Intervju sa Predragom Gostom
OPERA OSVAJA SVET
Predrag Gosta, dirigent i umetnički direktor, rođen je u Beogradu, gde je započeo da se bavi muzikom svirajući violinu u svojoj šestoj godini. Nakon započetih studija na FMU u Beogradu, diplomirao je solo pevanje i čembalo na čuvenom Trinity College of Music u Londonu, gde je završio i postdiplomske studije, a master studije pevanja i dirigovanja na Georgia State University u Atlanti. Istorijsku interpretaciju i sviranje na starim instrumetima usavršavao je na majstorskim kursevima u Rusiji, Evropi i Americi, radeći sa poznatim stručnjacima za ranu muziku. Osnivač je i umetnički direktor Studija za ranu muziku i Festivala rane muzike u Beogradu (1991), kao i Barokne akademije i Nove beogradske opere koje vodi zajedno sa Marijanom Mijanović od 2013. godine. Osnivač je ansambla za ranu muziku New Trinity Baroque (1998) i orkestra Gwinnett Ballet-a u Atlanti (2006), a u Beogradu Novog simfonijskog orkestra Makris (2015). Nastupao je na koncertima i festivalima u SAD, Velikoj Britaniji, Meksiku, Finskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i kod nas, a kao gost dirigovao je poznatim orkestrima kao što su Londonski simfonijski orkestar, Ruski nacionalni orkestar u Moskvi, Orkestar državne kapele “Glinka” u Sankt Peterburgu, Nacionalnom filharmonijom u Vašingtonu, orkestarom Opere u Biel-Solothurnu (Švajcarska), orkestrom Opere u Lüneburgu (Nemačka), Bugarskom državnom operom u Ruseu i Burgasu, itd. U Madlenianumu je debitovao 2014. godine u Monteverdijevoj operi Krunisanje Popeje, dok je druga postavka opera Orlando Georga Fridriha Hendla, a najuspešnija Orfej K. Monteverdija. Sarađivao je sa poznatim operskim rediteljima kao što su Sandra Bernhard, Ognian Draganoff i Daniel Pfluger. Objavio je desetak kompakt diskova sa muzikom od XVI do XXI veka, pre svega sa svojim ansamblom New Trinity Baroque, kao i sa Londonskim simfonijskim orkestrom i drugim ansamblima.
Opera Orfej je bila veoma popularna dok je igrala u Madlenianumu, šta mislite da je razlog tome?
Orfej je prva opera Klaudija Monteverdija, a smatra se i prvom pravom operom u istoriji muzike. Kažem “pravom” jer je Monteverdi, nakon pokušaja drugih kompozitora i Florentiske kamerate, bio prvi koji je u njoj uspešno spojio sve elemente koji su se i do danas zadržali u operi kao žanru. Zbog toga svi koji su pohađali muzičku školu, ali i svako ko je imao “muzičko”, znaju za Orfeja. Ova opera kod nas do sada nikada nije bila izvedena do ovog trenutka - pre svega zbog raznolikog instrumentarijuma koja ova predstava zahteva (korneti, renesansni tromboni, dva čembala, orgulje, barokna harfa), ali i velikog pevačkog ansambla. Uloga Orfeja smatra se za jednu od najtežih uloga u operskom repertoaru koja zahteva izrazite glasovne sposobnosti, opseg, kao i poznavanje stila, a priča o Orfeju u podzemlju koja korene vodi iz Ovidijevih Metarmofoza izuzetno je kompleksna da bi se uspešno postavila na scenu. Na sreću, “kockice su se složile” jer smo pronašli i fenomenalnog pevača (Nikolu Diskića) i fantastičnog režisera (Danijela Pflugera), izuzetan ansambl svih ostalih pevača i instrumentalista, kao i podršku Madlenianuma i kulturnih institucija. Nakon toga, bili smo u mogućnosti da se u potpunosti i predano posvetimo radu na ovom delu. A kad se ovako nešto desi, odnosno kada se umetnost podigne na najveći mogući nivo, onda koje god delo da je u pitanju publika će biti u stanju da prepozna - što se desilo tokom premijere kao i svakog izvođenja ove opere u Beogradu i gde god smo gostovali.
Opera se već emitovala na video streamingu na platformi Opera Vision, da li mislite da je ovo za operu popularizacija, da li ste pobornik streaminga?
