ODRŽANA PROMOCIJA KNJIGE „APISOVA KLETVA I DRUGE DRAME“ MIODRAGA ILIĆA U IZDANJU ZEPTER BOOK WORLD

Velika scena Opere i teatra Madlenianum, 26. april u 19 časova

Sinoć je na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum promovisana knjiga Apisova kletva i druge drame, izbor dramskih tekstova našeg uglednog autora Miodraga Mije Ilića, koja je izašla krajem 2020. godine u izdanju kuće Zepter Book World. O knjizi i autoru su govorili doktor teatrologije Jelena Perić, Prof. dr Boško Suvajdžić, istoričar književnosti i književnik, dok je najavljeni teatrolog i dramski pisac Radomir Putnik izostao iz opravdanih razloga, pa je njegovo slovo o delu Miodraga Ilića pročitala Tatijana Rapp, koja je bila moderator promocije. Naši uvaženi dramski umetnici Jelica Sretenović, Milan Caci Mihailović i Petar Mihailović čitali su odabrane delove iz drama objavljenih u ovoj knjizi.

Zbirka od deset dramskih tekstova Miodraga Mije Ilića, zapravo je izbor iz njegovog 40-godišnjeg opusa sačinjen po kriterijumu uspešnih izvođenja na scenama u negdašnjoj Jugoslaviji, po ocenama pozorišne kritike i po osvojenim nagradama. Žanrovski raznovrsni dramski tekstovi, svedoče o piscu velike veštine, koji objedinjuje nekoliko važnih zakonitosti dobre drame: jasno ispričana dramska priča, profilisani likovi, valjana motivacija, dobar dijalog i prevlast dramskog u odnosu na literarno. Odabrane drame ukazuju na pisca prevashodno zainteresovanog za moralne dileme savremenog sveta, za univerzalno traganje za poštenjem, dostojanstvom i slobodom čoveka. Sudbinu balkanskog, ali i čoveka celog sveta, Ilić vezuje za istorijske uslovnosti i za degenerativne društvene procese tokom dvadesetog veka, za modalitete represije, egoizma, pohlepe, za pitanja savesti i odbrane identiteta. Dok u drami Apisova kletva suočava regenta Aleksandra, Pašića i druge tada aktuelne političke činioce sa po Srbiju pogubnim sklapanjem neodržive Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i dok u imaginarnoj dražavi u drami Valcer pručnika Nidrigena prikazuje sukob jedinke i vladajućeg sistema u traženju individualnih prava i slobodnog izbora u životu, dotle u drami Vukomanov povratak deli težinu situacije i bol s onima koji su posle zloglasne akcije hrvatske vojske „Oluja“ izbegli u Beograd i tu doživeli tragičan sukob sa izopačenim prilikama u prvim godinama tranzicije, do drame Ribe na drveću, čija se radnja dešava u današnjem Njujorku, i u kojoj je u tragikomičnom prosedeu analitički izneta nemogućna pozicija moderne žene, osuđene na dezorijrentaciju i uzaludnost napora da se održi kao supruga, majka, ljubavnica, poslovna žena, kao slobodan i ravnopravan subjekt u bolesno sazdanom svetu...

Među objavljenim dramama u ovoj knjizi je i tekst Žanka, po kome je 2017. godine realizovana predstava na Maloj sceni Opere i teatra Madlenianum, dramatična ispovest velike glumice Žanke Stokić u njenoj predsmrtnoj noći, kada su se nametnula pitanja savesti o odnosu umetnika i vlasti, o moralnoj krivici glumca koji nije odoleo praiskonskom izazovu zanata da zabavlja gledaoce i u crnim danima nemačke okupacije. Upravo dijalog Žanke i kritičara Tošića su izveli Jelica sretenović i Milan Mihailović, dok publika ceo komad može da pogleda već 7. maja na našoj Velikoj sceni. Uspeh ove predstave ne zaostaje za uspehom i visokom gledanošću predstave Kazanova protiv Don Žuana, koja je pod krovom Madlenianuma, u režiji velikana srpskog glumišta Predaga Ejdusa, nastala 2016. godine. Ovaj Ilićev komad takođe je među onima koje je objavila kuća Zepter Book World, našao se u Antilogiji savremene srpske komedije (2018.). U drami, žanrovski određenoj kao „setna komedija“, reč je o Erosu kao prolaznom pokretaču ljudskih podviga, ali i mnogih iskušenja i ludosti u koje Eros uvlači ljude bez obzira na godine starosti. Ilić dočarava maštom kraj života legendarnog avanturiste i kosmopolite osamnaestog stoleća – Đakoma Đirolama Kazanove, jednog od najobrazovanijih ljudi svog doba, nenadmašnog ljubavnika, njegovo tragikomično nemirenje s prirodnim porazom, u pokušaju da se – uprkos starosti i slabosti – upusti u sukob sa fantazmom Don Žuana oko srca još jedne žene.

