Posle skoro mesec dana od zatvaranja svojih vrata za posetioce, zbog pooštravanja mera protiv Covida 19, Opera i teatar Madlenianum nastavlja da igra za svoju vernu publiku. U nedelju 20. decembra od 12 časova biće izvedena monodrama “Na Drini ćuprija”, čuveni roman i obavezna lektira nobelovca Ive Andrića u dramskom tumačenju glumca Tihomira Stanića, koji ovo delo maestralno izvodi već skoro dvadeset godina.

Naš poznati glumac Tihomir Stanić, koji i likom podseća na nobelovca Andrića, smatra ovu monodramu prelomnim trenutkom u svom životu, koji mu je omogućio slobodu igranja i prikazivanja svoje umetnosti izvan strogih institucionalnih okvira. Najpoznatiji roman Ive Andrića, "Na Drini ćurpija" (1945), hronološki prati četiri veka zbivanja oko čuvenog višegradskog mosta preko reke Drine, koji je izgradio veliki vezir Mehmed paša Sokolović, poreklom iz tih krajeva. Godine 1516. Mehmed paša je, prema vladajućem običaju uzimanja "danka u krvi", kao srpski dečak na silu odveden u tursku vojsku i poturčen da bi se kasnije uzdigao lestvicama vlasti i postao prvi do sultana. Kao moćnik, odlučio je da u rodnom kraju podigne zadužbinu, veliki kameni most na jedanaest lukova. Most je glavni lik romana i simbol. On je mesto dodira istorijski verifikovanih ličnosti, ali i bezimenih pitoresknih likova koji su plod piščeve imaginacije. Roman "Na Drini ćuprija" hronološki i romaneskno opisuje svakodnevni život višegradske kasabe kroz vekove i teške prilike u Bosni za srpski živalj. Ne čudi što je ovaj roman dobio Nobelovu nagradu, i što je do danas ostao obavezna lektira za srednjoškolce.

Odlomke iz Andrićevog dela “Na Drini ćuprija” Stanić je birao i učio mesecima, u čemu mu je nesebično pomagala dr Ljiljana Mrkić Popović, lektor i profesor dikcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Predan rad na ovom delu, koga Tihomir Stanić tumači veoma emotivno i dramatično, kao da se slike iz romana nižu pred vama, opravdava zainteresovanost publike za ovu izuzetnu monodramu.     

Poštujući sve mere koje je prepisala Vlada Republike Srbije, Opera i teatar Madlenianum će na nedeljnom nivou objavljivati svoj repertoar. Karte se mogu kupiti on-line preko sajta www.madlenianum.rs ili rezervisati na blagajni Muzeja Zepter, koja radi svaki dan, sem ponedeljka, od 10 do 17 časova. Karte se mogu kupiti i na blagajni Pozorišta u Zemunu dva sata pred predstavu 20. decembra. Karte će se prodavati sa 50% popusta po jedinstvenoj ceni od 600 dinara.

Više >>>

Zbog uvođenja novih, strožijih mera protiv Covida-19 Vlade Srbije, koje stupaju na snagu od utorka ujutru, pa narednih deset dana, Opera i teatar Madlenianum otkazuje predstavu Teško je reći zbogom, koja je trebalo da se odigra 26. novembra od 19 časova.

Povraćaj novca za kupljene karte za ovu predstavu biće od 26. novembra do 25. decembra.

Blagajna u pozorištu u Zemunu radi utorkom i četvrtkom od 9 do 14 časova.
Blagajna u Knez Mihailovoj 42 radi svaki dan, sem ponedeljka, od 10 do 17 časova.

Gostovanje Opere Sankt Peterburga

16. novembar 2020. u 19.30
Velika scena Madlenianuma

Blagajna u Madlenianumu, Glavna 32 - ne radi do daljeg.

Radno vreme biletarnice u Knez Mihailovoj 42:

Po osnovu nove odluke Vlade Republike Srbije došlo je do izmene radnog vremena Muzeja Zepter i to:

UTORAK, SREDA I PETAK: 12-20h

ČETVRTAK: 12-21h

SUBOTA I NEDELJA: 10-20h

Ponedeljkom je muzej zatvoren.

Telefon biletarnice: 011/ 33 00 111 i 011/ 21 80 400
E-mail biletarnice: biletarnica@madlenianum.rs

Juče nas je posle kratke bolesti napustio naš dragi kolega - glumac Ivan Bekjarev.

