17. decembar 2021. u 20 časova
Mala scena Madlenianuma

Gostovanje 

Povodom 60 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću

monodrama

ZLOSTAVLJANJE

Tekst: Ivo Andrić

Igra: Milica Janković

Fotografije: Zoran Škrbić

Poštovana publiko,

Zbog novouvedenih Covid mera u Rumuniji, gostovanje Rumunske nacionalne opere iz Temišvara sa operom TOSKA, koje je bilo predviđeno za 28. decembar,  pomera se za 12. januar 2022. godine.

Kupljene karte potrebno je VRATITI blagajnama da biste dobili novac ili kupili karte za januarsko izvođenje. Rok za vraćanje karata je 30. decembar.

Svima koji su karte kupili online, izvršiće se automatski povraćaj novca, a ukoliko žele da gledaju izvođenje u januaru, moraju da ponove kupovinu.

Hvala na razumevanju.

Zbog bolesti glumice otkazujemo večerašnju dramu GOSPOĐICA JULIJA.
Ulaznice možete vratiti na našim blagajnama do 22 decembra.

Hvala na razumevanju.

Četvrtak, 9. decembar 2021. u 20.00 h
Mala scena MADLENIANUMA

PREMIJERA

Bil Manhof

FELIKS I DORIS

Prevod: Olja Đorđević

Reditelj: Olja Đorđević

Scenograf: Damjan Paranosić

Kostimograf: Milica Grbić Komazec

Kompozitor: Irena Popović Dragović

Scenski pokret: Mirko Knežević

Dizajner svetla: Srđan Jovanović

Lektor: Saša Latinović

Lica:

FELIKS..................Vladimir Grbić

DORIS.....................Vanja Milačić

Inspicijent: Rastko Vujisić

Organizator: Vlastimir Repić

Majstor pozornice: Milan Ćirić

Realizacija zvuka: Dušan Arsikin

Realizacija svetla: Vladimir Krunić

Šminka i frizura: Mirjana Rakić

Garderoba: Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević

Asistent režije: Furija

Fotografije: Zoran Škrbić

NAJVEĆA NAGRADA JE KAD SALA VIBRIRA POZITIVNOM ENERGIJOM

Olja Đorđević (1974.), važi za rediteljku čiji komadi teraju suze na oči. Pripada rediteljima srednje generacije čije životno iskustvo i brojni uspešni projekti donose komade ozbiljnih i aktuelnih tema koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Nagrađivana je na brojnim festivalima, od Sterijinog pozorja do Dana komedije u Jagodini, a najdraže su joj nagrade publike. Rođena je i odrasla u Beogradu, a sadašnja adresa joj je Subotica, gde je od 2006. godine direktorka Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici. Publika Madlenianuma je zna po komediji Jurija Poljakova KOFERČE, koja je posle dve godine ove sezone obnovljena, a sada će je upoznati kroz komad američkog pisca Bila Manhofa FELIKS I DORIS, koji je Olja Đorđević prevela na naš jezik i koje premijerno izvođenje ima 9. decembra 2021. na Maloj sceni Madlenianuma.

1. Ponovo se vraćate na našu scenu sa novom komedijom, zašto je izbor pao baš na ovo delo, koje ste i preveli?

-          Komedije često imaju pojednostavljen, u nekim slučajevima čak i banalan, siže. Teško je izvući neko dublje značenje ili, kako novinari često vole da kažu, poruku. One su, mahom, pisane da zabave i kao takve bi ih trebalo i prihvatiti. Nemam problem sa radom na takvim, vodviljskim, tekstovima, međutim ukoliko sam u prilici da radim nešto što, ipak, ima i neko šire značenje – uvek ću izabrati taj drugi tekst. Komedija Feliks i Doris je upravo to. Bez obzira na to što se smejemo, kako njihovim karakterima, tako i neprilikama u koje usled toga zapadaju, oni su nam bliski. Nalazimo sebe u njihovoj nesigurnosti, podsećaju nas na neke, nama bliske, ljude. Kao i oni, svi mi imamo problem kad nas neko natera da sagledamo realnost sopstvenog života. Zato je komad Bila Menhofa više od puke komedije, namenjene isključivo zabavi. To je, pre svega, priča o dvoje usamljenih ljudi kojima je potrebna druga šansa u životu.