O dramskom stvaralaštvu Miodraga Ilića napisano je više teatroloških studija, te Radomir Putnik zaključuje predgovor knjige Apisova kletva sledećom ocenom: „Knjiga drama Miodraga Ilića upotpunjuje naša dosadašnja saznanja o njegovom dramskom delu, pružajući nam širi uvid u njegovu dramsku poetiku, a takođe učvršćujući naše uverenje da je reč o piscu koji predstavlja jednu od najznačajnijih pojava u savremenoj srpskoj dramskoj književnosti.“ Zato verujemo za će teatarski poslenici pročitati ovu knjigu drama i da ćemo neki od ovih komada videti tamo gde im je mesto - na sceni, što je u svom obraćanju publici i istakao Miodrag Mija Ilić, rekavši da ne razume današnje eksperimentalno pozorište, koje u središte zbivanja stavlja telo, dok je reč zanemarena.

Miodrag Mija Ilić pripada književnosti i teatru duže od pola veka. Pored toga što je dramski pisac on je i prozaist, TV i filmski autor, a radio je i radio-drame. Kao novinar RTS snimio je znamenite dokumentarne TV serije: Medijske imperije, Quo vadis, svete?, Za bolji svet, Izazovi demokratije. Autor je knjiga publicističkog žanra, koje predstavljajju doprinos savremenoj politikološkoj literaturi. Takođe je prevodilac. Tokom dugogodišnjeg stvaralačkog rada osvojio je veliki broj nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima su dve nagrade „Branislav Nušić“, medalja Zlatni lav  Filmskog festivala u Veneciji, Nagrada za životno delu UNS, Zlatno pero UNV, Zlatni beočug Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, Grand Prix Festivala podmorskog filma u Beogradu, Specijalna nagrada  Filmskog festivala u Antibu, Specijalna nagrada Svetskog televizijskog festivala u Nagoji…

Bio je upravnik Beogradskog dramskog i direktor Drame Narodnog pozorišta. Napisao je ukupno 33 dramska teksta, od kojih je većina prikazana na scenama u Jugoslaviji i Beogradu, dok su neke objavljene ili prevedene na engleski, ruski, nemački, mađarski i francuski jezik. Pozorišna kritika ističe umeće i hrabrost Miodraga Ilića u izboru aktuelne teme, majstorstvo u komponovanju dramske strukture i karakterizaciji likova, u vođenju radnje koja je uvek zanimljiva i ispunjena tenzijom, u pisanju duhovitog i životnog dijaloga. Što je istakla i dr Perić na promociji, koja kod autora najviše ceni životnost i  privlačnost njegovih drama za publiku. Citirala je same reči Miodraga Ilića, koji je u jednom intervjuu istakao: da su u pozorištu oduvek i zauvek zabranjene dve stvari: da scensko zbivanje bude nerazumljivo i dosadno.

Fotografije: Zoran Škrbić

Poštovani posetioci,

Obaveštavamo vas da zbog unapređenja sistema prodaje karata, program za prodaju neće raditi u periodu od 26. aprila od 16 časova do 27. aprila do 12 časova.

Hvala na razumevanju!

U Operi i teatru Madlenianum u toku su probe novog dramskog projekta DA KRENEMO ISPOČETKA. Komad koji po drami čuvenog savremenog franscuskog pisca Erik-Emanuela Šmita, u prevodu dr Nikole Bjelića, režira Andrea Ada Lazić, premijerno će se izvesti na Velikoj sceni Madlenianuma 10. juna, dok je prva repriza 12. juna, a druga 22. juna. U drami DA KRENEMO ISPOČETKA jedan čovek, lekar Nobelovac, susreće sebe samog iz vremena kad je bio četrdeset godina mlađi. U mešanju i sjedinjavanju dva vremena događa se čitav buket duhovitih, nesvakidašnjih i dirljivih situacija koje je izrodio vanserijski spisateljki talenat Erika Emanuela Šmita. Stvaraoci predstave DA KRENEMO ISPOČETKA su pored Andree Ade Lazić, dramaturg Dragana Bošković, scenograf Nikola Nikolić, kostimograf Jelena Stokuća, kompozitor Andrija Pavlović, Ivica Klemenc kao sradnik za scenski pokret, Milica Janketić sradnik za scenski govor, a Srđan Jovanović za dizajn svetla. U glumačkoj ekipi predstave su u glavnim ulogama dva džentlmena Slavko Štimac i Ljubomir Bulajić, a uz njih i pet dama: Branka Petrić, Tamara Aleksić, Lana Karaklajić, Nađa Jakovljević i Natalija Vlahović.