Bio je glumac koji je ostavio značajan trag u srpskom teatru, a publika će ga pamtiti po snažnim likovima koje je maestralno odigrao na brojnim scenama, ali i na filmu i televiziji. Ovaj dugogodišnji profesor glume na Akademiji umetnosti “Braća Karić” dobitnik je brojnih pozorišnih nagrada za odigrane uloge, ali i nagrada za trajan doprinos kulturi; između ostalih: nekoliko “Zlatnih ćurana”, “Zlatne kolajne”, Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade “Branislav Nušić” za životno delo, “Zlatnog  beočuga”... U operi i teatru Madlenianum odigrao je upečatljive uloge u komadima Kvartet (Vilfred Bond), za koju je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu na Danima komedije u Bijeljini i Koferče (general Strojev), a prvi put je zapevao u nekoj opereti upravo u našoj produkciji - Bečka krv.

Kada smo poslednji put pričali sa njim povodom emitovanja drame Kvartet izjavio je Za Madlenianum me vezuju najlepše stvari. Pored najznačajnije uloge u Kvartetu imao sam priliku da pevam sa pravim operskim pevačima u opereti Bečka krv, što je za mene izuzetno iskustvo. Upoznao sam mnoge starije i mlađe operske zvezde, i pevao sa njima, što se kaže “bara bar”.

Sećaćemo ga se kao posvećenog profesionalca, večito nasmejanog i pozitivnog, koji je uvek rado davao savete mlađim kolegama.

Gostovanje Opere Sankt Peterburga

15. novembar 2020. 19.30h
Velika scena Madlenianuma

Zbog pogoršanja epidemiološke situacije i stupanja na snagu novih mera u sprečavanju pandemije, prinuđeni smo da početak igranja drama KAZANOVA PROTIV DON ŽUANA I TEŠKO JE REĆI ZBOGOM pomerimo na 19 časova.

Zbog pogoršanja epidemiološke situacije i stupanja na snagu novih mera u sprečavanju pandemije prinuđeni smo da otkažemo Veselu udovicu. Povraćaj novca za kupljene karte je od 18. do 30. novembra.

Takođe, za predstave koje ostaju na repertoaru: KAZANOVA PROTIV DON ŽUANA I TEŠKO JE REĆI ZBOGOM pomeramo početak igranja na 19 časova.

Otkazuje se promocija knjige Miodraga Ilića APISOVA KLETVA I DRUGE DRAME koja je predviđena za 23. novembar.

Hvala na razumevanju.

OPERA UPRKOS SVEMU

U poseti nam je opet državni kamerni muzički teatar Opera Sankt Peterburga na  turneji na kojoj ćemo videte dve potpuno raznolike predstave – Operu Nasilje nad Lukrecijom Bendžamina Britna (13. i 14. novembra na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu) i Otmica iz saraja Volfganga Amadeusa Mocarta (15. i 16. novembra u Operi i teatru Madlenianum). Turneja koja je trebalo da se održi u maju mesecu, a povodom proslave 75 godina Pobede nad fašizmom i pod pokroviteljstvom grada Petrograda dešava se u novembru, kada su epidemiološke prilike u obe zemlje veoma nepovoljne. Kako su i obećali, ansambl iz Petrograda je sleteo juče u Beograd specijalnim čarter letom i kako su nam potvrdili naši sagovornici - Jurij Aleksandrov, umetnički rukovodilac teatra i reditelj obe predstave i Jevgenij Maligin, generalni direktor Opere Sankt Peterburga došli su sa velikim poštovanjem i željom da ove dve predstave odigraju pred beogradskom publikom, jer umetnosti nam je svima potrebna. Na samom početku ovog razgovora smo ih pitali da li je bilo teško pokrenuti i dovesti ansambl od 150 ljudi?

Naše pozorište se razlikuje od svih ostalih po tome što uvek ispunjavamo svoja obećanja i što smo, uprkos svim teškoćama i pandemiji, uspeli da se izvučemo, tako da kažem, uspeli smo da probijemo blokadu u Evropi. Tek što smo se vratili iz Turske, a već se spremamo za Beograd. Naravno, sve to je bilo vrlo teško, odgovara Jurij Aleksandrov a nadovezuje se direktor pozorišta Jevgenij Sergejević Maligin:

Malo je reći da je sada teško organizovati gostovanje - to je zastrašujuće teško! Poremećaj avio saobraćaja, testiranje koje moramo da radimo pre svakog putovanja i po povratku… To je potvrda koliko vodimo računa o zdravlju svih zaposlenih u pozorištu i kako igramo predstave na svojoj sceni… Mnogo je problema sa granicama koje su čas otvorene, čas zatvorene, a posebno su teški medicinski problemi kada ljudi koji su već preboleli virus ponovo dobijaju pozitivan test mada su potpuno zdravi. Dakle, organizacija gostovanja podrazumeva rešavanje čitavog niza problema. Osim toga, do poslednjeg momenta nismo znali hoće li biti čarter leta ili ne… Uz brojne teškoće ipak smo u Beogradu…»

Zašto ste izabrali ove dve predstave za Beograd, imate visoko mišljenje o beogradskoj publici?