2. Da li je danas u vreme “prebrojavanja” zaraženih, bolesnih i mrtvih teško režirati komediju?

-          Na sreću, živimo u zemlji u kojoj je jedna od osnovnih odlika mentaliteta to da se na svaku tešku situaciju reaguje humorom. Po pitanju toga, ja sam tipičan predstavnik našeg mentaliteta. Humor je moj mehanizam odbrane, koja god da je nedaća u pitanju, velika ili mala. Naravno, nije lako kada po izlasku sa probe svakog dana čujete mnoštvo obeshrabrujućih vesti. Mnogo kolega smo izgubili u protekloj godini, mnogo dragih ljudi. Međutim, upravo zbog toga, mora se zadržati svaka trunka optimizma, svaka prilika za osmeh, inače će mraka biti sve više.

3. Dobitnik ste brojnih nagrada, da li Vas one podstiču ili opterećuju u radu, kako napraviti predstavu bolju od prethodne?

-          Nagrade mi nikad nisu cilj, one su samo posledica. Drago mi je kad rad na nekoj predstavi bude dodatno ovenčan i nagradama. Ipak, nagrade nikad nisu ono čime se bavim kad radim predstavu. Iskreno, ne razmišljam mnogo ni o finalnom cilju, ne upoređujem sa prethodnim, niti planiram bilo kakve uspehe. Ono što me vodi kroz rad i ono u čemu najviše uživam je, upravo, sam proces stvaranja predstave. Kad se sve savršeno sklopi, kad je ekipa prava i atmosfera dobra, tada je svaka proba blagoslov i svaki put sam iznova zahvalna što radim upravo ovaj posao. Posle premijere, dodatna nagrada su i reakcije publike, kad sala vibrira pozitivnom energijom, kad ljudi izlaze zadovoljni zato što su proveli lepo veče u pozorištu. To je, samo po sebi, najveća nagrada.

4.  Kakav lek biste preporučili za beznađe i apatiju?

-  Pre dvadesetak godina, sigurno bih imala neki oštrouman „recept” kao odgovor na ovo pitanje. Sada, mogu samo da kažem da se ne osećam kompetentno da prepisujem „lekove” za bilo šta, pa ni za to. Uvek osećam nelagodu kada ljudi nameću javno svoje stavove o raznim stvarima, najčešće na društvenim mrežama. Meni to uvek deluje kao neki vid „samolečenja” gde pacijent, prosto, mora sve to negde da izbaci. Tako da ja nisam prava osoba za takve preporuke. Pored toga, nemam baš mnogo ni iskustva sa beznađem i apatijom, pošto sam po prirodi optimistična toliko da se to, sigurno, graniči sa naivnošću. Uvek mislim da se sve može rešiti, nikad ne verujem da su stvari „baš toliko crne” i sigurna sam, da ako čovek pusti, sve nekako, sigurno, dođe na svoje mesto. Što bi rekli The Beatles – „let it be”.