U ovom komadu glavni junak, Aleksandar, vraća se četrdeset godina u prošlost. To je jedan isti čovek, onaj mlad, i ovaj stariji, vremenski skokovi nisu primarni. Vreme ne postoji, ono je relativno, naša je lična projekcija. “Za ljudsku dušu je važno uvek ostati mlad”, kaže rediteljka predstave i dodaje: “u režiji obožavam da se poigravam „magijskim realizmom“, jer smatram da ono što čovek vidi okom nije jedina realnost koja nas okružuje. U drami Da krenemo ispočetka me je jako privuklo pitanje koje nas, verujem, sve muči, a to je - da imamo šansu da vratimo vreme, da li bismo nešto drugačije uradili u životu, i da li bi nas to odvelo do drugačijeg ishoda, ili je struktura naše ličnosti već odredila put kojim idemo?”

Više >>>

Zbog bolesti jednog od učesnika baleta GRAND HOTEL, izvođenje koje je bilo predviđeno za petak 16. aprila, se otkazuje.

Vaše karte možete vratiti na blagajni Madlenianuma do 23. aprila.

Hvala na razumevanju.

Pisao i komponovao JASON ROBERT BROWN                                                                      

Originalna produkcija za njujoršku scenu Arielle Tepper i Marty Bell                                                             
Originalna produkcija Northlight Theatre Chicago, IL        
 

Čim su to epidemiološke mere dozvolile u Operi i teatru Madlenianum krenulo se sa radom na novom mjuziklu, savremenoj ljubavnoj priči Poslednjih pet godina njujorškog kompozitora Džejsona Roberta Brauna (Jason Robert Brown). Mjuzikl o ljubavnoj aferi i braku koji su trajali pet godina, u režiji Roberta Boškovića, pod dirigentskom palicom Vesne Šouc i u koreografiji Milice Cerović, svakodnevno vredno spremaju Branislava Podrumac, Žarko Stepanov, Mina Gligorić i Dimitrije Cincar Kostić. Deo autorske ekipe su i Vesna Režić scenograf, Snežana Pešić kostimograf, Srđan Jovanović dizajn svetla, Dušan Arsikin dizajn zvuka, dok 3D mapping, holograme i projekcije rade Matej Bodrušić i Aleksandar Rapajić. Prevod i prepev stihova: Vesna Šouc i Jovana Jezdović.

Priča prati Džejmija mladog, talentovanog, jevrejskog pisca koji se zaljubljuje u Keti, glumicu koja se muči da izgradi svoju karijeru. Njihova ljubavna priča, od upoznavanja, braka, razmirica i razlaza, tokom petogodišnjeg perioda, je napravljena kao muzička "dekonstrukcija" ljubavnog odnosa. Sve Ketine pesme počinju završetkom njihovog braka i vraćaju se u doba ljubavi, dok Džejmijeve pesme počinju kada su započeli vezu i idu ka kraju braka, a „sreću“ se u trenutku prosidbe. Mjuzikl se izvodi u aranžmanu sa Music Teatrom International (Europe) Limited: www.mtishows.eu. Prva premijera je planirana 15. maja sa Minom Gligorić i Dimitrijem Cincar Kostićem, a druga premijera 16. maja sa Branislavom Podrumac i Žarkom Stepanovim. 

Više o mjuziklu >>>

INTERVJU ANDREA ADA LAZIĆ, rediteljka komada Da krenemo iz početka

Mlada rediteljka rodjena je u Beogradu 1984. godine. Diplomirala je TV Režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi Save Mrmka. Završila je Master studije iz Filmske režije na London Film School. Od 2009. godine zaposlena je na Radio Televiziji Srbije, kao reditelj složenih dramskih projekata u Dramskom i igranom programu. Između ostalog više od deset godina reditelj programa TV TEATAR, gde sa velikim brojem kamera, reportažnim kolima, često i premijere uživo, pred publikom snima pozorišne predstave „jedan na jedan“, stvarajući potpuno nov žanr za TV gledaoce. Do sada je režirala dva komada Erika Emanuela Šmita: Tektonika osećanja u Šabačkom pozorištu i Ajnštajnova izdaja u UK „Vuk Karadžić“, Teatar Vuk. Njena poslednja režija je Ruska smrt u Ateljeu 212.

Već treći put režirate komad Erika Emanuela Šmita, šta je to u njegovoj poetici, dramaturgiji što Vas privlači?