OperaVision je YouTube kanal Opere Europe - jedne od najvažnijih institucija za opersku muziku u svetu. Njena želja da se ova opera nađe na repertoaru ovog kanala bila je potpuno neplanirana i sve nas je (pozitivno) iznenadila. Ujedno nas je i zatekla, jer smo operu tehnički samo snimali za našu arhivu - što znači bez postavljenih mikrofona na sceni, uz zvuk sa kamera koje smo koristili i jednog “Zoom” audio snimača. Tako da je ono što vidite na YouTube-u sklopljeno korišćenjem video snimka sa premijere, uz korišćenje nekoliko kamera koje smo u briskom procesu od oko 10-tak dana uspešno uspeli da spojimo i blago izeditujemo. Veoma sam zadovoljan rezultatom, kao i činjenicom da se opera videla nekoliko desetina hiljada puta tokom šest meseci koliko se nalazila na OperaVision kanalu. Lično nisam veliki pobornik video snimaka ili streaminga opera, jer u njima ne možemo da dočaramo celokupnu sliku svega što se događa na sceni, kao ni zvuk koji je u teatru totalno drugačiji. Međutim, smatram da je potrebno koristiti sve vidove popularizacije klasične muzike, kako na YouTube kanalima tako i snimanjem audio diskova illi na neke druge načine.
U junu mesecu je tradicionalno festival barokne muzike u Beogradu, šta je trebalo da gledamo, a šta ćemo imati prilike u septembru, za kada je odložen?
Zbog pandemije Corona virusa, ovogodišnji Festival rane muzike koji bi se održavao po 15. put u junu mesecu morao je biti odložen za septembar. Programska koncepcija predstavila bi kako nove strane ansamble tako i one domaće, u jednom predivnom kolažu baroknog repertoara pre svega onih kompozicija koji se kod nas još nisu imali prilike čuti. S obzirom da pomeranje termina zahteva i pravljenje novog plana i programa, u ovom trenutku plan za septembar nije još totalno jasan. Ali plan je da se Festival održi u septembru, te da ćemo se jednim delom vratiti na retrospektivu rada domaćih umetnika (pre svega onih koji se nisu pojavljivali na Festivalu nekoliko poslednjih godina) ali i predstavljanje novih gostujućih umetnike iz inostranstva - Velike Britanije, Italije, Nemačke i šire. Program još nije završen jer moramo da pazimo na događanja vezanih za zdravstvenu situaciju ne samo kod nas nego i u drugim zemljama, ali možete biti sigurni da će svi programi biti veoma pažljivo odabrani i jasno definisani.
Gde Vas je zateklo vanredno stanje, da li je za Vas izolacija bila inspiracija ili…šta posle ove pandemije, kako ćemo “povratiti” klasičnu muziku?
U trenutku kada je proglašeno vanredno stanje nalazio sam se u Velikoj Britaniji gde sam pripremao nekoliko koncerata u Londonu, a ujedno radio i na svom istraživačkom radu na Univerzitetu u Oksfordu. S obzirom da nije bilo mogućnosti da se vratim u Srbiju u svom aranžmanu, posredovanjem Ambasade Republike Srbije našao sam se na humanitarnom letu za Srbiju, uz informaciju koju smo svi dobili da idemo kućama i u četrnaestodnevnu kućnu izolaciju. Silom prilika upravo toga dana kada smo imali let iz Londona, Vlada Srbije donela je neke nove odluke vezane za pandemiju, te smo svi iz aviona umesto kućama bili prebačeni na “testiranje" u Studentski dom na Košutnjaku. Ispostavilo se da su svi, pa i država, bili nespremni na ono što nas čeka jer smo bili pet punih dana u karantinu, dok nas na kraju nisu testirali i “oslobodili” ali tek nakon takoreći podizanja male pobune. Poslati smo kućama na 28-dnevnu samoizolaciju, a taj period pokušao sam da ispunim na što bolji način - čitanjem, pravljenjem nota i aranžmana za neke buduće koncerte, rada na svom doktoratu, ali i gledanjem serija i filmova koje ranije nisam stigao da vidim. Želja mi je da se što pre vratimo u “svakodnevicu” gde je živa muzika deo naših života, jer je to ono što je potrebno i meni i svima koji vole klasičnu muziku, a i sam opstanak nas muzičara.