Mogu reći da donekle poznajem beogradsku publiku jer sam ranije režirao nekoliko predstava u pozorištu Madlenianum, a i gostovali smo u Beogradu... Izuzetno cenim poštovanje i, slobodno mogu reći, ljubav koje osetimo svaki put u kontaktu sa srpskom publikom. To su veoma obrazovani i duševni ljudi. Srpska publika uvek odlično razume sve naše namere. Čini mi se da je srpska publika veoma slična peterburškoj. U Beograd uvek dolazimo sa velikim zadovoljstvom i ljubavlju pa nam se čini da se vraćamo kući. Ovoga puta gostujemo u Beogradu u okviru projekta «75-godišnjica Pobede nad fašizmom». Zato izbor predstava nije slučajan. Odabrali smo dve veoma kompleksne predstave. To je virtuozni Mocart –  «Otmica iz saraja», opera koju ćemo izvesti u pozorištu Madlenianum. Predstavićemo dva ansambla jer su svi pevači našeg pozorišta na vrhunskom umetničkom nivou. Izvešćemo i Britnovu operu «Nasilje nad Lukrecijom» koja je kompozitorova reakcija na događaje Drugog svetskog rata, himna antifašizma, predstava koju smo više puta igrali u Evropi sa velikim uspehom. U Peterburgu publika veoma voli ovu predstavu. Dobila je najvišu pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga «Zlatni sofit». Dakle, za beogradsku publiku ćemo i ovoga puta izvesti najbolje predstave sa repertoara.

Kako vaše pozorište funkcioniše u doba korone, da li igrate predstave, sa kojim merama, kako čuvate svoj ansambl?

Naše pozorište radi kao i sva ostala. Epidemiološka situacija u celom svetu je veoma teška i mere borbe protiv korona virusa su sve strože, ali predstave se ipak igraju. Činimo sve što možemo da maksimalno zaštitimo izvođače i publiku jer umetnicima nedostaju gledaoci, a gledaocima umetnici.… Uslovi koje nam propisuje vlast, naravno, nisu u skladu sa umetničkim procesom i ne podstiču stvaranje. Mi ipak neprekidno radimo, trudeći se da umetnike zaštitimo od virusa, testiramo se jednom nedeljno… Zato našim domaćinima mogu da garantujem da je u Beograd doputovao apsolutno zdrav ansambl.

Šta je sa turnejama, nedavno ste bili u Turskoj, šta je sledeće u planu?

Gostovali smo u Turskoj jer me tamo dobro poznaju. Šest godina sam radio u Turskoj, režirao sam desetak predstava. Bilo mi je drago da ponovo, bar na kratko, posetim tu zemlju… To je bilo naše prvo "izletanje iz gnezda" posle više meseci... Gostovali smo u gradu Denizli. Mada nam je to bilo prvo gostovanje za vreme pandemije, još jednom smo se uverili da je naše pozorište u odličnoj formi. Turska publika je sa oduševljenjem dočekala naše izvođače, naše najbolje soliste koji će doći i u Beograd. Domaćini su nas odveli na jedno prekrasno mesto - u Pamukale. Bio sam oduševljen fantastičnom  prirodom i antičkom arhitekturom, kao i sve moje kolege… Došli smo na ideju da tamo organizujemo festival koji bi mogli da nazovemo «Pamukale fest», ali to je za sada samo ideja za neke buduće dane…

Da li ćemo ponovo gledati neku vašu režiju sa našim pevačima?

Srpski pevači zauzimaju posebno mesto u mom životu. To su veoma talentovani i radoznali umetnici. Prvenstveno sam kontaktirao sa mladim ljudima koji su me oduševili. U našem pozorištu takođe ima mnogo mladih pevača. Ako se pruži prilika, sa zadovoljstvom ću prihvatiti poziv rukovodstva srpskih pozorišta. Nameravao sam da u Srbiji organizujem svetsku premijeru Maršnerove opere «Vampir». To je divna muzika koju je komponovao Betovenov savremenik. Možda to bude i neka druga opera… U svakom slučaju, moji kontakti sa srpskim kolegama nisu ograničeni samo na Beograd. I druga srpska pozorišta imaju interesantne ideje. Važno je da imamo snage, vremena i zdravlja. Želim dobro zdravlje svima onima koji će doći na naše predstave.