U osnovi drama Erika Emanuela Šmita je uvek ozbiljno, filozofsko pitanje. To je logično, autor je doktor filozofskih nauka, a njegova tema je bila delo Deni Didroa, francuskog prosvetitelja i enciklopediste iz 18. veka. Didroova “filozofija fatalizma“, verovanje da nam je sudbina unapred upisana, tema je drame „Da krenemo ispočetka“, koju počinjemo da radimo u Madlenianumu...Da li je Aleksandar, čuveni Nobelovac, morao da učini u svom ličnom životu tačno ono što se dogodilo, ili, ako bi mogao da počne ispočetka...U „Tektonici osećanja“, problem je bio u nepotrebnom i opasnom propitivanju osećanja, koje dovodi do „tektonskih poremećaja“ u odnosima i samom čoveku; a u „Ajnštajnovoj izdaji“, da li dobre namere mogu takođe da nanesu veliko zlo.Ta konačna pitanja i sama postavljam sebi, tražeći odgovore u Šmitovim dramama, najigranijima u Evropi. U drami „Da krenemo ispočetka“ me je jako privuklo pitanje koje nas, verujem, sve muči, a to je-da li imamo šansu da vratimo vreme, da li bismo nešto drugačije uradili u životu, i da li bi nas to odvelo do drugačijeg ishoda, ili je struktura naše ličnosti već odredila put kojim idemo?

U drami Da krenemo iz početka na neobičan način se sreće glavni junak sa sobom u budućnosti, kako ćete rešiti ovaj spoj prošlosti i budućnosti?

U drami „Da počnem ispočetka“, glavni junak, Aleksandar, vraća se četrdeset godina u prošlost. To je jedan isti čovek, onaj mlad, i ovaj stariji, vremenski skokovi nisu primarni. Vreme ne postoji, ono je relativno, naša je lična projekcija. Važno je za ljudsku dušu, uvek ostati mlad. Inače, taj „vremeplov“ je pisac već genijalno rešio. U režiji obožavam da se poigravam „magijskim realizmom“, jer smatram da ono što čovek vidi okom nije jedina realnost koja nas okružuje.

Da li je čoveku lako da napravi izbor u ljubavi, koji je to trenutak kada znamo da je on/ona onaj pravi, po vašem mišljenju?

Takav trenutak u ljubavi ne postoji.Sudbinski smo dovedeni do pravog izbora. Važno je samo preuzeti odgovornost za svoje odluke, jer, paradoksalno, preuzimanje odgovornosti oslobađa od krivice.

Biti žena reditelj je sigurno izazovno, da li vam je vaš pol odmagao ili pomagao u radu sa glumcima i ostalim saradnicima?

Reditelj je profesija, a ne polna odlika, a režija kao takva nema pol. Senzibilitet reditelja zavisi od mnogo faktora, psiholoških i emotivnih. Ostvarivanje bliskosti i poverenja (u psihologiji „transfer“) sa glumcima u toku procesa rada na predstavi je pitanje ličnog osećaja empatije, i smatram da se mnogo bolji rezultati postižu nežnijim tehnikama nego diktaturom. Možda je meni, kao ženi, lakše da osetim glumca i povežem se sa njegovim bićem, pa odatle zajedno nalazimo inspiraciju i motivaciju za likove.

Koju režiju priželjkujete, sa kojim umetnicima?

Ovo će biti moja dvanaesta režija.Sve su bili tekstovi savremene dramaturgije. Volela bih da moj sledeći projekat bude klasika. Najbliskiji su mi Ibzen i Ostrovski.

Napustio nas je još jedan divan kolega, čuveni srpski kompozitor, muzičar i profesor Zoran Simjanović. Rano je počeo da se bavi muzikom svirajući klavir. Rok muzika je bila njegova ljubav i jedan je od osnivača prvih rok bendova na ovim prostorima (Siluete i Elipse).

Od sedamdesetih godina prošlog veka počinje da se bavi primenjenom muzikom. Simjanović je komponovao muziku za 65 igranih filmova, više od 50 TV filmova i serija, 45 pozorišnih predstava, preko 50 dokumentarnih i crtanih filmova, kao i oko 500 reklamnih spotova. Mnogi filmovi za koje je radio muziku bili su nagrađeni na najvećim svetskim fimskih festivalima, kao i na domaćim festivalima.

Napisao je dva mjuzikla, nekoliko kabarea, a njegova New ideas symphony izvedena kod Pobednika na Kalemegdanu je prva simfonija napisana i izvedena u ovdašnjoj Srbiji.

U periodu od 1965. do 1999. godine izdao je 24 muzička albuma.

Naročito je voleo da radi sa rediteljem Goranom Markovićem, za čije filmove Turneja, Falsifikator, Kordon je radio muziku, a u Operi i teatru Madlenianum je radio muziku za komad s pevanjem Male tajne, koji je svoju premijeru imao 29. marta 2015. godine.

Mi brojne kolege ćemo ga se sećati kao sjajnog profesora primenjene muzike koju je tako strastveno predavao na nekoliko fakulteta u Beogradu, Cetinju i u Banja Luci.

Simjanović je dobitnik nagrade „Darko Kraljić“, Nagrade grada Beograda, nagrade za životno delo i mnogih drugih.