlena”, Sergej je odvojio vremena specijalno samo za Zepter kompaniju i imali smo veoma zanimljiv i sadržajan razgovor.
ZEPTER: Dragi Sergej Polunjin, dobrodošli nam ponovo u Beograd i Srbiju, gde ste gost barem jednom godišnje. Kakav Vam je prvi utisak uvek kada nam se vratite ovde?
SERGEJ POLUNJIN: Iskreno, osećam se fantastično svaki put kada dođem u Srbiju. Volim da vidim ljude sa ovih prostora. Prvo ljude sretnem u avionu na putovanjima. Uvek osetim pravu toplinu od osoba iz Srbije. Prisutan je i osećaj njihove snažne ličnosti, kao i spomenuta toplina koja zrači iz njih. Svaki put je dolazak kod vas u vidu prave domaćinske atmosfere i prelepog putovanja. Uživam u Srbiji, prija mi da ovde boravim.
Takođe, ovde je neverovatna hrana, izuzetni ljudi, predivna mesta koja obilazim.
Volim da pratim šta ljudi ovde stvaraju, proizvode. Poslednjih godina, usled pandemije korona virusa, nisam imao prilike da toliko putujem, tako da sam se veoma uželeo. Srbija mi je dala tu šansu da odem iz svoje zemlje Rusije, konkretno iz Moskve, gde živim.
Posebno mi je drago što kod vas dolazim da nastupam u baletu Raspućin, što činim sa ogromnim zadovoljstvom.
ZEPTER: Prvi put se nalazite u veoma atraktivnoj Palati umetnosti „Madlena“. Kakav Vam je utisak dok hodate u ovako velikom zdanju savremene umetnosti koja je pravi hram kulture?
SERGEJ POLUNJIN: Nikada nisam video ništa slično do sada u životu. Zaista je pravo iznenađenje koliko je lepote u ovoj palati. Da budem iskren, ne verujem da sam video bilo šta lepše u Beogradu od ovog posebnog muzeja. Palata je veoma precizno kreirana, prelepa, stvarno sam oduševljen. Zaista je posebna palata, mnogo mi se sviđa.
CILJ SVAKOG UMETNIKA DANAS JE DA BUDE SLOBODAN
ZEPTER: Manifestacija Opera & Ballet Nights nosi slogan Inspired by Zepter. Naravno, kompanija Zepter je pokrovitelj navedenog festivala, sa spektakl predstavama – operom Aida i baletom Raspućin. Takođe, kompanija i porodica Zepter decenijama ulažu u kulturu naše zemlje, i osnivači su upravo Palate umetnosti „Madlena“. Da li Vam se čini da je neophodno da sve više kompanija kao što je Zepter ulažu u kulturu, umetnost, ne samo u Srbiji, već u Rusiji, Ukrajini, širom sveta? Na taj načim bismo imali sve više sredstava da dobijamo nova neprolazna remek dela?
SERGEJ POLUNJIN: Mislim da je fantastično što Zepter kompanija stoji kao pokrovitelj umetnosti, i ulaže u kulturu. Kada kažemo sponzor, onda to ima jedno značenje na prvu loptu. Za mene „sponzor“ zvuči kao neka nasumična reč i služi za davanje sredstava. Međutim, Zepter je nešto posebno, jer razume umetnost. A naravno umetnost pruža ljudima utisak, emocije, da publika oseti i iskusi nešto od umetničkog čina pred njima, da se jednostavno prepuste uživanju i upijaju performans kome su prisustvovali, čak i da reprodukuju, ponovo stvore osećanje koje su imali tokom gledanja predstave ili kulturnog događaja. Tako da je umetnost veoma važna. Umetnici su na neki način potencijalno najznačajniji ljudi, jer oni mogu da odluče kako će jedan orkestar da izgleda, u kakvoj će zgradi živeti, vodiće računa o odeći i paziti šta će da obuku za izlazak, kako će svetlo da izgleda na sceni. Zato su umetnici veoma važni, a bitna je i podrška za njih koju dobijaju od kompanija kakva je Zepter. Preduzeća zapravo podržavaju ljude, umetnike, i bez novčanog ulaganja, oni ne mogu da postignu sve ono što su zamislili. Cilj svakog umetnika danas jeste da bude – slobodan. A to znači da umetnik sarađuje samo sa onim kolegama koji mu odgovaraju, da stvara projekat koji želi, bez zadrške, bez uzmicanja, i bez ikakvih ograničenja. Prema mom iskustvu do sada, ulagao sam sopstveni novac u projekte, ali sam uvek želeo da stvaram predstave na koje ću biti ponosan i u kojima će publika istinski uživati. Samim tim novčana podrška je svim umetnicima i više nego dragocena.
DIVAN JE OSEĆAJ KADA PRENOSITE ZNANJE DRUGIMA
ZEPTER: Kod nas u ovom periodu ste bili veoma traženi i angažovani: prvo ste bili specijalni gost i govornik na Gala večeri u Palati umetnosti „Madlena“ (05.09.), onda ste držali specijalan Master klas polaznicima završne baletske škole „Lujo Davičo“ u Operi i teatru Madlenianum (06.09.), da biste onda igrali premijerno i balet Raspućin (07.09.) u Sava Centru. Kakva su očekivanja bila povodom vašeg prvog Master klasa kod nas?