Razgovor vodila Tatijana Rapp

Petak 3. decembar 2021. u 11 i 20 časova

Dom kulture Čačak obeležiće 3. decembra značajan i pomena vredan jubilej – 50 godina postojanja! Izuzetna nam je čast što su za tu priliku izabrani programi Opere i teatra Madlenianum da uveličaju ovu proslavu. U prepodnevnim časovima Madlenianum će izvesti delove svog koncerta-igrokaza Svetlosti pozornice, dramaturga Igora Vajdliha i reditelja Roberta Boškovića, u kome će nastupiti zvezde Madlenianuma: sopran Branislava Podrumac i tenor Dimitrije Cincar-Kostić, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića i gudački kvartet Habanera. U večernjim časovima pred čačansku publiku biće izvedena jedna od naših poslednjih premijera - melodrama Da krenemo ispočetka, najigranijeg i najprevođenijeg francuskog autora, Erik-Emanuela Šmita, u prevodu Nikole Bjelića i režiji Andre-Ade Lazić. Ova topla priča o šezdesetogodišnjaku, uspešnom naučniku i Nobelovcu koji se vraća u svoju staru kući i tamo zatiče sebe iz mladosti u danu koji je bio presudan za neke važne životne odluke je već pobrala pozitivne kritike publike i kritičara. Prošlost i sadašnjost se susreću, Aleksandar (Slavko Štimac), tj. Saša (Ljubomir Bulajić) se pita da li je dobro odabrao. U ulogama žena koje su bile bitne za ovu odluku su: Branka Petrić, Lana Karaklajić, Tamara Aleksić, Nadežda Jakovljević i Natalija Vlahović. Ada je okupila proverenu ekipu bliskih saradnika: dramaturga Draganu Bošković, scenografa Nikolu Nikolića, kostimografa Jelenu Stokuću, kompozitora Andriju Pavlovića, Ivica Klemenc je saradnik za scenski pokret, dok je Milica Janketić radila scenski govor, a Srđan Jovanović je dizajner svetla. Da li je čovek slobodan da sam pravi izbore, ili mu sudbina nameće put kojim će ići? Koliko nas protok vremena i iskustvo, koje nam je dato menja? Da li bismo mogli da utičemo na njegov tok i posledice naših izbora, pitanja su koja razmatra ovaj komad.

Dom kulture Čačak, kao centar kulturnih događanja, čvrsto je ukorenjen u sveukupni društveni i privredni život grada, Dom kulture je prethodnih pola veka u velikoj meri bio inicijator i kreator kulturnih navika Čačana. Nalazi se u centru grada, u upečatljivom zdanju, autorskom delu iz 1970. godine zagrebačkog arhitekte Luja Šverera. Kao svojevrsni medijator na polju kulture, Dom kulture je od početka rada do danas, prezentovao ovdašnjoj publici brojne pozorišne i filmske predstave, koncerte, izložbe, književne večeri, tribine, predavanja i druge oblike muzičko-scenskih delatnosti. Opera i teatar Madlenianum mu čestita vredan jubilej!

Nedelja, 28. novembar 2021. u 19:30
Velika scena MADLENIANUMA

Jurij Poljakov

KOFERČE

Prevod sa ruskog: Mirjana Grbić
Režija: Olja Đorđević
Scenograf: Vesna Popović
Kostimograf:  Milica Grbić Komazec
Kompozitor: Irena Popović Dragović
Koreograf: Andreja Kulešević
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Video: Kreativni studio Zepter
Lektor: Saša Latinović
Asistent režije: Filipa Daničić
Asistent scenografa: Damjan Paranosić
Asistent kompozitora: Nikola Dragović

LICA:

Mihail Stražarenko, bivši oficir bezbednosti: Marko Gvero

Sonja, njegova žena, bivša glumica: Sofija Juričan

Fjodor, njihov sin, bivši učenik desete gimnazije: Vukašin Jovanović

Predsednik Rusije, aktuelni: Gorica Popović

Murina Šaptalska, portparolka predsednika Rusije: Danina Jeftić

General Strojev, rukovodilac službe bezbednosti predsednika (na video snimku): Ivan Bekjarev

Strojev Mlađi, sestrić generala Strojeva: Petar Mihailović

Edik Superštajn, bivši umetnički rukovodilac pozorišta Ekskrim: Miljan Prljeta

Nadežda, njegova žena, bivša sportiskinja: Vanja Nenadić

Zahar Istinoljubin, bivši reporter novina Skandalisimo: Saša Latinović

Specijalac: Bogdan Bogdanović

Ivan Semjonovič Stražarenko, Mihailov otac, bivši kolhoznik (na video snimku): Dubravko Jovanović

Porodica Stražarenko (na video snimku): Jasmina Mihajlović, Ljiljana Golubović Ivanković, Sava Stefanović, Dorijan Rastko Gladić, Mila Komazec

Nepoznati čovek: Vladimir Krunić

Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković
Sufler: Rastko Vujisić
Organizator: Vlastimir Repić
Majstor pozornice: Milan Ćirić
Realizacija zvuka: Dušan Arsikin
Realizacija svetla: Vladimir Krunić
Video realizacija: Zvonko Jelušić
Šminka i frizura: Mirjana Rakić
Garderoba: Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević

Radionička realizacija opreme: Opera i teatar Madlenianum

Fotografije: Zoran Škrbić