SERGEJ POLUNJIN: Neverovatan je osećaj kada predajete, prenosite znanje drugima. Nekada davno neko mi je pružio samo jednu veoma važnu reč, koja mi je sletela na uho i značila mi je tako da sam je upamtio i koristio dalje, što će mi biti do kraja života. Tu su gladni ljudi ili gladna deca koja žele da nešto naprave od sebe. Divan je osećaj kada možete da im nešto date iz svog iskustva, a oni to umeju da uzmu i prime. Osim što to uzimaju, mogu i koristiti do kraja života. Master klas u Madlenianumu je bio taj jedan, neću moći da ih stalno podučavam jednu ili dve godine. Pružio sam im za to kratko vreme sve ono što sam ja naučio poslednjih 20 godina u baletskoj umetnosti. Kasnije sve to mogu koristiti i bez mene u svojim karijerama. Više dajem neke okvirne ispravke u pokretima mladih nada, ali su to i istovremeno i životne korekcije. Dajem im na dlanu svoje životno i profesionalno iskustvo koje sam proživeo, a oni to mogu uzeti ili odbiti, njihov je izbor na kraju. Ipak, svakako je vrlo moćno osećanje kada možete nešto da pružite nekome, i ljudi su spremni da to primaju od vas.
BALET RASPUĆIN SMO SPREMALI U BEOGRADU 2019. GODINE
ZEPTER: Premijera baleta Raspućin održana je konačno u Beogradu, Srbiji, gde je projekat i pripreman. Kakva su Vam bila očekivanja oko prijema publike?
SERGEJ POLUNJIN: Da, konačno se desila premijera u Beogradu nakon punih pet godina od kako je balet stvoren upravo u vašem glavnom gradu. Srbija je u to vreme 2019. godine bila kreativna pomoć za nas. Proveli smo nekoliko napornih meseci radeći na Raspućinu. Putovali smo tamo i nazad, scenografija nam je bila u Beogradu, kostimi, iznajmljeni studio, a mi smo balet spremali na više mesta. Eto konačno izvanredno je da se desi premijera Raspućina i stvarno je čudesno da pružim ljudima, publici ono što su oni već poklonili meni. A to što sam dobio od ljudi iz Srbije je ogromno: priliku da stvaram, ponekad je stigla pomoć u novcu, jer sam zaista bio bez sredstava da razvijam projekat. Nisam ni sam znao kako ću biti plaćen. Zato sam ovde kod vas sada došao sa Raspućinom, jer su mi ljudi odavde pružili toliko toga i želim da im uzvratim.
LJUDSKA PRIRODA JE VEOMA DOBRA PRIRODA – DAJEMO SVE OD SEBE
ZEPTER: Za sam kraj našeg razgovora, primetili smo nešto zanimljivo: Zepter kompanija i Vi imate toliko toga zajedničkog. Zepter investira u umetnost tako što gradi ustanove kulture u Srbiji – Opera i teatar Madlenianum, Palata umetnosti „Madlena“, Muzej Zepter, izdavačka kuća i knjižara Zepter Book World. Sa druge strane, Vi imate Fondaciju „Sergej Polunjin“. Prikupljate sredstva za mlade umetnike, baletske igrače, da se školuju na nekim od prestižnih svetskih škola baleta. Dakle, da li Vi vidite neku vezu upravo u ciljevima koje ima Zepter kompanija sa razvojem umetnosti i davanjem šansi mnogim glumcima i rediteljima da budu angažovani, sa Vama i Fondacijom koja pomaže mladim talentima?
SERGEJ POLUNJIN: Uzvraćanje ... Mislim da je to nešto u potpunosti prirodno prisutno u našem jezgru, iskonsko, duboko u našem biću. Meni sve to zaista dolazi sasvim normalno, prirodno. Fondacija je samo rezultat toga. Kada sam bio student, meni su pomagali. Bio sam stipendista tri fondacije za školovanje (jedna od njih je fondacija „Rudolf Nurejev“, prema slavnom baletskom igraču koji je veliki uzor Polunjinu, koga često porede sa njim; upravo o tom umetniku je čuveni glumac i režiser Ralf Fajns snimao film Bela vrana u Srbiji, gde je glumio i Polunjin, prim. aut.).
Tako sam dobio jedinstvenu priliku ranije, i onda mi dolazi prirodno da i ja pomažem drugima i pružam šansu nekoj novoj deci da iskažu svoj talenat. Zapravo, pomaganje drugima je nešto za mene instinktivno, o tome uopšte ne razmišljam, samo učinim. Osnivanjem Fondacije „Sergej Polunjin“ želeli smo da deci pružimo sve više mogućnosti za napredovanje. U početku sam ja lično bio sponzor mladima, svoj lični novac sam ulagao u jednu devojku, baletsku umetnicu. Tako je trajalo jednu, dve, na kraju i tri godine zaredom, ali onda sam shvatio da više nemam dovoljno sredstava. Zato smo osnovali Fondaciju da bismo prikupljali veće, ozbiljnije iznose za pomoć baletskim igračima. Više ljudi može da radi na tome i bude umešano u te projekte. Prikupljali smo sredstva za decu iz Srbije, da im budemo pokrovitelji za različite prestižne baletske škole širom Evrope. Neki od njih su već diplomirali i postali su profesionalni baletski igrači. Opet, ovako posmatrano, o toj misiji uopšte ne razmišljam, tek sada kada ste mi vi postavili ovako važno pitanje. Sa tim u vezi, Zepter kompanija, čini mi se, da ulaže toliko ozbiljno u umetnost, jer im je takođe sve to došlo prirodno, kao jedna velika potreba. Tako oni ulažu u kulturu, ili u izgradnju ovako predivnih palata kakva je „Madlena“. Verujem da Zepter kompanija i ujedno Zepter porodica tako oseća da treba da bude. I to je apsolutno sjajno. Mislim da je ljudska priroda veoma dobra priroda. To je najbolje što možemo da uradimo, da damo sve od sebe.
Razgovor vodio Ivan Makragić
Fotografije: Milan Đakov